Тренер покојног MMA борца открио потпуно непознате информације: Србија је много изгубила смрћу Стефана Савића
Из дана у дан не пролази туга за овим момком.
Борислав Ћосић, тренер убијеног Стефана Савића (23), српског репрезентативца и талентованог MMA борца, поделио је своју потресну причу и отворио врата теретане која је била њихов други дом.
Страхиња Ераковић се ВРАТИО НА МАРАКАНУ: Већ је дао допринос Црвеној звезди
Овог човека не могу очима да виде навијачи Партизана, постоји и ДОДАТНИ РАЗЛОГ за то, а нисте знали да му је САШКА супруга (ФОТО)
ВЕОМА ЈЕ РАЗОЧАРАНА: Огласила се пријатељица жене коју је Ред Бул СУСПЕНДОВАО након оптужби против шефа
Ћосић је поделио интимне детаље њиховог путовања - од узлета до трагичног краја. Био је то осврт на заједнички пут, испуњен не само успесима и жаром, већ и горким осећајем због суровог и насилног прекида Стефановог живота и свих оних заједничких снова за будућност, које су с нестрпљењем градили.
- Стефан је био изузетно храбар и талентован младић, али нажалост, ова трагедија га је зауставила на његовом путу развоја и дубоко ме боли што се то десило. Мораће поново да се роди и чекамо га! - док му се очи пуне сузама, Борислав Ћосић започиње своју исповест за Информер.
Како истиче Ћосић, био је сведок невероватне трансформације Стефана Савића - од једног малог дечака до храброг и одлучног младића.
У теретани где је млади борац вредно тренирао, сваки ћошак одише сећањем на њега. Велика слика Стефана Савића како поносно држи српску заставу виси на зиду, окружена мноштвом медаља и пехара који сведоче о његовим достигнућима.
- Сведок сам његове трансформације, од малог дечака пуног радозналости, до младића са четвртастом брадом, снажног, стабилног и способног. Упознао сам га кад је имао само 8 година, и гледао сам како расте, од дечака до младића који је желео да се бави борилачким вештинама. Био је још увек мали, мршав и ситан, па сам му рекао да за пар година дође у клуб - присећа се тренер почетака младог борца.
Према његовим речима, Стефан је био невероватно упоран - издржао је све изазове и почео је напорно да тренира.
- Касније, када је прерастао те године, мој старији син је почео да имитира њега, постављајући иста питања на крају тренинга: "Како ово, како оно?". Тада бих му ја рекао: "Кажи, Стефане, шта је било?". Тако сам звао сина, јер је почео да се понаша исто као Стефан. За мене је Стефан био као син - каже Ћосић.
Неутешни тренер истиче и да се Стефан спремао да оде у Италију, земљу свог рођења. Како каже, био је спреман да крене сваког часа, и сада размишља да је можда било боље да је отишао јер би можда избегао смрт.
- Требао је да крене свакога часа, можда би било боље да је отишао. А можда је ово једноставно била судбина. Било ми је жао што иде у Италију, он је час хтео, час не. Требао је да изађе на Европско првенство крајем марта, имао је озбиљну перспективу. Био је озбиљан потенцијал и радио је на себи, гледао је да тај потенцијал искористи. Хтео је да се бави послом, нашли смо и спонзоре - наводи тренер.
Тренер се присетио сукоба Стефана са његовим убицама који се догодио пре две године, када је борац био "сатеран уза зид" јер му је друг био мучки пребијен. Према његовим речима, овај сукоб наводно је био мотив за убиство талентованог борца.
- Он је одувек био правдољубив. Пре две године, његов друг је био мучки пребијен од стране више људи и бачен у реку. Стефан није могао само да оде кући. Рекао ми је тада: "Учитељу, како после тога могу само да одем кући? Џабе ми све што радим, сутра за моју будућност, за било шта". Дечак је изашао из воде потпуно измучен, мокар и крвав, испред Стефана. Он му је тада пришао и упитао: "Ко ти је то урадио? Шта ти се десило?" Младић му је одговорио, након чега им је Стефан лепо пришао и питао их: "Ајде што сте га пребили, али зар сте морали да га баците у реку?" Онда је уследила свађа, па и туча која је касније ескалирала у оно што се десило. Стефан је из те туче изашао као победник, али можда извршиоци нису могли да поднесу то, и ово је епилог - тврди Ћосић.
Истиче и да Стефан своје убице никада раније није видео, те да су се након тог сукоба од пре две године пар пута срели у граду, али није било никаквих инцидената.
- Кобне вечери када су се срели, Стефан се насмејао, подигао руке и рекао: "Дај, нећемо ваљда то да решавамо овде". Такав је он био, увек је настојао да избегне сукобе, никоме да не учини нешто лоше. Велика туга - наводи неутешни тренер.
Ћосић се присетио последњег тренутка када је видео борца, те је испричао и на који начин је примио вест да је Стефан брутално убијен.
- Последњи пут када сам га видео било је вече пре него што се то десило, имали смо састанак у петак. У суботу га нисам видео, а у недељу ме је назвао његов најбољи пријатељ и рекао: "Боби, убили су Стефана!". У том тренутку ми је телефон испао из руке, све је изгледало нестварно. Брзо сам рекао жени да га позове, али сам тада био толико узнемирен да сам га чак и извређао, што није уобичајено за мене. Знао сам да ме пријатељ не би лагао, али нисам могао да обуздам своје емоције. Тада је почела агонија, тек пре два дана сам почео да осећам своје тело и своје постојање - осећам глад, умор и све остало. Био сам као пластика - каже он.
Напомиње и да сада имају задатак да се Стефан никада не заборави, као и да пруже подршку момку који је храбро стао да помогне борцу голорук.
- Морамо се побринути да момак који је храбро стао да помогне Стефану, иако је био голорук и могао је завршити исто као он, добије орден за храброст. Ми смо му неизмерно захвални, ретко ко би голорук стао испред суманутих убица који буквално кољу. Наш задатак је да се београдски Победник убудуће зове Стефан Савић, а одликовање треба да носи његово име колико год је то могуће - каже Ћосић.
Тренер истиче и да је Стефановим убиством, Србија много изгубила, али да му је драго што ће га памтити као хероја и спортску легенду.
- Он је донео бронзу за Србију, то је већа ствар него да је победио било ког професионалца у свом неком приватном мечу. Он није био ни свестан, хтео је даље и више. Европско првенство му је било следећи циљ и вероватно би се следеће године спремали за Светско првенство. Такође, договор је био да у септембру уђе у професионализам - каже Ћосић.
На питање по чему ће заувек памтити свог "сина", како га је сам назвао, тренер одговара уз дубоки уздах:
- Све што тренутно говорим сада је обавијено овом неизмерном трагедијом. Али оно што ме посебно дира јесте колики је био потенцијал тог младог човека. Када би ушао у октагон, када би почео да се креће по рингу, постајао би прави Полубог - закључује он с тугом у гласу.
