СВЕ ЈАЧИ ПРИТИСАК НА УКРАЈИНУ ДА СЕ ОДРЖЕ ИЗБОРИ! Овај генерал је највећи конкурент Зеленском, а ЕВО ко га још може заменити
И поред значајног незадовољства из Украјине у вези одржавања избора, Запад не посустаје са захтевима.
- Спреман сам за изборе. Мислим, спремни смо ако буде потребно - рекао је украјински председник Володимир Зеленски 8. септембра.
ТАЈНИ ДОКУМЕНТ САД ИЗАШАО НА ВИДЕЛО! Ево какви су планови за будућност Украјине, ЈЕДАН може променити све из корена
"УКРАЈИНА ЋЕ ПОСТАТИ СПАЉЕНА ЗЕМЉА!" Западне силе све ближе поразу, откривене су ЊИХОВЕ ПРАВЕ НАМЕРЕ
НОВЕ ЦРНЕ ВЕСТИ ИЗ ХАРКОВА: Беживотно тело десетогодишњака извучено испод рушевина након јутрошњег бомбардовања, још 16 људи повређено
Амерички сенатор Линдзи Грејем, републиканац, посетио је Кијев 23. августа и потом отворено позвао Зеленског да организује изборе. Ројтерс је тада протумачио да избори не могу да буду одржани због ратног стања које се продужава сваких 90 дана.
Закон истиче 15. новембра, због чега нису одржани парламентарни избори који су требали да буду одржани у октобру. Председнички избори били су заказани за март следеће године и све је већи дипломатски притисак Европе да се тада одрже. Зеленски је у четвртак боравио у Гранади, на састанку Европске политичке заједнице, где се вероватно о овој теми разговарало и на билатералним састанцима.
Зеленски је одговорио сенатору Грејему да је потребно обезбедити око 130 милиона долара за спровођење избора, који ће представљати безбедносни изазов – како их организовати у областима које су стално на удару руских снага, и како гарантовати да Руси неће нападати бирачка места?
Покренуо је и питање 6 милиона људи који су ван Украјине и имају право гласа, као и окупиране територије на којима је Русија недавно одржала изборе. Тема је изазвала интересовање у украјинској јавности, где је део представника цивилног друштва тражио да се о томе не размишља.
- Избори се тичу слободе говора, слободе кретања, одсуства цензуре, комуникације са бирачима, активности политичких партија итд. Све ово не може бити гарантовано у жару рата - рекла је Олга Ајвазовска, представница Грађанске мреже Опора.
- Такви избори би били далеко од чина демократије током рата. Земља би могла да добије владаре које би бирали само грађани дела Украјине који није окупиран од Русије. То би помогло Кремљу да успостави нову геополитичку реалност контроле над другим делом Украјине - додала је она.
У великој мери се противи и опозиција, која тврди да је готово немогуће водити кампању у условима државне контроле медија, а није јасно да ли би било могуће разговарати о свим темама, укључујући и ситуацију на ратишту. Упозоравају и да војници не могу да се кандидују, а много је оних који би, сматрају у опозицији, стали на њихову страну и донели им велики број гласова. Ово је тачка у којој се ломи кључно питање, противкандидата председнику Зеленском. Западне аналитичке куће су пре три месеца објавиле да постоји неколико тачака спора између председника и генерала Валерија Залужног, команданта армије.
Анкете у Украјини потврђују да би Залужни био најопаснији конкурент Зеленском на изборима: најновија анкета Уједињене Украјине, истраживачке групе, каже да 91 одсто испитаника верује Зеленском, а 87 одсто верује Залужном, што је скоро у границама статистичке грешке. Залужни је у великој предности јер је, истраживање које је прошлог месеца објавила Фондација за демократске иницијативе Илко Кучерив, показало да 78 одсто испитаника сматра да је Зеленски директно одговоран за корупцију, која је други највећи проблем у земљи, одмах после руске агресије.
И трећи кандидат Серхиј Притула, из организације која помаже војсци од 2014. године, добро се котира, и верује му 81 одсто испитаника. Најава избора би на сцену извела и друге људе, попут Виталија Кличка, градоначелника Кијева, на пример, који такође није у добрим односима са председником.
Догађаји на ратишту, где се чини да контраофанзива неће пробити руске одбрамбене линије, не иду у прилог Зеленском, који је најавио ослобођење целе земље. Истовремено, ови трендови се неће толико одразити на подршку Залужном, јер јавност одговорност за неуспех највише приписује политичкој елити.
Питање на које Запад упорно тражи одговор је зашто се толико енергије троши око Бахмута, града без стратешког значаја.
Заговорници избора из иностранства сматрају да је потребно видети, после две године рата, какво је расположење у јавности, посебно због могућих преговарачких иницијатива које не треба политизовати. И део украјинске јавности сматра да је потребно организовати изборе јер би њихово одлагање могло да потраје, што би довело у питање подршку власти.
