Путин спроводи бруталан удар на НАТО: Русија покреће кризу која оставља свет на рубу геополитичког рата (ВИДЕО)
Лансиран 21. новембра 2024. године, руски пројектил „орешник“ је погодио фабрику наоружања у Дњепропетровску, која је играла кључну улогу у производњи украјинских ракетних система. Сведоци удара описали су догађај као „катаклизмички земљотрес“, док су западни званичници и медији одмах упали у стање панике, постављајући само једно питање - могу ли НАТО системи да зауставе ново револуционарно руско оружје?
Руски председник Владимир Путин означио је овај напад као одговор на украјинско коришћење америчких АТАЦМС пројектила у нападима на руске војне базе у Брјанску.
Удар је уништио подземне радионице војне фабрике "Јужмаш", дубоко закопане испод земље, за које се сматрало да су отпорне на нападе конвенционалним пројектилима. Према речима локалних становника, експлозије нису биле присутне, али је разорна снага била толика да су објекти километрима даље претрпели оштећења.
- Ова ракета није само војно средство, већ стратешки инструмент одвраћања Запада од наставка пружања војне подршке Украјини. Ефекти ‘орешника’ су слични нуклеарном удару, али без радиоактивних последица - изјавио је тада руски председник Владимир Путин.
Технолошка револуција: Шта чини „орешник“ супериорним?
Ракета „орешник“ базирана је на РС-26 „Рубеж“, интерконтиненталном балистичком пројектилу, али са кључним унапређењима која је чине готово незаустављивом. Њене главне карактеристике укључују:
Хиперсоничне брзине: Креће се брзином од преко Mach 11, што је више од 13.000 километара на час.
Маневрисање у лету: „орешник“ има способност да мења путању током лета, избегавајући детекцију и пресретање.
МИРВ технологија: Носивост више бојевих глава са независним циљањем омогућава симултано гађање више мета.
Домет: Са дометом између 500 и 5.500 километара, ракета може да покрије већину европских метропола и делове западне обале САД.
Најзапањујући аспект ове ракете је њена могућност да комбинује нуклеарне и конвенционалне бојеве главе, укључујући и кинетичке пројектиле који не користе експлозив. Ове бојеве главе генеришу разарање кроз чисту кинетичку енергију, док температуре при уласку у атмосферу достижу 4.000 степени Целзијуса.
Руска порука Западу: „орешник“ као средство одвраћања
Лансирањем „орешника“, Путин није само послао војну поруку, већ и политичку. На састанку Организације договора о колективној безбедности (ЦСТО), Путин је јасно ставио до знања да је овај систем одговор на континуирану војну подршку Украјини од стране Запада.
- Ако Запад настави да ескалира конфликт, ‘орешник’ ће бити употребљен против кључних циљева – војних, индустријских, па чак и политичких центара одлучивања - рекао је руски председник.
Москва је унапред обавестила Вашингтон путем канала за контролу наоружања, наглашавајући да напад није нуклеарног карактера, како би се избегла шира ескалација. Међутим, стручњаци упозоравају да би у случају директног сукоба између Русије и НАТО-а, „орешник“ могао бити лансиран без таквих упозорења.
Слабости НАТО-а: Технолошка заосталост Запада
Док Русија предводи у развоју хиперсоничних система, НАТО савезници суочавају се са озбиљним технолошким заостатком. Системи противракетне одбране, попут америчког THAAD-a (Терминал High Алтитуде Ареа Дефенсе) и британског радарског система Fylingdales, нису дизајнирани да се суоче са хиперсоничним претњама.
THAAD користи технологију hit-to-kill за уништавање балистичких ракета у њиховој терминалној фази, али хиперсонични пројектили попут „орешника“ представљају непремостив изазов. Њихова способност маневрисања и брзина чине их готово неухватљивим за тренутне одбрамбене системе.
Стручњак за безбедност Стивен Брајен сматра да је Запаад апсолутно неприпремљен за овакву претњу.
- Запад није припремљен за хиперсоничне претње. ‘Орешник’ је оружје будућности, док се НАТО и САД још увек ослањају на застареле системе - навео је он.
Велика Британија нема сопствене пресретаче и ослања се на америчке системе, док се њихов домаћи програм хиперсоничних ракета не очекује пре 2030. године.
Одговор Америке: Хитан развој хиперсоничног програма
Амерички хиперсонични програм, иако обећавајући, још увек је у развоју. Пројекат „Дарк Еагле“, који предводе америчка морнарица и војска, тек је у фази тестирања. Иако су почетни тестови били успешни, очекује се да ће оружје постати оперативно тек између 2027. и 2029. године.
Извештаји указују на бројне препреке, укључујући кашњења у производњи и техничке изазове. Пентагон је критикован због коришћења застарелих техника дизајнирања, док су руски и кинески системи већ у оперативној употреби. Према анализи америчке Владе, развој хиперсоничних система мора бити убрзан како би се одговорило на све већу претњу.
Глобални утицај: Нова правила игре у ратовању
Развој „орешника“ има шире импликације на глобалну безбедност. Поред војне претње, овај систем је и средство политичког притиска. Његова технолошка супериорност ствара психолошку предност за Русију, док Запад покушава да развије одговарајуће противмере.
Стручњаци предлажу вишеслојну стратегију одбране која укључује комбинацију свемирских сензора, вештачке интелигенције и нових пресретача. Међутим, развој таквих система захтева време и огромна финансијска улагања.
Лансирањем „орешника“, Русија је показала свету да је способна да промени правила игре. Док Запад тражи одговоре, Путин користи ову технологију као средство одвраћања и психолошког притиска. Питање није само да ли ће НАТО пронаћи решење, већ да ли ће то учинити на време како би очувао равнотежу моћи у свету.
