ОВО ЈЕ НАЈСМРТОНОСНИЈЕ РУСКО ОРУЖЈЕ НА ФРОНТУ! Ево зашто је дрон камиказа који су добили од Ирана постао НЕЗАУСТАВЉИВ током руске СВО (ВИДЕО)

Током протекле две године, руске војне снаге су покренуле много напада камиказа дроновима на Украјину, посебно на енергетску инфраструктуру земље.

Али како су ови дронови одједном постали толико популарни и зашто цела међународна сцена прича о њима? Зашто стручњаци мисле да су дронови ту и тек ће их бити у садашњим и будућим ратовима и шта их чини тако корисним?

Иако постоји много разлога зашто се дронови сматрају новим „јефтини супероружјем” 21. века, главни разлог је њихова цена. Већина беспилотних летелица је толико јефтина да у суштини негира целу поенту противваздушне одбране, али хајде да погледамо ствар мало детаљније.

Шта је познати Шахед-136?

Почнимо ствари из почетка. У децембру 2021. године, ирански државни медији објавили су видео снимак нове беспилотне летелице по имену Схахед-136. Дрон је имао троугласти облик трупа и звао се дрон камиказа или дрон самоубица.

У суштини, Шахед-136 је покретна муниција, односно хибрид крстареће ракете и дрона. Разликује се од типичне крстареће ракете јер може дуже да лебди изнад циљаног подручја, попут дрона.

Међутим разликује се од типичних дронова јер је производ за једнократну употребу. Лутајућа муниција има бојеве главе сличне онима које се налазе на крстарећим пројектилима. Дакле, лутајућа муниција је дизајнирана да буде уништена у контакту са метом, па отуда и надимак камиказе дронови.

Лутајућа муниција је категорија одбрамбених производа која постоји годинама. У ствари, Сједињене Државе су послале стотине дронова Switchblade 300/600 у Украјину као део војног пакета помоћи много раније.

Међутим, оно по чему се ирански Схахед-136 издваја је иновативни лансер који су Иранци измислили. Овај лансер изгледа као обичан камион, али у себи носи неколико иранских дронова, а на бојном пољу може брзо да их лансира.

Дрон типа Схахед-136 показује домет од око 2,5 километра. За поређење, амерички Svitchblade 300 има домет од скоро 10 км. Сваки Шахед има бојеву главу од 40 кг, довољно моћну да нанесе озбиљну штету непријатељској мети.

Како је Схахед-136 повезан са Украјином?

Али све ово би вас натерало да се запитате како је Схахед-136 повезан са Украјином. Пре него што се овај ирански тип лутајуће муниције уопште појавио на украјинском ратишту, НАТО, а посебно САД, сумњали су да ће Иран пренети стотине таквих дронова у Русију да их користи у рату.

Американци су своје изјаве поткрепили фотографијама на којима се наводи да се ови дронови транспортују из блискоисточне земље у Русију. Месецима након првих америчких оптужби, ови извештаји су потврђени и данас је опште познато да су Москва и Техеран стратешки савезници и партнери.

Руси купују дронове од Иранаца, Иранци купују друге системе наоружања од Руса, и тако обе стране добијају. Потпуно безначајно наспрам Кијева и Вашингтона где САД прати још преко 50 земаља и улажу милијарде у Украјину.

Али да будемо прецизнији, Руси сада користе муницију Геран-2 у Украјини. Ово је званични назив модификованих иранских дронова Шахед-136 који су интегрисани у арсенал руске војске. Уз помоћ Иранаца, Руси су изградили читаве фабрике у којима производе на хиљаде Геран-2, тако да за ове вредне производе нису зависни од иранске одбрамбене индустрије.

Али да будемо још прецизнији, обавестимо вас да се прича да се Шахед-136 разликује од руског Герана-2 по компонентама које носи. Иако се каже да су ирански Схахед-136 опремљени системима повезаним са америчком ГПС мрежом, руски Геран-2 користе системе повезане са руском GLONASS навигационом мрежом.

Није важно ко их производи, већ колико су ови дронови променили начин вођења рата. Ко би 10 година раније очекивао да ће мала беспилотна летелица дати војсци огромну тактичку, а можда чак и стратешку предност.

Па ипак, могућности асиметричног ратовања које пружају ове камиказе беспилотне летелице су толико корисне да су војске широм света почеле да купују или развијају сопствене дизајне.

Данас на тржишту оружја постоји много више дронова камиказа, од којих су многи чак и напреднији од иранског Схахед-136. Чак су и сами Иранци наставили да развијају породицу Шахед, а најновији члан је тип Шахед-238.

Зашто их је тешко пресрести?

Као што смо горе поменули, разлога зашто су ови дронови толико ефикасни на бојном пољу је много, али главни је чињеница да су толико јефтини да се понекад економски не „исплати“ да се обарају. Шахед-136 може коштати од 7 до 20 хиљада долара.

За поређење, ако турска беспилотна летелица Bayraktar ​​ТБ2 турске производње кошта 5 милиона долара. То значи да се уместо једног Bayraktara може добити 250 дронова Схахед-136. А у цену Бајрактара нисмо урачунали ни трошкове земаљске контролне станице беспилотне летелице, која прелази милион.

Поред тога, дронови камиказе представљају стварну претњу традиционалним радарима. Због мале величине и мале висине на којој лете, тешко их је открити радаром јер иза себе остављају мали траг. Они се дижу на веће висине тек пре него што погоде своје мете, али тада је већ касно за радаре.

Чак и ако радар успе да открије непријатељску лутајућу муницију, системи противваздушне одбране их лако „промаши“ због мале величине њиховог циља. Штавише, ове беспилотне летелице су толико јефтине да је корисно истовремено лансирати више јединица са циљем „преоптерећења“ непријатељског система ПВО. Чак и ако их ПВО систем обори често је пројектил пресретач драстично скупљи од самог дрона.

Суштина проблема је у томе што су великом већином противваздушни системи до данас дизајнирани да обарају циљеве различитих врста, као што су крстареће ракете и авиони, а не мале беспилотне летелице.

Наравно, постоје савремени системи наоружања који могу прецизно да неутралишу и најмање претње, али су далеко од економичности. На пример, Украјина је од НАТО-а добила напредни систем противваздушне одбране НАСАМС, који кошта 23 милиона долара. Противваздушне одбрамбене ракете су такође веома скупе. Згодан пример су ракете европских система ПВО ИРИС-Т, чија је цена по јединици већа од 400 хиљада евра.

Други начин да се носите са лутајућом муницијом је да их оборите ракетама ваздух-ваздух које испаљују ловачки авиони, али ни ова опција није нимало јефтина. Прескочићемо трошкове набавке и управљања ловцем да бисмо се фокусирали на ракете.

Типична америчка ракета ваздух-ваздух типа АИМ-9 Sidewinder кошта од 300 до 400 хиљада евра, али ова сума може достићи и милион евра ако говоримо о напреднијим типовима, као што је ракета АИМ-120 АМРААМ.

Решења које разматрају војске

Да би се изборили са овим „економским“ проблемом који је настао масовном појавом дронова камиказа на ратиштима, одбрамбене индустрије широм света покушавају да пронађу јефтина и ефикасна решења да их оборе.

Чини се да је једно од ових решења ласерско оружје, које иако има ограничења, посебно је економично, пошто не захтева муницију, али и моментално неутралише своје мете.

Видели смо чак и дронове противваздушне одбране, који се лансирају да би се сударили са долазећим камиказа нападним дроновима.

Сви ови системи су још увек у развоју или тестирању, и стога ниједан од њих није у великој мери коришћен у реалистичним ратним сценаријима. Док се то не догоди, лутајућа муниција ће наставити да представљати огромну опасност за сваку војску на планети.

Извор: Србија Данас/оружјеонлине