УЧИТЕ ОД НАЈБОЉИХ: БРАНКО ЛАЗИЋ открива НЕВЕРОВАТНЕ кошаркашке трикове

Два тренинга дневно, три утакмице недељно, стално на путу, кратка летња пауза, па све изнова. Толико о гламурозном животу профи кошаркаша... Како је успети уз тако сулудо јак ритам, за Noizz прича капитен Црвене Звезде Бранко Лазић.

Од када је као клинац заиграо за младу репрезентацију Србије, Лазић важи за једног од наших најбољих спортиста, а када се након тешке повреде са штакама појавио на утакмици Црвене Звезде и дефинитивно је купио све Делије. О томе, али и како неки нови клинци могу да се пробију у баскету, причамо са Звездиним капитеном на тренингу између две текме. Нашли смо се са њим напољу јер Лазић испробава и ставља на тест своју нову опрему из колекције адидас ЦОЛД.РД која је прављена за све оне које ни хладноћа не може да одврати од активног живота.

Та повреда прошле године ни мало није била лака. Људи су одлепили када си се повређен појавио на трибинама, али како је теби лично било да се избориш са том повредом? Како је текао поравак и враћање у форму? Шта ради спортиста кад мора да крене од нуле?

- Пре свега то је улога капитена у екипи. То није само допринос на терену, већ и ван њега. Ако капитен не даје добар пример, шта онда очекивати од осталих играча? Моје мишљење је да капитен увек мора бити уз тим какве год да су околности.

Могу да кажем да сам до сада имао среће у каријери да нисам имао теже повреде. Мислим да сам и сам допринео томе јер сам се увек трудио да будем максимално спреман и своје животне навике у потпуности прилагодио професионалном спорту. Ипак, повреде су саставни део каријере једног спортисте и никада није лако да се вратите после њих. Психа је тада важна, али и људи који вас окружују. За 10 година у Звезди радио сам заиста са врхунским тренерима и медицинским особљем. Увек сам имао поверење у њих и то са разлогом. Њихови савети и рад са њима увек су драгоцени у процесу опоравка. Мој савет за млађе играче је вера у себе, вредан рад и поверење у лекарско особље. Психа је тада веома важна јер и сами добро знате колико је труда било потребно да дођете на тај ниво на ком сте били пре повреде, таквим трудом и вером вратићете се на највиши ниво.

Која је најважнија лекција из баскета коју можете да пренесете будућим кошаркашима?

- Увек имајте у виду да је то тимски спорт и да сваки успех који направите индивидуално долази као последица снажног колектива. Када један играч није подређен тиму онда настају проблеми, а ако имате поверења једни у друге и када свако уради посао који је њему намењен тимски успех никада неће изостати.

Шта вам је, када сте почињали било најтеже да савладате од кошаркашке технике?

- Помало тешко питање јер почетак и учења основа кошарке и саме технике није био баш скоро. Ипак, сећам се да ми је најтеже за руком ишао ролинг, као и већини мојих другара који су тада почињали. Увек би направили више корака него што је дозвољено или бисмо изгубили осећај за простор па након окрета нисмо знали где је кош. Као и у свему, рад и много понављаљања били су рецепт да се и нама, наизглед немогућ ролинг у то време, савлада.

Тренинг напољу је нешто што нам је сада најсигурнија опција, бар за оне који рекреативно тренирају. Да ли ти некад тренираш напољу и у чему је разлика у односу на клаисчно вежбање у затвореном?

- Добар пример за то је период који је иза нас, односно време карантина изазваног пандемијом Covid-19. То је све нас вратило у период када смо почињали и када смо много више тренирали напољу. Тако је било и сада. Професионални спорт захтева много више него рекреативни и ван хале и теретане немате баш све неопходне услове за рад, али има много ствари које можете да радите и које вам много значе за врхунску припрему. И даље обожавам да трчим у природи, Београд и Србија имају прелепе шуме и пределе. Трчање у таквом амбијенту разбија саму монотонију трчања што знам да многима представља проблем. Мислим да сам тиме и одговорио на питање у чему је разлика. Можда напољу немате све што је неопходно за врхунску припрему, али захтева креативност и разбија монотонију теретане и дворане. Природа нуди бројне могућности, пробајте и уверићете се и сами.

За тебе је ово десета, јубиларна сезона у Звезди, али је играш пред празним трибинама. Какав је то осећај?

- Много пута смо истицали колико нам значе наши навијачи. Истина је да је како је нама, тако је и свима у Европи, али ипак мислим да ова ситуација највише погађа Црвену звезду. Цео свет зна каква је атмосфера у нашој хали, какву енергију добијамо са трибина и колику међусобну љубав гаје играчи и Звездаши. Захваљујући таквој атмосфери ми смо побеђивали велике фаворите и освајали трофеје. Без публике се осећамо као да фали велики део нас и онога што у свету представља Црвена звезда. Надамо се да ће се то променити и то веома брзо. Много нам недостају, а нови играчи не могу да дочекају да доживе тај јединствени амбијент.

Неке прогнозе за Евролигу?

- Што се тиче резултата у Евролиги, наш договор је да не размишљамо много далеко. Цела ситуација је јако непредвидива и тешка и ако не размишљамо утакмицу по утакмицу можемо да направимо себи проблем. Корак по корак и у таквим околностима сигуран сам да резултат неће изостати.