НАТО званичници упалили све аларме "Русија ће бити непријатељ са јасним намерама након свега"

Упозорио је да ће, упркос великим жртвама у рату с Украјином, руска војска постати смртоносни непријатељ за НАТО. "На крају рата у Украјини, како год то изгледало, руска војска биће јача него данас", изјавио је Каволи у разговору за Шпигел.

"Руске оружане снаге уче, усавршавају се, примењују искуство стечено у рату", нагласио је. Позвао је НАТО да се брзо припреми за ову претњу јер ће Русија бити непријатељ с озбиљним војним потенцијалом и "јасним намерама".

"Зато морамо бити спремни и требају нам оружане снаге које то могу да издрже", напоменуо је. Сматра да се нови одбрамбени планови, као и повећане обавезе за поједине чланице НАТО-а које из њих произлазе, требају брзо спроводити.

"Кад кажем брзо, мислим да морамо бити бржи од Руса", објаснио је.

Шеф немачких обавештајаца: Ми смо у сукобу с Русијом

Овај иступ долази само неколико дана након што је Бруно Кал, шеф немачке спољне обавештајне службе, саопштио да ће Русија до краја деценије стећи способност да покрене напад на НАТО. "Најкасније до краја ове деценије руске снаге ће моћи да нападну НАТО", изјавио је Кал током саслушања у парламентарном одбору Бундестага.

"Кремљ гледа на Савезну Републику Немачку као на непријатеља", објаснио је истакнувши да је Немачка друга највећа земља која подупире Украјину.

"Ми смо у сукобу с Русијом", навео је. Кал тврди да је руски председник Владимир Путин забринут не само због Украјине него и због "стварања новог светског поретка", а руске обавештајне службе све више користе сва своја средства "без имало гриже савести".

"Даља ескалација ситуације је све само не невероватна", рекао је Кал и додао да политичари морају немачким безбедносним службама осигурати средства и овлашћења да се супротставе тим опасностима.

Пољски председник: Звона за узбуну звоне

Пољски председник Андрзеј Дуда изнео је још алармантније предвиђање образлажући предлог о повећању потребног прага за издвајања за одбрану НАТО-а с 2 на 3% БДП-а.

"С моје тачке гледишта, то је питање здравог разума. Пристижу нови извештаји, а недавно сам видео и један који каже да ће Путин ускоро, можда већ 2026. или 2027. године, прилагођавањем своје економије рату имати такву војну моћ да ће моћи да нападне НАТО", рекао је Дуда.

"Звона за узбуну звоне. Имамо две или три године у којима можемо повећати своје напоре, складиштити муницију и производити оружје како бисмо максимално повећали европску безбедност, припремити се и осигурати да се инвазија не догоди", додао је.

"Ова руска агресија мора се зауставити по сваку цену. Ако се не заустави, прелиће се, а онда, бојим се да амерички новац неће бити довољан да заустави Русију: ​​амерички војници ће морати да ускоче, а то нико не жели", нагласио је.

Руси напредују на бојном пољу

Од почетка инвазије у фебруару 2022. руске снаге су у септембру ове године најбрже напредовале на фронту. Последњих недеља руске снаге окружиле су низ градова у Доњецку и онда полако стезале обруч, све док нису присилиле украјинске снаге на повлачење.

Русија тренутно контролипе око 80 посто Донбаса и напредује западно уздуж 100 км од 1200 км дугог бојног поља код тактички важних средишта Покровска и Курахове.

Путин је средином септембра наредио повећање редовне величине руске војске за 180.000 војника на 1.5 милиона војника, што је био трећи пут да је повећао број војника откако је покренуо инвазију пуног опсега у фебруару 2022. Претходна два пута број војника повећан је за 137.000, односно 170.000.

Осим тога, Русија је мобилизовала преко 300.000 војника у септембру и октобру 2022. године.

Кремљ је саопштио да засад није планирана нова мобилизација те да је идеја да се и даље ослањају на добровољце који се пријављују за борбу у Украјини због уносних уговора.