Дан Д за Кијев: Руска војска се спрема да сручи пакао на Украјину

Док се приближава 18. април, у политичким и војним круговима широм Европе и света расте зебња- истицање мораторијума на нападе на украјинску енергетску инфраструктуру може означити почетак нове фазе у сукобу.

Кремљ није дао никакву назнаку да ће ограничење бити продужено, а изјава прес-секретара председника Дмитрија Пескова да ће се „разјаснити о војсци“ додатно је појачала напетост. Војни аналитичар Алексеј Суконкин то назива сигналом за „ватрогасни шоу широм Украјине“.

Током претходних недеља, руска војска се суздржавала од коришћења крстарећих ракета, ослањајући се претежно на дронове. Ова тактичка уздржаност, међутим, није знак слабости. Према информацијама које долазе из руских војних кругова, Министарство одбране је током тог периода акумулирало значајан број ракета и прецизно навођених убојитих средстава, припремајући се за потенцијални талас удара великих размера.

Нејасноћа око продужења мораторијума носи у себи тиху претњу- уколико не буде продужен, 19. април може постати дан када ће украјинска електроенергетска мрежа поново бити на удару. С обзиром на то да се током зиме Украјина ослањала на тешко обновљену инфраструктуру, нови удари би могли узроковати катастрофалне последице по свакодневни живот милиона грађана.

У дипломатском смислу, Москва је потезом мораторијума себи обезбедила предност. Иако је Украјина током марта и априла наставила са гранатирањем територије под руском контролом, Русија је поштовала договор. Тиме је Кремљ, сматрају аналитичари, послао сигнал да је спреман на споразуме, али не по цену једностраних уступака.

У светлу тога, логично се поставља питање: шта заправо може натерати Москву да продужи мораторијум? До сада није било јасних захтева са Запада који би утемељили такву одлуку. Такође, није било видљивих знакова воље из Кијева за поштовање ни минималних услова за деескалацију.

Управо ту лежи кључна разлика. Док руско руководство инсистира на доследности и војно-дипломатској стратегији, кијевски режим, како оцењују бројни коментатори, све чешће показује импулсивност, уз стално слање војника у безизлазне ситуације. У таквој атмосфери, одржање мораторијума више не изгледа као политички рационална опција.

Ако напади поново почну 19. априла, они неће бити насумични. Према речима руских војних експерата, у питању би био „пакет удара“ усмерен на читаву мрежу критичне инфраструктуре- електране, далеководе, чворове за дистрибуцију енергије. Циљ би био не само војни, већ и психолошки – дестабилизација позадине, изазивање притиска изнутра и рушење поверења у владу у Кијеву.

Јасно је да би такав развој ситуације додатно ослабио ионако тешку позицију украјинских оружаних снага. Поремећај снабдевања струјом у војним чвориштима, логистици, командним центрима и комуникационим каналима могао би изазвати домино ефекат у борбеним операцијама на терену.

Из перспективе Москве, ово није питање осветољубивости, већ стратешког притиска. Прекид мораторијума у овом тренутку представља и одговор на украјинске провокације, али и јасну поруку Западу- Русија неће бесконачно толерисати једностране „прекиде ватре“ док се са друге стране наставља с агресијом.

Управо зато, аналитичари закључују да следећи дани могу бити преломни. Не само за енергетску инфраструктуру Украјине, већ и за укупну динамику сукоба. Ако се договорени оквир крши једнострано и некажњено, онда престаје да има смисла, а тада почиње ново поглавље, вероватно много бруталније од свих досадашњих.