Путин други пут напушта Русију од почетка рата у Украјини

Председник Русије Владимир Путин следеће недеље у Техерану ће разговарати с лидерима Ирана и Турске.

Како пишу светски медији, Путин настоји да ојача војну и економску подршку наспрам западних санкција и војне помоћи коју Запад пружа Кијеву.

То други одлазак Путина у иностранство од кад је наредио инвазију на Украјину, преноси Радио слободна Европа (РСЕ).

Путин ће 18. јуна посетити Техеран где ће се састати с председницима Ирана и Турске, Ебрахимом Раисијем и Реџепом Тајипом Ердоаном, пренела је агенција Франс прес (АФП) саопштење Кремља.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је 12. јула да ће три председника разговарати о Сирији у оквиру такозваног "мировног процеса у Астани" у којем три земље воде преговоре за окончање више од 11 година сукоба у блискоисточној земљи.

Кремљ је саопштио да ће се Путин у Техерану такође одвојено састати с Ердоганом, не износећи више детаља, указује АФП, додајући да турски лидер месецима позива на сусрет с руским председником, док Анкара покушава да посредује између Русије и Украјине.

Путин је крајем прошлог месеца посетио Таџикистан и Туркменистан, али ће посета Техерану бити његово прво путовање ван бивших република Совјетског Савеза откако је 24. фебруара наредио војну операцију у Украјини, истиче Блумберг.

Најава самита у Техерану је уследила после телефонског разговора Путина и Ердогана 11. јула у којем су два лидера разговарала о "координацији напора" да се омогући сигуран извоз житарица из црноморских лука, навео је Кремљ.

Ердоган је 11. јула разговарао и с украјинским председником Володимиром Зеленским, између осталог о "формирању сигурних коридора" за извоз житарица преко Црног мора, наводи се на сајту турског председника.

Будући да Русија тражи већи удео на кинеском тржишту нафте како би ублажила утицај санкција Запада због инвазије на Украјину, Иран је приморан да додатно снизи цену своје ионако јефтине нафте како би био конкурентан, указује Блумберг.

На свом првом путовању у иностранство од почетка инвазије на Украјину, Путин се упоредио с Петром Великим, био у центру пажње међу блиским савезницима у Централној Азији и инсистирао да рат иде по плану.

Његово друго путовање, оцењује Њујорк тајмс, одвешће га на далеко тежи дипломатски терен – састанке с лидерима Ирана и Турске, две државе које су понекад усклађене, а понекад у раскораку и с Русијом и међусобно.

Ако састанци прођу добро за Путина, то ће бити прилика да ојача војну и економску подршку за супротстављање санкцијама Запада и војној помоћи коју Запада пружа Украјини.

Путин ће, међутим, како наводи Њујорк тајмс, такође можда морати да контролише штету, покушавајући да изглади односе с Ираном коме Русија одузима део тржишта нафте, као и са Турском, чланицом НАТО која је, упркос жестоким примедбама Москве, дозволила да се Алијанса прошири дуж руских граница.

Сирија је једна од спорних тачака у односима Ирана и Турске, две земље које би могле помоћи Путину да заобиђе санкције Запада или да забије клинове у односе међу земљама које су се ујединиле у подршци Украјини, указује Њујорк тајмс, додајући да би Путинов одлазак у Техеран могао бити и покушај да се супротстави дипломатским напорима председника САД Џоа Бајдена који ће се ове недеље током посете Блиском истоку састати с лидерима Саудијске Арабије и других заливских земаља.

Ердоган је годинама био неугодан савезник у НАТО, пошто је често инсистирао на својој агенди која је угрожавала консензус у западној Алијанси.

Последњих година се такође приближио Путину и недавно је накратко блокирао приступ Шведске и Финске.

Турска се ипак показала као један од најактивнијих посредника између Путина и Зеленског. На почетку рата Ердоган је организовао састанак делегација две земље, док сада тражи преговоре за подизање руске блокаде како би се омогућио извоз украјинских житарица.

С друге стране, док Русија, према наводима Беле куће, тражи дронове од Ирана за рат у Украјини, аналитичари кажу да би Иран могао да понуди Москви и кључну трговинску руту и експертизу за заобилажење санкција и извоз нафте.

Очекује се и да ће се Иран на самиту у Узбекистану у септембру придружити мултилатералној безбедносној групи Шангајској организацији за сарадњу, која већ укључује Русију и Кину.

Ипак, иако Иран и Русија имају дугу историју срдачних односа, они би сада, како наводи Њујорк тајмс, могли бити затегнути услед надметања за продају нафте.

Иран, који је дуго под оштрим санкцијама Запада, био је приморан да се у великој мери ослања на продају нафте Азији, посебно Кини. После инвазије на Украјину и Русија се због санкција окреће више ка тим тржиштима.

После најаве Путиновог одласка у Техеран, Бела кућа је саопштила да се Иран спрема да испоручи Русији стотине дронова за борбе у Украјини.

Иран је током деценија санкција развио напредну војну индустрију, укључујући производњу сопствених пројектила и дронова, указује Фајненшел тајмс.

САД и арапске заливске државе оптужују Техеран да је слао дронове Хути побуњеницима који учествују у јеменском грађанском рату и тврде да Иран стоји иза софистицираног напада ракетама и дроновима на саудијску нафтну инфраструктуру.

Дронови су имали кључну улогу на обе стране рата у Украјини у разне сврхе – од испаљивања пројектила из даљине, преко бацања малих бомби на мете, до извиђања за артиљеријске снаге и копнене трупе, пише Гардијан. ,

Украјинске снаге посебно су биле успешне у коришћењу борбених дронова Бајрактар турске производње, док су САД и други савезници Кијеву испоручили различите врсте мањих дронова.

БОНУС ВИДЕО: Кадиров новом пародијом поново исмева Зеленског