СРБИН У ЕЛИТНОЈ ЈЕДИНИЦИ СПАСАВА СВЕТ! Наш стручњак стигао у нуклеарну електрану Запорожје
Србин чији се идентитет строго чува у тајности део је опасне мисије и тима од 10 стручњака који су стигли у Украјину како би спречили нови Чернобиљ, односно нуклеарну катастрофу која би потенцијално угорзила читав свет!
Мистериозно, опасно и на можда последњем бастиону одбране света какав данас познајемо. Тако би се могла описати мисија стручњака из Међународне агенције за атмоску енергију (ИАЕА), у којој се налази и експерт из Србије, а који су стигли у нуклеарну електрану Запорожје у Украјини како би проценили ризик од евентуалне нуклеарне катастрофе светских размера.
"НЕ ИДЕМО НИГДЕ, ИАЕА ЈЕ ТАМО И НЕ ПОМЕРА СЕ!" Гроси поручио да стручњаци за стално остају у Запорожју (ФОТО/ВИДЕО)
"ОВА ПРОВОКАЦИЈА ЈЕ ДОЖИВЕЛА НЕУСПЕХ ЗАХВАЉУЈУЋИ РУСКОЈ ГАРДИ" Руска војска открила план Кијева за запорошку нуклеарку
"ИМАМО ДОКАЗЕ ДА СУ УКРАЈИНЦИ ГАЂАЛИ ЗАПОРОЖЈЕ" Русија послала писмо Савету безбедности УН: Напали су кров електране! (ВИДЕО)
Стручњаци из целог света запослени при ИАЕА пут Украјние су кренули инкогнито. Због безбедности, њихова имена нигде нису објављена, путују са европским пасошима, док се на сајту агенције спомињу само имена водећег кадра, попут директора Рафаела Гросија. Све остало је обавијено велом тајне, због чега се име нашег стручњака не може наћи ни на једном јавно доступном списку.
Ко је Србин који спасава свет?
Српски стручњак који је део тајне мисије више деценија ради у иностранству, пише београдски лист. Пут Украјине је са остатком тима кренуо уз пасош Европске уније са измењеним подацима што додатно сведочи о тајности и опасности саме мисије. Такав третман био је неопходан како би се заштитила њихова безбедност у ратном подручју.
Ради се о особи чије је богато и дугогодишње радно искуство гарант стручности, због чега се и нашао међу експертима из десет земља света и региона. Уз Србина, у тиму се налазе и стручњаци из Француске, Италије, Кине, Мексика, Јордана, Пољске, Литваније, Албаније и Севрне Македоније.
Њихов задатак је да утврде у каквом се стању налази нуклеарка Запорожје и да ли је могућа нукеларна катасторфа, те и да спрече да дође до таквог сценрија.
Мисија је напустила Беч у понедељак и стигла у Кијев у уторак где су се састали и са украјинским председником Володимиром Зеленским.
После дугог чекања на украјинском контролом пункту и прекида размене ватре, стручњаци су у среду коначно ушли у нуклеарну електрану Запорожје.
Шта ИАЕА треба да утврди?
Мисија стручњака за циљ има да помогне да се осигура нуклеарна сигурност у Запорожју, као и да се предузму виталне заштитне активности.
Како се наводи на њиховом званичном сајту, услед заузимања нуклеарне електране Запорожје од стране Руса у марту ове године, локација на којој се налази електрана у више наврата је гранатирана. Последњи пут овога месеца, да би након тога уследило и привремено губљење везе са последњим преосталим оперативним спољним далеководом од 750 киловолти (кВ).
Према најновијем ажурирању из електране током викенда, Украјина је обавестила ИАЕА да је локација поново изложена гранатирању, али да су сви безбедносни системи и даље оперативни и да није дошло до повећања нивоа радијације. Са друге стране, саопштили су да још нема потпуне информације о природи штете од напада.
Раније током августа месеца, говорећи пред Саветом безбедности Уједињених нација, Гроси је говорио о потреби истраге.
- Те чињенице, прикупљене током посете локацији, потребне су да би ИАЕА могла да развије и обезбеди независну процену ризика за нуклеарну безбедност и безбедност уопште.
Шта их чека унутар Запорожја?
Након што су раније током четвртка ушли у здање нуклеарке, прве у Европи по броју блокова и капацитета, инспектори ИАЕА ће проценити физичку штету на објектима, утврдити функционалност главног и резервног система безбедности и безбедности и проценити услове рада особља у контролној соби. Истовремено, мисија ће предузети хитне заштитне активности како би потврдила да се нуклеарни материјал користи само у мирољубиве сврхе.
За сада није познато колико ће се они тамо и задржати. Наиме, како је објављено јуче, тренутно постоји конфузија око тога колико ће трајати инспекција. Са једне стране Руси надлежни у тој области су изјавили како ће трајати један дан, што се не подудара са тврдњама званичника ИАЕА и Украјинаца, који су изјавили да ће им за рад бити потребно неколико дана.
Гроси је, међутим, у петак саопштио да је он напустио Запорожје, али да су "његови стручњаци остали и да не иду нигде". Додао је да је на старту утврђено да је физички интегритет нуклеарке више пута био нарушен.
Пре него што су коначно прошли пункт, они су сатима чекали на "зелено светло", будући да се нуклеарна електрана налази на само 20 километара од линије фронта, због чега је била потребна комуникација са обе стране.
Опасност на самом старту
Мисију ИАЕА је већ првог дана сачекала опасност. Наиме, уочи доласка мисије, Русија и Украјина су се међусобно оптуживале за нападе око нуклеарне електране.
Члан проруске администрације Запорошке области Владимир Рогов рекао је да је украјински јуришни тим покушао да слети у близину Енергодара "како би спречио мисију ИАЕА да стигну у нуклеарку Запорожје". Министарство одбране Русије наводи да су украјинске снаге покушале да врате контролу над нуклеарком.
Са друге стране, појавила се вест да је један од два оперативна реактора у комплексу нуклеарне електране затворен због гранатирања. Саветник украјинског председника Михаил Подољак оптужио је данас руске снаге за нападе на град Енергодар у чијој се близини налази нуклеарка, рекавши да руске снаге гађају званичну руту мисије ИАЕА.
Колико је важна мисија ИАЕА
Свет има мало искуства са реакторима у ратној зони. Откако је човечанство први пут открило атомску енергију, десиле су се две велике несреће - Чернобиљ и катастрофа у Фукушими у Јапану. Руска инвазија, заједно са конвенционалним ратом широм Украјине, прети да у Запорожју изазове репризу тих несрећа. Таква непредвиђена ситуација би изазвала нови Чернобиљ, односно, непрегледне колоне избеглица, подручје које не би могло да се насели децењама, као и опасност за читав свет, када би се, по ослобађању у ваздух, радијација проширила планетом.
- Сваки принцип нуклеарне безбедности је прекршен у електрани. То је изузетно озбиљно и изузетно опасно - рекао је Гроси.
Због тога је мисија ИАЕА у највећој нуклеарној електрани у Европи од кључног значаја, не само за безбедност Украјине, већ и целог континента.
Уместо експлозије језгра реактора, стручњаци су много више забринути због могућег оштећења система који хладе базен истрошеног горива и реакторе. Ако хлађење не успе, то би могло да доведе до неконтролисаног накупљања топлоте, топљења и пожара који би могао да ослободи радиоактивно зрачење у атмосферу.
Због географске локације електране, ослобађање радијације могло би да погоди било који део европског континента. Научници са Украјинског хидрометеоролошког института недавно су симулирали ширење радијације које би се десило након нуклеарне катастрофе у електрани.
Научници су открили да би због временских услова протеклих дана радиоактивни загађивачи могли да стигну чак до Балтичког мора на северу, погађајући успут Естонију, Летонију, Литванију и Пољску, као и Белорусију.
