СМРТ НАКОН ЗЛАТНЕ МЕДАЉЕ: Див из Лесковца је ПРЕМИНУО само три дана по освајању МУНДОБАСКЕТА
Све је идаље под велом мистерије.
На данашњи дан 27. маја 1970 године десила се друга највећа трагедија југословенског и српског спорта. Југославија је те 1970. у Љубљани освојила своју прву титулу светског првака у кошарци. О томе је снимљен и филм, али оно што никада није истажено и што је бацило сенку на тај догађај је смрт нашег репрезентативца Трајка Рајковића.
ХРВАТ ВЕРУЈЕ У СРБИНА: Он је врхунски играч, направиће БЛИСТАВУ каријеру у НБА!
ФИБА ИЗДАЛА ВАЖНО САОПШТЕЊЕ: Уколико се АБА лига настави мораће да се ПРИДРЖАВА ових ПРАВИЛА!
ЧЕКА НАС ВАЖАН САСТАНАК: АБА лига препуна нејасноћа!
Само три дана после завршетка Мундобаскета, а четири дана после рушења Американаца, 27. маја, преминуо је див из Лесковца, легенда OKK Београда и југословенске кошарке.
Имао је 33 године када нас напустио. Преминио је од срца у свом стану док је још Београд славио велики успех. Поред њега је био његов мали син Владимир.
Смрт је много потресла све, пре свих његовог доброг друга Љубодрага Дуција Симоновића који је после овога променио свог поглед на спорт, а и на живот уопште.
- На Светском првенству у Љубљани 1970, да ли због грешке лекара који су олако схватили психо – физичку слабост југословенског центра после једне од утакмице шампионата, или једноставно судбине, изненада престаје да куца срце Трајка Рајковића
Рођен је 7.децембра 1937. године у Лесковцу. У OKK Београд је дошао 1959. године, као студент медицине, врло висок (210цм), помало неспретан и бојажљив младић, од кога се тек понешто могло очекивати.
Напорним радом и тренингом, за врло кратко време, Трајко стаје раме уз раме са Кораћем и Гордићем и постаје центарска ведета "плавог клуба", вредност на коју се озбиљно рачуна. Са својим карактеристичним хорогом као и изузетним осећајем за скок, Трајко је тих шампионских 60-тих година, био нерешива енигма за тешке центре Олимпије, Партизана, Звезде, Задра, италијанског Виртуса, француског Кантуа, белгијског Антверпсеа.
Као потврда Трајковићеве кошаркашке вредности, и мерило рада и успеха, убрзо пристиже и позив за репрезентацију од стране професора Аце Николића. Боје националног тима Трајко Рајковић бранио је скоро целу деценију, од 1963-1970.
Овај кошаркашки див на својим широким плећима, уз Ива Данеуа, Крешимира Ћосића, Радивоја Кораћа, Петра Скансија и другове, изнео је многе терете и утабао пут новој кошаркашкој сили која је израњала на старом континенту. За време Трајковићевог играња у репрезентацији, Југославија је освојила два европска сребра (1965. и 1969) и једну бронзу (1963), као и једно олимпијско сребро (1968).
Сахрањен је у Алеји великана, на неколико метара од Радивоја Кораћа, друга из OKK Београда и репрезентације, који је погинуо 2. јуна 1969. Трајко је испраћен као спортски великан, онако како је заслужио.
На хиљаде људи дошло је на Ново гробље да га испрати. Остало је сећање на доброћудног џина који од тог 28. маја 1970. почива као вечити првак света.
