КРАЈ КАРИЈЕРЕ? Олимпијска шампионка Јована Прековић одлази у спортску пензију

Јована-Прековиц / Извор: Србија Данас

Има тек 26 година.

Јована Прековић (26), олимпијска шампионка у каратеу и најбоља спортисткиња Србије у 2021. години могла би да оде у спортску пензије ове године, макар то најављује њен тренер Роксанда Атанасов (познатија под девојачким презименом Лазаревић).

ФРКА НА МАРАКАНИ: Велики проблем за Звездаше пред ВЕЧИТИ дерби

УЗ САМО ЈЕДАН ПОРАЗ: Женска ватерполо репрезентација Србије на ЕП

ПАМТИЋЕ ЗОИ У ПЕКИНГУ ПО ЛОШЕМ: Замрзао му се пенис током трке

- Тужна реалност је да карате неће бити у програму Олимпијских игара у Паризу 2024. године. Извесно је да га неће бити ни у Лос Анђелесу 2028. Због свега тога, једноставно не видимо будућност, јер нећемо моћи да радимо као што смо то чиниле до сада. Из тог разлога постоји могућност да се моја тренерска и Јованина такмичарска каријера заврше ове године. Јер, враћамо се у систем у коме нећемо имати подршку и слободу коју смо имале док је карате био у програму Олимпијских игара. Нема сумње да је то тежак ударац за наш спорт. Карате апсолутно заслужује да буде у програму Олимпијских игара, по свом квалитету, масовности и свим осталим параметрима, али једноствно ми немам никакав утицај на те одлуке које се доносе - рекла је Роксанда Атанасов.

Јована Прековић и Роксанда Атанасов / Извор: Србија Данас

Одлазак карате из олимпијских спортова једноставно је "убио" сву мотивацију, а и финансијки моменат је ту пресудан

- На питање да ли желимо да наставимо нешто да радимо, а да то није максимално из срца и душе, одговор је не. Да бисмо радиле на прави начин, минимум пет, шест људи мора свакодневно да буде посвећено том једном циљу. Не само део дана, него од ујутру до увече. Тако смо радили све време до Токија. Сада је немогуће да то наставимо. Ми више немамо статус олимпијског спорта, не можемо финансијски то да испратимо да бисмо могли томе максимално да се посветимо. Јасно је да нећемо имати подршку и слободу коју нам је давало учешће на Олимпијским играма, а са друге стране не желимо да ствари радимо половично. Желимо да ови успеси остану упамћени, да уживамо у ономе што смо постигли и да тај осећај што дуже траје.