Украјина је изгубила кључни ВОЈНИ ОБЈЕКАТ: Војници одбили послушност, заповедник починио САМОУБИСТВО на дужности

То је битно јер би могло коначно донети и период смањене теренске мобилности и успоравања руских нападајних активности (које никако да кулминирају након више месеци жестоких борби). У последње време барем привремено нема широких редукција струје (осим ондје где руски ваздушни напади оштете понешто струјне инфраструктуре, што се често догађа, тачкасто широм државе, али ипак учесталије недалеко бојишта).

Додуше, зато се у четвртак 3. октобра чуло како је због руских напада до даљњега без воде остала главнина украјинског севернијег дела Доњецке области (градови Словјанск, Краматорск, Дружкивка, Костјантинивка, укупно око 260 хиљада становника).

Последњих дана на видело долазе и околности те последице украјинског губитка града-тврђаве Вугледар на југоистоку фронта у Доњецкој области. Као прво, још се нису стишале дискусије о поступању војних власти према 72. механизираној бригади која је дуже бранила град, а онда остала без подршке која би зауставила затварање ширег прстена око свог упоришта или наредби о извлачењу (све док то није практично па постало тешко изводљиво).

У последњим данима обране Вугледара прво сменило заповедника, да би сада њени остаци (који су се успели до 1. октобра извући из прстена у време падања града) били одмах остављени бранити делове фронте у залеђу изгубљеног Вугледара – док се наводно тек планира њихов опоравак и допуна.

Као друго, потпуно је још отворено и питање 186. бојне украјинске 123. бригаде Територијалне обране – чије се људство у време пада Вугледара покушало послати у сам прстен, с напоменом како вероватно оданде више неће моћи изаћи.

Када је већина људства ове (објективно другоразредне) постројбе одбила такав задатак, њен је искусни 34-годишњи заповједник Игор Гриб починио самоубиство на заповедном положају. Наравно, о свему томе се тек неслужбено прича, а осим данашње објаве саме 123. бригаде. Како јавља Јутарњи, за Главни штаб ОС УКР службено је све тајна, уз ограду о проведби истраге.

Као треће, нови положаји су ту битно слабији од оних међу зградама Вугледара и тек треба видети у којем ће смеру бити настављен руски продор – који задњих дана на очиглед јача према сјеверозападнијем селу Богојављенка (око 1.500 предратних становника), али и западније у начелном смјеру града Велика Новосилка.

За то време Руси изводе чишћење освојеног града (у којем су на крају наводно затекли и 115 цивила), те агресори с весељем спомињу и поновно отварање пруга од Доњецка на југ и југоисток – чије се трасе држало под паљбом из Вугледара. Због тога је о борбеном успеху 4. октобра руски министар обране Андреј Белоусов и службено лично обавестио Путина, истог је дана и службено (у дневном прегледу стања руског Министарства обране) обављена окупација, а припадници 4 руске бригаде и једне засебне мотострељачке пуковније добили су посебне државне награде за овај успех. Наравно, не треба посебно ни спомињати да је ситуација завршила окићена и бројним политичким изјавама с руске стране о томе како окупација Вугледара након практично две године борби представља и доказ да "западни украјински пројект нема перспективу", као што ни бескрајне испоруке америчког оружја Кијеву немају смисла.

Понешто другачије ставове могло се чути 3. октобра, када је у оквиру свог првог међународног посјета по преузимању дужности у Кијев стигао нови главни тајник НАТО савеза Марк Рут. Док је домаћин Володимир Зеленски опет истицао потребе за јачањем протузрачне обране (макар и деловањем ПЗО сусједних савезничких држава, по узору на сурадњу у ваздушној обрани Израела) – Рут је понављао изјаве о перспективи НАТО чланства, планираном пакету финанцијске помоћи Савеза од око 40 милијарди УСД доприносима чланица (уз даљње најаве зајма темељеног на санкцијама блокираним руским средствима, наводно такође у износу између 35 и 40 милијарди УСД, уз јачу контролу држава чланица ЕУ и Еуропског парламента), те о западној обуци украјинског војног људства.

Извор: Србија Данас/Radiosarajevo.ba