ВИКИЛИКС ОБЈАВИО ДИПЛОМАТСКЕ ДЕПЕШЕ: Москва годинама упозоравала НАТО да се не шири ка њеним границама
Америчке дипломатске депеше, које је објавио "Викиликс", показале су да је Русија гопдинама упозоравала НАТО да се не шири ка њеним границама.
Осим тога, на то упућују и званичне изјаве руских државника на које се подсећа у тексту на порталу Америчког комитета за америчко-руску сарадњу (АЦУРА).
ЗЕЛЕНСКИ КРИВИ ПУТИНА! У паду хеликоптера погинуо КЉУЧНИ човек Кијева: У рату нема несрећних случајева
РУСИЈА ИМА НОВИ УСЛОВ! Сергеј Лавров открио када се може очекивату КРАЈ РАТА у Украјини
"ЗАПАД ДА ПОЖУРИ, НЕМАМО ВРЕМЕНА" Америка врши притисак на Немце због Леопарда - Берлин има одговор
На то да је "црвена линија" за Русију Украјина и да би са даљим инсистирањем на њеним НАТО интеграцијама Русија била сатерана у ћошак и приморана да реагује, америчка администрација упозоравана је у дипломатским депешама.
О томе колико је за Москву то неуралгична тачка, писале су и саме западне дипломате, међу њима и некадашњи амбасадор САД у Русији Вилијам Бернс, данас директор ЦИА, преноси РТ Балкан.
Подсећа се да је на, за Русију, недопустиво ширење НАТО-а до граница Русије упозоравао и прозападно орјентисани руски председник Борис Јељцин, који је својевремено тадашњем америчком председнику Билу Клинтону јасно ставио до знања да ће, уколико наставе са кршењем усменог договора да се НАТО неће ширити на исток Старог континента, то бити схваћено као "понижавање Русије", сејање семена неповерења и стварање нове поделе у Европи.
У руској националној стратегији безбедности из 2000. године упозорава се да НАТО употребљава силу ван својих граница и да би то могло да поремети читаву стратешку безбедносну ситуацију, а стручњаци за "Вашингтон пост" у то време упозоравају да уколико Алијанса настави да се шири, то би могло да створи основу да нападну и саму Русију.
Руски председник је наставио да упозорава на забринутост Русије уколико НАТО настави да се шири на исток, у овом периоду Москва је потписала споразум о ограничавању стратешког нуклеарног наоружања "Старт 2", Русија је добила консултантску улогу у Северноатлантској алијанси, а у руској јавности је чак провејавала идеја о прикључивању Русије НАТО-у, на шта је део опозиције бурно реаговао.
Према депеши из априла 2002. године коју је објавио "Викиликс" италијански председник Силвио Берлускони писао је америчком колеги Џорџу Бушу да треба да помогне Путину да изгради позитивно јавно мњење у Русији по питању проширења НАТО-а.
Сам Путин изјавио да је питање проширења без претходног споразума Русије и НАТО-а за њега политички немогуће.
У другој депеши високо рангирани амерички дипломата својој влади предлаже да организује самит Русије и НАТО и помогну Путину да омекша опозицију у Русији према проширењу Алијансе. То је и последњи пут да се у депешама које је објавио "Викиликс" помиње било каква отвореност Русије по питању проширења, наводи се у тексту.
Средином 2000-тих односи Русије и САД настављају да иду силазном путањом, а у депеши из 2007. године цитира се оцена председник фондације Нова Евроазија Андреја Кортунова да је америчко повлачење из Споразума о антибалистичким ракетама (АБМ) и даље ширење НАТО-а коначно развејало све Путинове наде.
Уследила су гласна упозорења, већином западних савезника, о проширењу Северноатлантске алијансе, нарочито на Украјину и Грузију.
Политички саветник тадашњег француског председника упозоравао је да је пријем Украјине у НАТО веома осетљиво питање за Москву, што је наведено у депеши из 2005, док немачки саветник за безбедност описује да је Грузија "велика буба на крзну медведа, док је Украјина нераскидиво везана са Русијом, још од времена Владимира Кијевског и 988. године".
У депеши из 2008. године преноси се став Италије да је забринута да би примање Грузије у НАТО могло да испровоцира Русију, док норвешки министар спољних послова исте године наводи да се противи мешању Русије у одлуке НАТО-а, али и разуме забринутост Москве у вези са проширењем, па би Алијанса требало да ради на нормализацији односа са Русијом.
Објављене депеше показују да су руски званичници изнова и изнова упозоравали државнике из САД на проблематичност проширења Северноатлантске алијансе, нарочито на Грузију и Украјину.
Заменик министра спољних послова Григориј Карасин, извештава се у депеши из марта 2008, истакао је да политичке елите чврсто верују да је приступање две суседне земље НАТО-у "директна претња Русији".
- Будућност ће зависити од тога који стратешки избор ће направити Вашингтон у томе са каквом Русијом жели да се носи: Русијом која је стабилна и спремна да мирно разматра отворена питања са САД, ЕУ и Кином, или оном која је дубоко забринута и испуњена нервозом - наводе се Карасинове речи у депеши од пре безмало 15 година.
Најмање осам депеша из периода 2007-2008. година преноси ставове тадашњег и садашњег руског министра спољних послова Сергеја Лаврова по питању проширења НАТО-а на исток. Америчке дипломате забележиће тада да би Русија могла и да конкретно одговори на овакве претензије алијансе.
Бернс је пренео Лавровљев став да недавне војне активности у НАТО земљама треба да буду процењене не само кроз исказане намере већ и кроз потенцијал који носе. Лавров је тада упозорио да би пријем Украјине у НАТО значајно искомпликовао руско-украјинске вишеслојне односе и натерао Москву да предузме одговарајуће мере.
- Иако је руско противљење првој рунди проширења НАТО-а средином деведесетих било јако, Русија се сада осећа спремном да силовитије одговори на оно што сматра акцијама усмереним против њених националних интереса - закључио је Бернс у једној од депеша из тог времена.
Подсећа се и на оштар говор руског председника Путина на Минхенској безбедносној конференцији 2007. године у којем је јачање НАТО-а сагледано као део шире дестабилишуће политике САД која жели да се наметне као једина светска сила.
И у депеши из 2008. америчка амбасада извештава власти код куће да је на двосатном састанку са немачком канцеларком Ангелом Меркел Путин изразио снажно неслагање са НАТО интеграцијама Грузије и Украјине.
И са доласком Дмитрија Медведева на место председника Русије, ништа се није променило у позицији по питању НАТО-а, иако је Медведев перципиран у западној јавности као неко ко ће "демократизовати" Русију и повећати могућност за унапређење односа Русије и САД, истиче се у тексту.
Током прве посете Западној Европи, Медведев је Меркеловој поновио много пута понављани руски став о противљењу проширењу НАТО-а.
Група америчких конгресмена на састанку са делом руских либералних интелектуалаца и стручњака у јануару 2009. у Москви сазнаје да су они незадовољни политиком америчке владе и да је упорно инсистирање на плановима о ширењу НАТО-а на Грузију и Украјину "довело на власт мрзитеље Америке и дало им оправдање да маштају о тврђави Русији".
Осим Бернса, већина америчких дипломата занемаривала је захтеве Русије у погледу НАТО-а описујући их као "већ виђене", "предвидиве", "ништа ново". Чак је и норвешки суздржани позив на разумевање руских захтева, описан као држање стране Русима.
У дипломатским депешама преношени су и ставови званичника Кремља, НАТО савезника, стручњака и аналитичара да ће НАТО интеграције изазвати потресе и у самој Украјини и довести до великих подела у земљи.
Упркос јасним упозорењима, сарадња Украјине са НАТО-ом се продубљивала. До почетка руске војне операције, Украјина је била домаћин западним трупама у својим војним базама, њени војници пролазили су НАТО обуку, била је планирана изградња две нове морнаричке базе алијансе у Украјини, а земља је примила и огромну америчку војну помоћ укључујући и офанзивно наоружање, подсећа се у тексту.
Три месеца пре него што је руска војска прешла границе Украјине, Кијев и Вашингтон потписали су Споразум о стратешком партнерству којим је продубљена сарадња у области безбедности и подржане украјинске евроатлантске интеграције.
