ШТА БИ БИЛО ДА СЕ РАТ ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И УКРАЈИНЕ ЗАВРШИ ДАНАС? Мапа страшног сукоба двеју земаља показала ШОКАНТНЕ резултате (ФОТО/ВИДЕО)

Ретко ко је могао да поверује у то да ће после демонстрација одржаних у Кијеву 2013-2014. године, а које су трајале три месеца, доћи до овога што данас гледамо на истоку Европе, односно у Украјини.

Нико није могао да поверује да ће после сукоба на простору бивше Југославије доћи до оваквог хаоса на територији једне европске државе која је важила за изузетног партнера  Русије и њеног чврстог савезника у постсовјетској ери.

Ипак, те демонстрације, немири и сукоби, довели су најпре до свргавања с власти  чврстог Путиновог савезника, украјинског председника Виктора Јануковича, а потом до општег хаоса на истоку земље, где су украјинске снаге протеране из Донбаса, а тамошњи проруски побуњеници или како их у Кијеву зову сепаратисти стекли превласт и учврстили позиције, заокруживши у највећој мери Доњецку и Луганску област у којима су касније проруске власти успоставиле самопрокламоване Луганску и Доњецку народну републику.

"Денацификација и демилитаризација Украјине"

Ово је довело до одмазде Кијева који је редовно бомбардовао позиције проруских снага, али и насељена места у ДНР и ЛНР. Такво стање константног терора над руским живљем које је живело у Донбасу "толерисало" се све до 24. фебруара 2022. године, када је Русија одлучила да реагује покренувши, како је то Путин назвао "специјалну војну операцију" с циљем „демилитаризације“ Украјине од НАТО оружја и утицаја и „денацификације“ украјинске државе.

Ову акцију на Западу, у круговима НАТО-а окарактерисали су као "руску инвазију на Украјину". Те 2014. године, подсећања ради, руске трупе су заузеле Крим без проливања крви, где се становништво касније на референдуму изјаснило за припајање полуострва Русији.

Злочини Кијева

Истовремено, у Одеси и другим градовима Украјине који су остали под контролом Кијева  дешавали су се стравични злочини над Русима и проруским Украјинцима - масакр у Одеси, где су људи живи спаљени у згради државне институције.

Људи су убијани, спаљивани живи, вешани, било је свакаквих ужаса, а од 2014. до данас траје непрестана индоктринација свих делова украјинског друштва у смеру анти-руског деловања.

Русија је покушавала стрпљиво и одлагала све време оно што је било неминовно, а то је рат.

Упорно наоружавање украјинских снага НАТО оружјем, вишегодишње учешће НАТО инструктора у обуци украјинских трупа, учвршћивање „мажино линије“ на истоку и константно политичко агитовање против Кремља, довело је до рата.

Почетак рата у Украјини

Рат у Украјини почео је 24. фебруара 2022. године када је Русија отпочела специјалну војну операцију или како на Западу кажу, инвазију на Украјину у наставку ескалације руско-украјинског рата који је почео 2014. године.

Како кажу на Западу, инвазија је постала највећи напад на европску земљу од Другог светског рата, а заборавили су притом да је један од највећих напада после Другог светског рата био напад 19 чланица НАТО-а на СР Југославију и то без дозволе СБ УН.

У овом сукобу до сада није утврђен тачан број погинулих војника и цивила на обе стране, али се те цифре крећу у десетинама хиљада цивилних жртава и стотинама хиљада војних жртава, али обе стране су склоне фабриковању тих података, тако да то треба узети са резервом.

До јуна 2022. године руске трупе су заузеле око 20% Украјине. Од 41 милиона становника, око 8 милиона Украјинаца је било интерно расељено, а више од 8,2 милиона је побегло из земље до априла 2023, што је створило највећу избегличку кризу у Европи од Другог светског рата, али не треба заборавити да је велики део руског живља такође морао да избегде из Украјине и Донбаса у страху да ће украјинска војска кренути у операцију "ослобађања" Донбаса, јер се на линијама фронта дугог више стотина километара укопавала и утврђивала осам година.

Напад из четири правца

Видевши куда ствари иду, руски председник Владимир Путин није више желео да чека и ризикује велики напад украјинских снага на Донбас, већ их је предухитрио и ударио први, наредивши у ноћи између 21. и 22. фебруара покретање специјалне војне операције огромних размера и признавши независност самопрокламованих ЛНР и ДНР, које су касније припојене Русији.

Руски ваздушни удари и копнени напад покренути су на северном фронту од Белорусије према Кијеву, јужном фронту са Крима и источном фронту од Донбаса и према Харкову са североистока.

Снага руских трупа, укључујући "народне милиције" ДНР и ЛНР које контролише Русија, процењена је у једном моментусе на 190.000 људи. Јачина руских снага које су напале Украјину 24. фебруара 2022. процењена је на 500.000, али је руски председник Владимир Путин пре неколико дана изјавио да је у специјалној војној операцији тренутно укључено око 700.000 руских војника.

Украјина је одмах на почетку рата прогласила ванредно стање, наредила општу мобилизацију и прекинула ионако веома крхке дипломатске односе са Русијом.

Војна акција Русије у Украјини је наишла на широку међународну осуду. Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију којом се осуђује руски напад и назива га инвазијом и захтева потпуно повлачење Русије у марту 2022. године.

Санкције против Русије

Међународни суд правде наложио је Русији да обустави војне операције, а Савет Европе је искључио Русију из те организације. Многе, махом западне земље увеле су санкције Русији и њеном савезнику Белорусији и пружиле хуманитарну и војну помоћ Украјини. Тада је почео "лов на вештице" широм колективног Запада. Руски држављани су нападани, а руска имовина плењена.

Све балтичке државе прогласиле су Русију терористичком државом. Протести су се дешавали у европским и америчким градовима, али је било антиратних протеста и у Русији када су извршена и масовна хапшења.

Више од 1.000 компанија затворило је своје пословнице у Русији и Белорусији због рата. Међународни кривични суд (ICC) отворио је истраге о могућим злочинима против човечности, наводним руским ратним злочинима, отмицама деце и геноциду.

Налог за хапшење Путина

МКС је у том погледу издао четири налога за хапшење: за Путином и Маријом Лавовом-Беловом у марту 2023. године, наводећи одговорност за наводну противправну депортацију деце, као и потернице за командантима Сергејем Кобилашем и Виктором Соколовим 2024. године, због наводних ратних злочина.

Покушај освајања Кијева

Борбе су почеле у Луганској области у 3.40 по кијевском времену у близини  места Милова на граници са Русијом.

Главни пешадијски и тенковски напади покренути су у четири правца која смо већ споменули. Руска возила су накнадно обележена белим војним симболом З (нећирилично слово), за који се верује да је мера за спречавање пријатељске ватре.

Непосредно након што је напад почео, Зеленски је прогласио ванредно стање у Украјини. Исте вечери наредио је општу мобилизацију свих украјинских мушкараца између 18 и 60 година, забранивши им да напусте земљу.

Плаћеници Вагнер групе и кадировци које је Кремљ ангажовао, наводно су неколико пута покушали да убију Зеленског, укључујући операцију у којој је учествовало неколико стотина плаћеника у намери да се инфилтрирају у Кијев са циљем да га ликвидирају.

Украјинска влада је саопштила да су антиратни званичници руског ФСБ-а поделили те информације са њима.

Снажна одбрана Кијева

Руску инвазију неочекивано је дочекао жесток украјински отпор. Многи су мислили да ће Кијев пасти брзо у муњевитом продору руских трупа, али се то није догодило. Припадници Територијалне одбране добро су бранили украјинске градове на северу.

Русија није успела да заузме Кијев и била је одбијена у биткама код Ирпина, Гостомела и Буче.

Руси су покушали да опколе Кијев, али су његови браниоци под вођством Александра Сирског држали своје позиције, ефектно користећи противтенковске ракете Јавелин и противваздушне ракете Стингер да разбију руске линије снабдевања и успоре офанзиву.

Русија је покушала да брзо заузме Кијев, а Спетсназ се инфилтрирао у град уз подршку ваздушних операција и брзог механизованог напредовања са севера, али није успела.

Понуда Зеленском да напусти Украјину

Сједињене Државе су контактирале Зеленског и понудиле му помоћ да побегне из земље, како руска војска не би покушала да га киднапује или убије приликом заузимања Кијева. Зеленски је одговорио да је "Борба је овде, треба ми муниција, а не вожња".

Вашингтон пост, који је цитат описао као "један од најцитиранијих стихова руске инвазије", није био сасвим сигуран у тачност коментара.

Извештач Глен Кеслер је рекао да цитат долази из "једног извора за који се на прву чини да је добар." 

Освајање Чернобила

Руске снаге које су напредовале ка Кијеву из Белорусије успоставиле  су контролу над градом духова Чернобилом.

Руске Ваздушно-десантне снаге покушале су да заузму два кључна аеродрома у близини Кијева, покренувши ваздушни напад на аеродром Антонов и слично слетање на Василков, у близини ваздушне базе Василков, 26. фебруара.

Заузимање Гостомела

Највећа и најспектакуларнија десантна акција тих дана био је покушај Руса да заузму аеродром Гостомел и у том подухвату су и успели, аеродром је брзо освојен на свега неколико километара од Кијева. Међутим, каснијом одлуком о повлачењу из околине Кијева, овај аеродром је поново био у украјинским рукама.

Руске трупе су веома брзо у блицкригу успеле да освоје скоро читав појас уз обалу Црног мора, осим делова према Николајеву и Одеси. Заузете су територије јужно и источно од Дњепра.

Освајање Херсона и Маријупоља

Освојени су градови Херсон (сада у рукама Кијева), Маријупољ, покушано је освајање Николајева, али у томе руске трупе нису успеле. Били су надомак Харкова, али је и овај град, други по величини у Украјини био превелики залогај за руске трупе.

Највеће победе руских трупа у досадашњем рату у Украјини биле су опсада и освајање Маријупоља (освојен уз велике заслуге Чечена) и предаја националистичког батаљона/пука "Азов" (део Националне гарде Украјине) у фабрици "Азовстал".

Битке

Освајање Лисичанска, Северодоњецка, Енергодара, Змијског острва на Црном мору (прелазило из руке у руку једних и других више пута), освајање Бахмута где су се истакли "вагнеровци" покојног Јевгенија Пригожина; освајање Авдијевке, Очертина, Маринке, Старомихајловке, Красне Горе, Кремине и још многих других места.

Највеће битке током овог рата су битка за Кијев (2022), опсада Чернигова, битка за Суми, опсада Маријупоља, битке за Херсон и Енергодар, битке за Изјум, Лисичанск, Северодоњецк, Харков, Николајев, битка за Авдијевку, битка за Бахмут.

Једна од последњих офанзива руских снага је у Харковској области и успех прекограничног напада у којем су руске снаге успеле да освоје град Вовчанск на североистоку Украјине.

Украјинске трупе су потом успеле да поврате највећи део овог града за који се још увек воде жестоке борбе.

Ванредна ситуација и у шест руских пограничних региона

Руске снаге су прогласиле ванредну ситуацију у својим регионима који се граниче са Украјином, после снажних напада украјинских снага дроновима и прекограничних упада проукрајинских руских опозиционих милитантних формација (Руска легија и Руски добровољачки корпус), посебно у Белгородској области.

Контраофанзива Украјинаца

Украјинске снаге за све време рата успеле су да у неколико контраофанзива деблокирају Николајев, ослободе Херсон из којег су се Руси мирно повукли, још на почетку рата су ослободили северне и североисточне делове Украјине.

Успели су да деблокирају Чернигов, ослободе Чернобил, поврате територије у Херсонској, Харковској, Сумској и јако слабо у Запорошкој области.

Могући исходи рата у Украјини

Међутим, ограничени успеси украјинских контраофанзива дугују заслугу често намерним одлукама руских трупа да се повуку без испаљеног метка.

Подсетимо, недавно је из Кремља јављено да је Русија спремна за преговоре о окончању сукоба у Украјини и тај план је прослеђен Кијеву и НАТО-у, али није наишао на разумевање друге стране.

Владимир Путин је изнео услове за преговоре о прекиду ватре у Украјини, истичући да је први услов потпуно повлачење украјинских трупа из одређених региона. Такође, други услов подразумева одрицање Кијева од намера да се придружи НАТО савезу.

Тек након испуњења ових услова, руска страна би била спремна за преговоре о прекиду ватре.

Уколико би Кијев хипотетички и пристао на то, онда би ситуација била јасна. Русија би добила целе територије Херсонске, Запорошке, Луганске и Доњецке области, али не би било даљег продора ка Харкову и Дњепропетровску, нити продора руских трупа према Одеси и Николајеву. Русија би се територијално заокружила са ове четири немале области.

Оно што је вероватније, јесте да ће се рат наставити и да ће трајати дуго са статусом кво на терену, мањим успесима једних или других, настављањем руских ограничених офанзива и украјинских контраофанзива.

Међутим, уколико се догоди нешто веома крупно и Русија буде на пример нападнута најсавременијим америчким или немачким оружјем у дубини територије, онда може доћи до снажног блицкрига Русије и заузимања Харкова, Дњепропетровска, а можда чак и десанта на Одесу и у том случају, Украјина губи излаз на море.

Остаје нам да видимо и нагађамо шта ће се догодити, али није искључено да се отвори још неко ратно жариште на истоку Европе, Балтику или чак на Балкану. То би већ био увод у нови светски рат.

Извор: Србија Данас/Република/В.М.