СТЕФАН ЈАНКОВИЋ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Упознао сам чари Хаваја и Мајамија, али Србија је закон!

Животни пут Стефана Јанковића био је, благо рећи, трновит. Родио се у Београду, где је избегао са мајком из родне Фоче, у којој су бомбе падале надомак породичне куће, одлазак у Канаду са три и по године, трагање за срећом и породичним миром у далеком свету и коначно, нови пут са неизвесним исходом – одлазак из породичног дома у САД са 13 година и почетак кошаркашке каријере.

Српски крилни цнетар био је близу оставрења сна, играња у НБА, али су га повреде и недостатак среће спречили да заигра у најјачој светској лиги после школовања на Хавајима и Мисурију. И када се чинило да му следује неизвесна кошаркашка судбина, уследио је позив који све мења – летос је одлучио да се врати у град у којем се родио и потпише трогодишњи уговор са Црвеном звездом.

- Сазрело је време да дођем у Европу. То је био идеалан потез за мој напредак. Не само да бих имао минуте, већ и да бих научио кошарку. Развојна НБА лига је била нужно зло, поготово прошле сезоне која ми је пропала због повреде чланка, а затим и шутерске шаке. Одиграо сам само 20 мечева и нисам могао да искористим искуство стечено у Летњој НБА лиги и предсезонским мечевима у дресу Мајами Хита – прича Јанковић за Србију Данас.

МАЈСТОР: Кошаркаш Звезде извео ПОТЕЗ ГОДИНЕ у АБА лиги! (ВИДЕО)

Кад сам изашао пред Делије... Ух, како се оно каже?

Није желео да скупља лажне поене код навијача и да понавља уштогљену причу како му је био сан да обуче само црвено-бли дрес.

- Ово ми је практично друга сениорска сезона, а Звезду сам изабрао због Евролиге. Циљ ми је био да дођем у Европу и кад су ме звали људи из Звезде, све се брзо издешавало. Поклопили су нам се интереси, јер искрено, нисам пратио нашу кошарку. Добро, морам да кажем да ми је ћале звездаш, али ја нисам одрастао са мојима, са 13 година сам отишао из Канаде у Америку и нисам имао такав осећај припадности. Последњих 10 година живим сам, али је отац пратио све и фудбал, кошарку, ватерполо… и репрезентацију и Звезду. Ја сам гледао утакмице мало у Канади, али је из даљине све другачије. Не може тамо да се доживи таква атмосфера. Када сам изашао на загревање у првом евролигашком мечу против Барселоне у Београду… Ух, како се оно каже? Најежио сам се! – с прекидима у гласу и симпатичним "босанским акцентом" уверава Јанковић.

Навијачи Звезде су га лако купили.

- У НБА имаш пуне хале, али нема навијања. На колеџу и има навијача, зависи од универзитета, али је атмосфера углавном потпуно другачија. У Србији се живи за кошарку. Три године сам студирао на Хавајима, годину на Мисурију. На Хавајима сам се намазао, живиш на плажи, целе године је око 30 степени, нема кише. Последње године моје колеџ каријере направили смо најбољи резултат у историји колеџа, били смо врло популарни. Али, када би Хавајћани дошли да осете ово овде и виде шта раде Делије... Не би знали шта их је снашло.

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ ГОРЕ! Фудбалер Звезде се ПОХВАЛИО највећим богатством! (ВИДЕО ХОТ ФОТО)

Брзо је успостави комуникацију са публиком, после атрактивних потеза обавезан је поглед ка најватренијим навијачима.

- Нисам безосећајан тип који не исказује емоцију, волим да покажем како се осећам када закуцам или погодим тројку. Пред утакмице дижем адреналин уз Београдски синдикат, а откада сам у Звезди навијачке песме и Бијело Дугме због „Ђурђевдана“ су обавезан репертоар. То ми некако даје додатну снагу.

ПРАВОСЛАВАЦ ЗА ПРИМЕР: Оптуживали су га да је намерно поцепао заставу Србије, а Миротић је доказао да је људина попут Ђоковића и Дивца!

Имао је част  да га запљусне вулкан вечитог дербија. Партизан је био домаћин, а Звезда релативно лако славила.

- Атмосфера на дербију је била ватрена. Нисам играо због повреде, али сам седео на клупи у цивилу. Добио сам неколико пута по глави, осетио сам шта је то дерби у правом смислу речи, хахаха... Можда претерујем када кажем, али дерби је као рат, суров! Да сам навијач, вероватно бих исто и ја радио, јер како атмосфера носи играче, тако носи и публику. Једва чекам дерби пред навијачима Звезде, то треба да се доживи.

ЗВЕЗДА И ВАН ПАРКЕТА: Пистонси су послали честитку, а Боби је добио улогу – ЈЕЛКЕ (ФОТО)

После Звезде повратак у НБА

Спортске гене повукао је од предака, а најближи чланоци породице из Торонта пажљиво прате сваки Стефанов потез, меч…

- Родитељи гледају све утакмице Звезде, баш све без обзира на временску разлику. Отац ми је играо рукомет, деда по мајчиној линији фудбал у старој Југославији. Права смо спортска фамилија. Ја сам као клинац тренирао фудбал, али у Канади је тај спорт био у десетом плану. Хокеј је тамо најпопуларнији, па је мени преостала кошарка због висине.

Не крије да би једног дана волео да се врати у Америку и покуша поново да се избори за шансу у НБА.

- У спорту ништа не може да се планира. Ја сам потписао трогодишњи уговор са Звездом и ако се будем доказао, вратићу се једног дана у НБА. Волео бих поново у Торонто или Мајами. У Торонту су ми родитељи, а Мајами сам баш заволео.

Сад је он ЈЕДАН ЈЕДИНИ! Маријана Матеус је са НАЈПОПУЛАРНИЈИМ ФУДБАЛЕРОМ света последњих 20 година!

Поред себе је на Флориди имао много великих звезда за саиграче, али му је један ас посебно помогао.

- Најјачи утисак на мене је оставио плеј Мајамија Горан Драгић. Био ми је као старији брат, много ми помогао, пазио ме. Био је ту и Бено Удрих. Када је кошарка у питању, без премца је Хасан Вајтсајд. Човек је животиња, такво тело нема нико, дао му Бог. Како лако он само куца, али то је природа. Нисам упознао Двејна Вејда и Криса Боша, они су већ отишли, али морам да признам да су НБА асови ван терена одлични момци.

САМО ЗА МУШКЕ ОЧИ: Бави се моделингом, а положила је и испит за судију и чека се њен први меч (ФОТО)

Добио сам пасош, желим дрес Србије!

И поред тога што би волео да се докаже у НБА “циркусу”, то му није најслађи професионални сан.

- Највећа жеља ми је да заиграм за своју земљу, за Србију. Вуку ме ти гени, наш менталитет. Недавно сам добио пасош Србије, али прво морам да заслужим позив на терену. Ако будем играо како треба, доћи ће и позив селектора. И да ме Канада сутра позове да играм за њих, чекаћу Србију! Колико? Годину, сигурно…

У Канади и Америци је добио животну шансу. Није то изговорио, али је као у песми, између редова, провукао: “Проклета је Америка и злато што сја.”

- У Канади и САД је све другачије, људи немају времена, живе по систему “хајде да наручимо пицу, да купимо бургер”. Када бих се вратио, за месец дана бих се угојио пет килограма. Не кажем ја да је у Америци лоше, али сам ипак желео да се вратим. Ако питате Џејмса Фелдина или Француза  Матијаса Лесора, нормално је да ће рећи да је лепше у Америци, али мени је боље у Србији. У Торонту, на пример, има наших клубова и ресторана где се слуша наша музика. Срби смо, држимо се заједно, али тамо је теже живети него овде. Ради се од осам до 18, нема времена за дружење, идеш кући, гужва... Сваки дан је исти, нема душе. Добро, не кажем да се у Србији ништа не ради, али је ипак опуштеније. Више се цени живот.

КОРАК ДО ПОТПИСА: Репрезентативац Србије се сели у Немачку (ФОТО)

Зато и не чуди што себе по завршетку каријере не види у Торонту или у Мајамију, већ…

- Живећу у родној Фочи. Шалим се, али није далеко од истине... Имао сам три и по године када сам отишао због рата. Леп је мени и Београд, али ја више волим природу, да имам негде викендицу, да изађем на ваздух. Не кажем да бих живео стално у Фочи, али негде у Европи сигурно,  уз честе боравке у завичају.

Кајла није за мангупирање

Стефан тврди да га не привлаче чари и ноћна светла Београда, о којем у суперлативе причају и они који живе у много богатијим метрополама.

- Београд је прелеп, али немам баш времена да упознам и чари живота за млађе. Ако Бог да, кад завршимо сезону и освојимо трофеје, остаћу мало и преко лета, да видим како све то изгледа. Мени је ово прво година у Звезди и нисам  за те излазке по дискотекама. Више волим да одем до Фрушке горе него да седим у граду у кафићу. Па, живео сам у Мајамију, на Хавајима, у Торонту, видео готово све. У природи се осећам најопуштеније, мада је “Бе Ге” стварно “Бе Ге”.

САЛЕ НАЦИОНАЛЕ БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ: Кошарка ГУБИ смисао, највише због ОВОГА!

О израженом патриотском духу Стефана Јанковића говори и велики православни крст који носи око врата на златном ланцу,  а могли су да га примете и новинари у свлачионици Црвене звезде, после евролигашких утакмица.

- Тај крст је поклон од оца. Саиграчи ме зезају, кажу да носим кајлу, а ја је никад нисам вадио, увек је испод мајице. Отац ми је тај крст поклонио као амајлију, он је то носио док је био рат у Босни. Да не причам сада, тешко се живело... Тај крст ми много значи. Бог је њега чувао, он га је мени поклонио када сам постао пунолетан. Значи ми, ћале је прошао довољно, не причам сад ја то због... Дошао сам са мајком у Београд, родио сам се на Звездари и није било лако. Прво рат, па одлазак у Торонто, мој отац је за мене велики човек – сецкао је реченице и гутао кнедле кошаркаш Црвене звезде.

КАПИТЕН ОРЛОВА ПРИЗНАО: У Србији ми највише НЕДОСТАЈУ само ОВЕ ствари!

Било је време да се прекине разговор, да се не продубљују ране. Тешка времена су прошлост, испред Стефана Јанковића је блистава кошаркашка будућност.