ТУЖНА ПРИЧА ВЕЛИКОГ САЛЕТА! Деда му страдао, нападали га да је против оца, а у Звезди је доживео ШОК

- Први пут сам чуо за термин "организована импровизација" од Моке Славнића када ми је био тренер са 16 година. И колико год је било много фора и фазона и искакања из система, све то је било организовано и сви су знали ко шта ради и сви су имали своје улоге - рекао је селектор српске кошаркашке репрезентације и наш прослављени кошаркаш Саша Ђорђевић у разговору за Спорт клуб.

Он је у овом разговору говорио о "миту" да је био звездаш и да је због тога што је одбијен у Звезди постао партизановац. Рекао да је почео да навија за Партизан много пре него што су му у Звезди рекли да нема перспективу.

- Мој отац је био тренер Црвене Звезде у то време, играчи су били Мока, Капичић, Дуци Симоновић и ја сам присуствовао чувеном дербију у Пинкију када је Дуци дао преко шездесет поена без тројке, али је Партизан победио. Ја и данас чувам чланак из Темпа, где је писало 'sin против оца'. Ћале на клупи Звезде, а ја са Партизановом заставицом и шалом навијам за Партизан.

ОНА ГОРИ: Сексепилна супруга нашег фудбалера објавила најпровокативнију фотографију до сад (ФОТО)

Ташта мог оца је била удата за мог деду који је био партизан и који је погинуо 1944. године. И како је био партизан, то се стално говорило и тако сам изабрао. Тада није било да се купи дрес или шал, него ми она је она сашила дрес од лагане вунице. Дрес на главу, шут у задњицу и послала ме испред зграде. С једне стране црвено-бели, с друге црно-бели и ја сам отишао тамо где су били моји. Цео тај крај, Нови Београд, Џона Кенедија улица, био је пун партизановаца."

Он је испричао да је основна школа "Марко Орешковић" у коју је ишао "припадала" Црвеној Звезди и да је он тако почео у Звездиној секцији.

ВРАЏБИНА НА СТАДИОНУ: Гледалац БАЦИО ОВО на играче Бразила! Општи хаос ЗБОГ страха од ЦРНЕ МАГИЈЕ

Касније је та школа припала Радничком са Црвеног крста, па је и он прешао у секције Радничког, где га је тренирао Иван Миљковић Финац.

- Када су се распале млађе категорије Радничког због новца, сви су кренули у Звезду или Партизан. Тренер Финац је добио посао у Звезди, где је Здравко Кубат био координатор свих селекција. Небојша Илић и ја само кренули за њим у Звезду - рекао је Ђорђевић.

- У тадашњој генерацији Звезде било је високих играча који су форсирани као плејмејкери, јер је Звезда већ имала у сениорском тиму ниске плејмејкере и бекове. "Тражили су да створе атипичне играче - рекао је Ђорђевић. И после дестак, петнаест дана му је речено преко Кубата да није играч који има перспективу.

- И ја одем у клуб за који сам навијао и који ме је тражио да пређем, али нисам због односа према тренеру и генерацији са којом сам одрастао. Раније када сам ово причао, то је мене болело. Сујета је била погођена, али сада апсолутно разумем.

ГОЛИШАВА КАРЛЕУША СЕ УХВАТИЛА ЛОПТЕ: Заиграла фудбал са ћерком, а цела плажа зачуђено гледа (ВИДЕО)

Исто је испричао и за његово непозивање у репрезентацију.

- Моје непозивање на списак од 16 играча 1989. године пред Европско првенство од стране Дуде Ивковића који је тада био селектор... тада сам био јако љут и погођен. Уствари сад схватам да офанзивно оријентисани плејмејкер као што сам ја био, у пару са најбољим играчем Југославије у то време, Драженом Петровићем, нема никаквог смисла, него има смисла други тип плејмејкера са њим - рекао је селектор кошаркашке репрезентације Србије Александар Ђорђевић у разговору за Спорт Клуб.

Он се присетио и оштрог дуела са Драженом Петровићем на мечу Цибона-Партизан, који му је можда одредио репрезентативни статус у наредним годинама.

- На једној утакмици коју смо изгубили после два продужетка у Загребу, мислим да је то било неко полуфинале, Дражен је испао у једном од тих продужетака због пет фаулова, после утакмице ми се унео у лице и рекао: А ти мали запамтићеш кад ћеш играти у репрезентацији", окренуо се и отишао, и онда сам ја кренуо за њим, псовао га, вређао, држали ме сви... И од те године ја стварно нисам био у репрезентацији, да ли је то због тога или нечег другог не знам, али мени се то десило, тако да није била нека пријатна ситуација иако смо имали одличан однос, али да ли из те неке дрчности нас клинаца који смо се дрзнули да нападнемо ту моћну Цибону у то време, њега на тој позицији, његовог брата који је исто био у репрезентацији, немам појма, али то је нека истина - рекао је Александар Ђорђевић.

Присећајући се репрезентативних успеха, говорио је и о утакмици против Американаца 1996. године у Атланти и колико је тиму недостајао Зоран Савић у финалу.

"Дејан Томашевић који је играо иза њега још није сазрео довољно, Жељко Ребрача који је ишао иза Дивца је још био млад. Савић је био тај који би сигурно знао и како да удари и како да уђе у дуел. Не знам да ли се сећате утакмице са Италијом у финалу 1997, када је Фућка промашио слободна бацања. Био јењихов најбољи играч и Зоки је одлучио да са га са два јака фаула секирицом пресече, толико да је овај излазио на слободна бацања масирајући руке. Овај му је већ поменуо све словеначко, италијанско, све што је могао да му помене и завршио посао", сетио се Ђорђевић.