РУСКА ОФАНЗИВА НА ДОНБАС: Да ли је заиста почела највећа битка после Другог светског рата?
Напад је почео артиљеријским и ракетним ударима
Тачно у 22 часа по средњеевропском времену снажном артиљеријском ватром из артиљеријских оруђа, вишецевних бацача ракета, крстарећих и балистичких пројектила који су засули градове на истоку Украјине Харков, Славјанск, Краматорск у региону Донбас и Николајев на јужном стратешком правцу у понедељак увече започела је дуго најављивана руска офанзива.
ОТКРИВЕНО ШТА СУ МЕТЕ РУСКИХ "ИСКАНДЕРА" У УКРАЈИНИ: За 24 сата задати страховити ударци - циљана ТРИ ЉУТА упоришта Кијева
"ПАО" РУСКИ БРОД У МЕДИТЕРАНУ: Грци одлучли да задају тежак ударац Руској Федерацији (ФОТО)
ЕВРОПСКА ДРЖАВА СЕ НЕЋЕ ИЗВУЋИ БЕЗ ПОСЛЕДИЦА: Русија узвраћа ударац, Путин дао рок до краја дана 24. априла!
Неки медији је називају и највећом операцијом после Другог светског рата у Европи, по броју ангажованих снага и борбене технике, чији је циљ да се у "донбаском џепу" опколи више од 30.000 украјинских војника, што је мање од половине ангажованих снага на истоку Украјине, којима је са друге стране супростављено према неким проценама око 70.000 бораца армија ДНР, ЛНР, руске војске, Нациоанлне гарде Русије из Чеченије, Ингушетије, али и једнице из Јужне Осетије, као и припадници ваздушно-десантних једица, који су пребачени из околине Кијева.
Распоред снага
Руске снаге за напад, према информацијама Пентагона груписане су у 76 батаљонских борбених група од којих је свака састављена од 10 тенкова, 6 оклопних возила типа БТР-82А, 40 борбених возила пешадије, 12-20 самоходних артиљеријских оружја, 10 ПВО система, 15 теретних возила, 5 цистерни, 2 мобилне кухиње и укупно 700-1.200 војника. Од укупног броја борбених група 22 припадају руској армији.
С друге стране украјинске снаге које се састоје од више разбијених једница од којих су формиране ударне групе од 10-20 војника који су наоружани углавном противоклопним ракетама NLAW и Џевелин, око 200 тенкова Т-64 и Т-72, вишецевним бацачима ракета типа БМ-21 и 27 типа "Град" и "Ураган", али и тактичким балистичким ракетама "Точка-У".
Терен
На простору Доњецка према западу украјинска војска је од потписивања Минског споразума према проруским снагама изградила значајне бетонске фортификације са чиме је пробој оклопним возилима на почетку рата учинила немогућим. Због тога су снаге ДНР тај простор нападале тешком артиљеријом и ракетама, док су руске и проруске оклопне једнице кренуле према југу, градовима Херсону, Николајеву и Одеси како би се тај простор спојио у једниствену целину и имали компактну територију.
После пада Маријупоља претпоставка је да ће руска војска заједно са снагама милиције Доњецке и Луганске Народне Републике имати између 100.000-150.000 војника прекаљених у уличним борбама којима ће бити главни циљ да елиминишу "Оперативну групу Слобода", која према неким предпоставкама јачине око 100.000 војника, којима је придодата и Територијална одбране са чиме су те снаге нарасле за неких још 30.000 војника на простору од Харкова до Николајева.
Затварање котла
Неке претпоставке говоре да би за затварање "донбаског котла" руске снаге могле да ангажују око 300.000 војника, око 1.000 тенкова Т-64, Т-72, Т-80, борбених возила пешадије БМП -1, 2, оклопне транспортере БТР-82А, око стотињак авиона и борбених хеликоптера. Неке процене говоре да ће Русија највероватније у овој великој операцији ангажовати додатни ешалон снага, које до сад нису укључиване у операцију, а у опцији су и резервисти који су стационирани уз саму руску границу.
До сада украјинске снаге на овом правцу су добили најсавременије противоклопно и противвазушно наоружање. Оно где имају највећи неодстатак је оклоп и артиљерија, као и дронови, јер доста тога што је прикупљено за напад на Донбас и Луганск који су требали наводно да почну 2. марта је уништено.
Руски напади на складишта горива, дисперзована складишта муниције и кључна саобраћајна чворишта претходних недељу дана верује се да су били део шире стратегије како би се борбени потенцијал украјинских снага на овом простору смањио и тиме да за нешто од две недеље остану без муниције и горива, са чиме би њихова предаја била неизбежна.
О томе шта би се могло десити у Донбасу описао је Никола Лунић капетан бојног брода у пензији, извршни директор Савета за стратешке политике и бивши изасланик одбране Републике Србије у Лондону који је у својој анализи навео следеће:
- По начину дејства, предстоје бруталне борбе са великим разарењем и последиèно још већим бројем жртава. С обзиром на супремацију војне моћи, може се очекивати оперативни продор руских снага преко Севернодоњецка до Краматорска, а са југа до Запорожја. Урбане борбе би за руске снаге могле генерисати велике, можда и неприхватљиве, губитке. Уколико су се политички и војни циљеви креирали на основу реалне моћи, Русија би могла изласком на реку Дњепар да прокламује остварење својих циљева.
Лунић каже да ако се Русија занесе евентуалним успесима у Донбасу, Москва би могла наставити операције према Одеси са коначним циљем одсецања Украјине од Црног мора и територијалног спајање са Придњестровљем.
- Можемо очекивати брза, брутална и координисана садејства ваздухопловних и копнених снага. Са друге стране, Украјина је обезбедила широку међународну подршку, континуитет снабдевања, софистицирано наоружање кратког домета и високи морал код народа. Русија ће ултимативно настојати да оствари победу, макар по цену употребе тактичког нуклеарног наоружања. Такав сценарио ће и сама Москва настојати избећи јер би последице биле непредвидиве - каже Лунић.
С друге стране војни аналитичар Владе Радуловић каже да је питање какву ће тактику Руси применти, јер треба имати у виду да су положаји на линији раздвајања припремани и утврђивани годинама уназад.
- Са друге стране интензивне борбе око Изјума и груписање снага на југу многи тумаче као припрему за удар по правцу север-југ затварајући главнину украјинских снага у такозвани котао. Било како било, чињеница је да Украјину очекује пресудна битка на истоку земље и она ће у многоме диктирати судбину и даљи развој догађаја, каже Радуловић.
Паралеле са Другим светским ратом
Украјинцима у мислима битка за Харков
Кад се мислило о великој бици првој после 2. светског рата Украјинцима је већином у глави друга битка за Харков, која се одвијала на овом простору фебруара 1943. када је Црвена армија успела на јужном фронту покрене офанзиву заузме Харков, који су онда Немци под командом фон Мајнштајна после изненадног противудара поново освоје овај град стратешке важности. Совјетске снаге на том простору имале су 535.000 војника, 1.300 тенкова, а немачка 230.000 војника и 450 тенкова. У бици за Харков и донбаски басен СССР је изгубио 204.000 војника, а Немци 35.000 од чега је трећина отпадала на SS дивизије.
Више информација о дешавањима у Украјини прочитајте ОВДЕ.