ДА СЕ НИЈЕ ОДАО ПОРОЦИМА БИО БИ БОЉИ ОД ЂОКОВИЋА: Тешка животна прича велике наде српског тениса!
Момак који је побеђивао и Федерера!
Србија је одувек била земља тениских талената и великих шампиона од Бобе Живојиновића, преко Монике Селеш до Ане Ивановић, Јелене Јанковић и најбољег српског и светског рекета Новака Ђоковића. И док за побројана имена сви знамо за Николу Гњатовића ретко да је шира јавност чула. А ради се можда о највећем тениском таленту на овим просторима у последњих неколико деценија, о момку за којег је Срђан Ђоковић, Новаков отац, рекао да није видео већи таленат белог спорта.
ДОБРО ПРОТЉАЈТЕ ОЧИ: Федерер убедљиво први, Ноле тек 23. на листи (ФОТО)
АМЕРИКАНАЦ ПОСЛАО НОВАКУ ПОНУДУ: Позвао га у резиденцију, тамо има и тениски терен (ВИДЕО)
То исто ће вам поновити свако и данас на тениским теренима Црвене звезде, од људи који сређују терене до легенди клуба Горана Бјелице и Бобе Војиновића.
А овако о себи прича сам Гњатовић.
- Играо сам и за Дејвис куп репрезентацију Србије против Турске и Марока. Самном су тада у репрезентацији били и Типсаревић, Вемић и Тошић. Пре тога сам, у јуниорској конкуренцији побеђивао Марата Сафина и Фернанда Гонзалеса, а Роџера Федерера сам победио на једном тренингу. Нема ко ми тада није предвиђао сам светски врх - рекао је Гњатовић, а преноси "Balkanspress.com".
Ипак, један порок му је заувек уништио каријеру:
- Први пут сам узео хероин у 21. години. Тада креће мој пакао. Упадам у дугове, у тешке наркоманске кризе, почињем да крадем не бих ли дошао до дроге. Покушавам да се и даље бавим тенисом али ми не иде. У то време ми се и породица распада, у животу ми је потпуни хаос. Више од десет пута сам био у болници. Пуних 17 година сам пролазио кроз страхоте које дрога носи са собом. Бивши играче и колеге говоре родитељима деце коју тренирам да сам бивши наркоман и да не треба да децу дају мени да их учим тенису. А ја никада, и када сам у најтежим кризама био, нисам диловао дрогу нити бих иједном детету дао дрогу, пре бих себи руку одсекао!
Како је све почело?
- Рођен сам у Београду, на Врачару 1979. године. Мајка, отац и старија сестра били у моја породица која је живела нормалним животом и у љубави и пажњи се никада није оскудевало. Испред наше зграде налазили су се фудбалски и тениски терен и ја сам буквално са прозора свакога дана гледао и фудбалере и тенисере и заволео ове спортове. Ипак, тенис ми је некако ушао под кожу и са непуних седам година уписали су ме у тениски клуб Кошутњак, каже на почетку своје исповести Никола.
Било је довољно само три месеца да у маленом дечаку тренери препознају огромни потенцијал.
- Драган Шерер, мој први тренер, предложио је да одем на турнир у Пореч и то је био храбар потез. На изненађење свих ја сам тај турнир освојио. У Поречу ме је приметио чувени тренер Горан Бубањ и доводи ме у Партизан. У Партизану постајем шампион државе у узрасту до десет година, а иза мене су била и таква имена попут Ива Карловића и Ивана Љубичића. Све до осамнаесте године био сам првак државе у свим узрастима. У то време сам на тренизима побеђивао и Ненада Зимоњића, који је три године старији од мене.
Као круна свега за Николу долази и играње на најпрестижнијем светском тениском турниру-Вимблдону. Нажалост, већ тада за јунака наше приче почињу, проблеми, првенствено материјалне природе.
- Испао сам одмах на старту оба пута, и 1996. и наредне 1997. године, само зато јер нисам финансија да бих могао да се припремам за травнату подлогу. Ипак, и поред тога на Вимблдону су сви приметили мој велики таленат. Године 1998. од стране Спортског друштва Црвена Звезда изабран сам за спортисту године и добио сам сат на поклон. Играо сам и за Дејвис куп репрезентацију Србије против Турске и Марока. Самном су тада у репрезентацији били и Типсаревић, Вемић и Тошић. Пре тога сам, у јуниорској конкуренцији побеђивао Марата Сафина и Фернанда Гонзалеса а Роџера Федерера сам победио на једном тренингу. Нема ко ми тада није предвиђао сам светски врх - присећа се Гњатовић.
Некада најбољи тенисер Србије и један од најталентованијих играча света је свестан својих грешака у животу, али је још више свестан да жели да добије другу шансу да себи и тенису кроз рад са младима врати све они што дугује, а то је стварање нових шампиона белог спорта.
- Желим да радим, да тренирам надарену децу за тенис, а Богу хвала пуна их је наша земља. Знам кроз шта сам прошао, то ми је била огромна и нажалост прексупа животна школа али зато сада сваком клинцу могу одмах да кажем, што даље од дроге, то је смрт, бави се спортом. И даље знам све оне тениске цаке да пренесем деци коју други не умеју или не знају. Желим да Србији подарим нове тенсике шампионе, новог Новака, нову Ану, нову Јелену, и зашто не, новог Николу Гњатовића, онаквог какав је одувек и требало да буде, шампионски и најјачи - завршава своју исповест са новом надом у очима Никола Гњатовић, некада највећа нада југословенског и српског тениса.
БОНУС ГАЛЕРИЈА
Погледајте како изгледа Агустина Гандолфо, девојка Лаутара Мартинеза
