САДА ВИШЕ НЕМА ДИЛЕМЕ: Ратко Рудић ОТКРИО да ли преузима Нови Београд

Ратко Рудић / Извор: МН Press

Хрват је један од најбољих тренера свих времана.

Ватерполо клуб Нови Београд је одлучио да избаце из екипе једног од најбољиг играча данашњице Душана Мандића из разлога који или нису добро дефинисани или нису искрено пренети.

ЛИГА ШАМПИОНА: Нови Београд поражен у Бреши

ДРАМА У ПЕТ СЕТОВА: Партизан сломио Звезду у мајсторици и пласирао се у полуфинале Суперлиге

МАНДИЋ СЕ ОБРАТИО ЈАВНОСТИ: Има Бога, Бог све види!

Због тога су се побунили неки играчи, а после се појавила прича да би Живка Гоцића на месту тренера могао да замени легендарни тренер из Хрватске Ратко Рудић.

Како преноси "Вечерњи лист", он о томе и не размишља.

- Не знам ништа о томе, можда је то првоаприлска шала, ха-ха... Ја сам своје као тренер завршио - рекао је Рудић и ставио тачку на ову причу.

Иначе, Рудић у јуну пуни 75 година. За ватерполо репрезентацију Југославије је одиграо 297 утакмица, и са њом је освојио златне медаље у Медитеранским играма 1971. и 1979, сребрну медаљу је на тим играма узео 1975, бронзу 1970. и 1974. На Европском првенству у ватерполу је освојио сребрну медаљу 1977, бронзу осваја на Светском првенству у 1973, и сребро на Летњим Олимпијским играма 1980. у Москви.

Током тренерске каријере је тренирао пет репрезентација: Југославију (1984.-1988.), Италију (1990.-2000.), САД (2001.-2004.), Хрватску (2005.-2012.), и Бразил (2013.-2016.).

Рудић је најуспешнији ватерполо тренер у историји Олимпијског спорта. Са три различите репрезентације је на Олимпијским играма освојио четири златне медаље, и једну бронзану. Један је од ретких спортиста који је освајао Олимпијске медаље у ватерполу и као играч и као тренер.

Тренер првог тима ватерполо репрезентације Југославије је био у периоду између 1984. и 1988, и освојио је две узастопне златне медаље на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу, и Олимпијским играма 1988. у Сеулу, затим златну медаљу на Светском првенству 1986. у Мадриду, две узастопне сребрне медаље на Европском првенству у ватерполу 1985. и 1987, и златну медаљу на Светском купу у ватерполу 1987. у Солуну.

Као тренер ватерполо репрезентације Италије је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 1992. у Барселони, бронзу на Олимпијским играма 1996. у Атланти, златну медаљу на Светском првенству 1994, златне медаље на Европским првенствима 1993. и 1995, златну медаљу на Светском купу 1993, и сребрне медаље на Светским првенствима 1995. и 1999.

Са Хрватима је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 2012. у Лондону, златну медаљу на Светском првенству 2007. у Мелбурну, бронзану медаљу на Светском првенству 2009. и Светском првенству 2011, златну медаљу на Европском првенству 2010, сребрну на Светском купу 2012, сребро на Светској лиги 2009, и бронзану медаљу на Светској лиги 2010, Светској лиги 2011, и Светској лиги 2012.