Колико бојевих глава има Русија, ко их контролише и како се издаје наредба за нуклеарни удар?
Председник Русије Владимир Путин потписао је указ којим се одобрава ажурирана нуклеарна доктрина, по којој би Русија могла да искористи нуклеарно оружје уколико буде нападнута чак и конвенционалним пројектилима.
- Руска Федерација спроводи нуклеарно одвраћање у односу на потенцијалног непријатеља, што подразумева појединачне државе и војне коалиције (блокове, савезе) које Руску Федерацију виде као потенцијалног непријатеља и поседују нуклеарно и (или) друге врсте оружја за масовно уништење или значајно борбени потенцијал снага опште намене. Нуклеарно одвраћање се спроводи и у односу на државе које обезбеђују територију, ваздушни и (или) морски простор под својом контролом и ресурсе за припрему и спровођење агресије на Руску Федерацију - наводи се у документу.
Русија је наследила нуклеарно оружје од Совјетског Савеза и верује се да има највише бојевих глава на свету.
Процене су да Путин контролише око 5.580 бојевих глава, а према проценама Федерације америчких научника (ФАС).
Исте податке наводе и Статиста и Асоцијација за контролу наоружања.
Од тога око 1.200 је расходовано, али углавном нетакнуто, а око 4.380 је у залихама за оперативне снаге, према ФАС-у.
Од ускладиштених бојевих глава, 1.710 стратешких бојевих глава је распоређено: око 870 на балистичке ракете на копну, око 640 на балистичке подморнице, а могуће и 200 на базе тешких бомбардера, навео је раније ФАС. Овакви бројеви значе да би Русија могла вишеструко да уништи свет. Исто би могле и Сједињене Државе, с обзиром на сопствене залихе (процене су да имају између 5.044 и 5.748 бојевих глава).
Током Хладног рата, Совјетски савез имао је око 40.000 бојевих глава, док је САД максимално бројао око 30.000.
Под којим условима ће Русија да употреби нуклеарно оружје?
Русија је још 2020. године објавила нуклеарну доктрину где се говори о ситуацијама у којима би председник Русије размотрио коришћење нуклеарног оружја - углавном као одговор на напад употребом нуклеарног или другог оружја за масовно уништење, или на употребу конвенционалног оружја против Русије "када је само постојање државе угрожено".
Путин је потом крајем септембра ове године причао о изменама ове доктрине, да би данас и потписао указ којим је себи дао одрешене руке да "притисне црвено дугме".
Измене укључују проширење претњи под којима би Русија размишљала о нуклеарном удару, укључивање савезнице Белорусије под нуклеарни кишобран и то да се нападом сматра супарничка нуклеарна сила која подржава конвенционални удар на Русију.
Може ли Русија још да се нуклеарно обезбеди?
Сједињене Државе су у свом прегледу нуклеарног положаја из 2022. навеле да Русија и Кина проширују и модернизују своје нуклеарне снаге и да ће Вашингтон следити приступ заснован на контроли наоружања како би спречио скупе трке у наоружању.
- Док су руске нуклеарне изјаве и претећа реторика разлог за велику забринутост, руски нуклеарни арсенал и операције су се мало променили од наших процена за 2023. осим текуће модернизације - навео је ФАС у својој анализи руских снага из 2024.
Ипак, тада су навели да број бојевих глава додељених руским стратешким снагама у будућности може да се повећа пошто ће ракете са једном бојевом главом бити замењене ракетама опремљеним са више бојевих глава.
Да ли се већ увелико ради на томе није познато, пошто није најјасније какав су утицај имале санкције запада на нуклеарни развој Русије.
Ко може да нареди лансирање нуклеарне ракете?
Председник Русије Владимир Путин доноси коначну одлуку о употреби руског нуклеарног оружја.
Такозвана нуклеарна актовка, или "Чегет" (названа по планини Чегет на Кавкаским планинама), увек је уз председника.
Актуелни руски министар одбране, Андреј Белоусов, и начелник Генералштаба Валериј Герасимов, наводно такође имају такве актовке.
У суштини, актовка је комуникациони алат који повезује председника са његовим војним врхом, а одатле и са ракетним снагама преко веома тајне "Казбек" електронске командне и контролне мреже.
Казбек подржава још један систем познат као Кавказ.
Снимак који је приказала руска телевизија Звезда 2019. године, показао је, како се наводи, једну од актовки са низом дугмади.
У одељку који се зове "команда" налазе се два дугмета: бело дугме "покрени" и црвено дугме "откажи".
Актовка се активира специјалном картицом, навела је Звезда.
Ако би Русија мислила да је суочена са стратешким нападом, председник би преко актовки упутио директно наређење за лансирање команди Генералштаба и командним јединицама резерве које имају нуклеарне шифре. Таква наређења брзо се спуштају низ различите комуникационе системе до јединица стратешких ракетних снага, које би потом удариле на непријатеља.
Ако се потврди нуклеарни напад, Путин би такође могао да активира такозвану "Мртву руку" или "Периметар", у крајњој инстанци: у суштини компјутери би одлучили о судњем дану лансирањем читавог руског арсенала ако се руководство Кремља суочи са уништењем.
Русија ништа није река о овом систему или о томе колико је ажуриран од времена СССР-а, тако да је његов статус нејасан.
Србија Данас/Телеграф