ОВАКАВ ИЗЛИВ ЕМОЦИЈА НИКАДА НИЈЕ ВИЂЕН: Рашовић ОТВОРИО душу и "ПОКОПАО душмане" који су мислили да је српски ватерполо мртав
Ватерполисти Србије су по трећи пут узастопно успели да се пласирају у финале Олимпијских игара. У полуфиналу у Паризу лагано је побеђена Америка са 10:6.
Репрезентатива Србије Страхиња Рашовић је после меча плакао од среће, а онда је кренуо и да говори.
- Да нисам знао ово, не бих дошао да се такмичим на Олимпијским играма. На почетку кад смо дошли без обзира на ове две године од Токија како смо губили и кроз блато пролазили, то ми знамо. Чему смо били изложени и како су на нас гледали и све остало, али сам знао да ће то да дође. Стварно сам знао, у оним поразима зимус кад смо изгубили није дошло до пуцања. Држали смо се заједно и на почетку овог лета смо дошли са јасном намером да нападнемо злато.
- Без икаквих фраза и крилатица, кад сам био мали, ја сма причао да Србија увек иде на злато у ватерполу. Порази су саставни део, а ми смо у финалу Олимпијских игара. Кроз групу смо прошли кроз муљ и блато, кад сам рекао да нико није умро, да ће бити у реду. Знао сам и веровао да је то пут који се мора проћи. На Олимпијским играма је немогуће играти на високом нивоу, екипа се склапала и подизала, дошли смо до финала и чини ме то најсрећнијим.
- Како прошла ОИ, тако и ова, јако поносан и срећан због нас, а и због вас који сте навијали и свих који су нас гледали. Много сам срећан, ово је оно кад си мали и сањаш, дођеш једном па други пут. Ово су најлепши моменти у спортској каријери, наћи ћемо снагу за још једну утакмицу. Некако сам имао ближу интеракцију, рекао сам шта ми је на друши и хвала.
Ово је био невиђен излив емоција, али условљен чињеницом да су многи причали како је српски ватерполо "мртав" и како ћемо тешком уопште моћи да се боримо за медлаје било где, а камоли сада у ПАризу.
