Трампов план за Украјину ће наићи на озбиљне проблеме: Ово су Путинове црвене линије у будућим преговорима

Путин је све више уверен да има предност на бојном пољу у Украјини и одлучан је да оствари свој циљ да Кијев задржи ван НАТО-а и ограничи његове војне способности. Став Кремља је да, иако поједине чланице НАТО алијансе могу да наставе да шаљу оружје у Украјину, оно не треба да се користи против Русије нити за враћање територије, рекао је један од извора упознат са припремама Москве за могуће преговоре.

Такав став Владимира Путина пркоси Трамповој жељи да оконча сукоб што је пре могуће, и можда је био осмишљен управо да би Москви дао време за маневрисање за преговоре. Украјина и Русија воде ограничене разговоре у Катару о правилима заштите нуклеарних објеката од напада, а каже се да су разговори између Кијева и Москве тренутно ограничени на размену затвореника и повратак депортоване деце. Преговори о прекиду непријатељстава још нису почели.

Руски услови укључују одржавање, барем де факто, контролу над око 20% руске територије у Украјини, што укључује и Крим. Међутим, неки извори наводе да је Москва отворена за неке размене територија.

- Питање територије није главни проблем. Постоји много шири контекст који, очигледно, још увек није у потпуности схваћен на Западу - рекла је Татјана Становаја, оснивач консултантске куће Р. Политик и виши сарадник Евроазијског центра Карнеги Русија, додајући да је став Москве о кандидатури Украјине за НАТО, а разоружање је непоколебљиво.

- Украјина треба да буде неутрална, безопасна и ни под којим условима не сме да буде истурено место за НАТО или САД. Требало би да има малу војску, довољну да заштити своје границе од избеглица и обавља полицијске функције - али не довољну за борбу против Русије - рекао је у прошломесечном интервјуу савезник Кремља Константин Малофејев. Он је додао да неутрални статус треба да буде у уставу Украјине.

Главна забринутост Украјине је да би прекид борби омогућио Русији да се прегрупише и нападне, због чега Кијев истиче да им је потребно западно оружје и довољно трупа.

Путин је рекао високим америчким званичницима пре нешто више од годину дана да би потенцијално могао да размотри одустајање од тих захтева о неутралности Украјине, па чак и против чланства у НАТО. Од тада се војна ситуација Русије поправила и напредовала је дуж фронта у Украјини, па је Путин заузео чвршћи став, наводи један од извора упознат са припремама, пише Блумберг.

Према детаљима из докумената који су наводно састављени када су Русија и Украјина преговарале у пролеће 2022. у Истанбулу, две стране нису могле да се договоре о величини украјинске војске и домету њиховог наоружања.

Русија је инсистирала на ограничавању украјинских оружаних снага на 85.000 људи и 342 тенка и ограничавању домета украјинских пројектила на 40 километара. Украјина је, с друге стране, желела војску од 250.000 људи и 800 тенкова и домет ракета од 280 километара. Такође није било договора о безбедносним гаранцијама које ће Украјина добити, што је врло вероватно кључни елемент свих будућих преговора.

Србија Данас/Јутарњи