У Сомбору су рођена два најбоља кошаркаша које је Србија имала – један је доживео трагичну судбину, други је МВП НБА лиге
Асови светског калибра.
У тем Сомбори свега на вољу, свега има то истина… Да, истина је и да је градић од око 50.000 становника изнедрио можда и два најбоља кошаркаша која су се икада родила на тлу Србије.
О ГОРУЋОЈ ТЕМИ У СРПСКОЈ КОШАРЦИ! Богдановић проговорио о игрању Јокића за репрезензацији
ПОГЛЕДАЈТЕ КАКВУ МАШИНУ ВОЗИ НИКОЛА ЈОКИЋ: Невероватан луксуз и преформансе, а ево и која је ЦЕНЕ ОВОГ ЛЕПОТАНА (ФОТО ВИДЕО)
НЕ ЗНАМ КАКО САМ МУ ОВО ДОЗВОЛИО: Саиграч оптужио Николу Јокића за непријатност у Лас Вегасу
Данас и младо и старо у нашој земљи знају да је двоструки узастопни МВП НБА лиге и освајач НБА титуле Никола Јокић рођен управо у Сомбору и да је одатле кренуо у Нови Сад и Војводину, а затим преко Меге 2015. године дошао у најјачу кошаркашку лигу на планети. И врло брзо у дресу Денвера показао ко је најјачи играч на земаљској кугли у данашње доба.
Још један легендарни кошаркаш родио се у Сомбору. У питању је Радивој Кораћ, који је доживео трагичну судбину и погинуо у саобраћајној несрећи 2. јуна 1969. у 31. години живота.
Кораћ, који је био познат под надимком Жућко, био је најбољи стрелац којег је изнедрила тадашња југословенска кошарка. Започео је професионалну каријеру у OKK Београду под командом Борислава Станковића и за 13 година у дресу “клонфера” освојио четири титуле у првенству Југославије. Седам пута узастопно је био најбољи стрелац лиге СФРЈ са просеком од 32,7 поена по утакмици.
Са 193 центиметра је играо на позицији крилног центра и оборио бројне индивидуалне рекорде. Остало је упамћено да је на мечу OKK Београда и шведског Анвила 1965. године постигао 99 поена и умало срушио рекорд Вилта Чејмберлена који је 1962. на утакмици између Филаделфија Вориорса и Њујорк Никса постигао 100 поена. Карактерисао га је специфичан шут са линије слободних бацања – био је то такозвани шут “из бунара” са две руке одоздо…
Кораћ је одиграо 157 утакмица за репрезентацију Југославије и постизао просечно 20,1 поена по утакмици. На четири Европска првенства је био најбољи стрелац, а 1961. и најбољи играч континенталног шампионата.
Са “плавима” је био два пута вицешампион света и Европе, други на Олимпијским играма 1968, а освојио је и бронзану медаљу на Европском првенству 1963.
Жућко је био свестрана личност. Студирао је на Електротехничком факултету у Београду, а прве плоче Битлса у престоницу државе донео је управо славни кошаркаш.
После богате каријере у OKK Београду Кораћ је играо по сезону у белгијском Лијежу и италијанској Падови. Страдао је у саобраћајној несрећи 2. јуна 1969. године у близини Сарајева после утакмице репрезентације Југославије и селекције Босне и Херцеговине. Први је спортиста који је сахрањен у Алеји великана у Београду.
У част легендарног југословенског кошаркаша ФИБА је 1971. године установила такмичење Куп Радивоја Кораћа, а победници су добијали “Жућкову левицу” све до гашења такмичења 2002. године. После тога Кошаркашки савез наше земље је национални куп преименовао у Куп Радивоја Кораћа.
Кораћево име носе улице у осам градова Србије, наравно и у његовом родном граду Сомбору.
Радивој Кораћ је постхумно примљен у кошаркашку Кућу славних у Спрингфилду, као и у ФИБА Кућу славних. Изабран је 2008. године међу 50 личности који су највише допринели развоју и популарности Купа европских шампиона, односно Евролиге.
