ОВО СУ БИЛЕ ГРАНИЦЕ РУСИЈЕ ПРЕ ОСНИВАЊА СССР: Шта је све Украјина добила на рачун Русије? Путин се не мири с тим!

Прва руска држава настала је још у деветом веку и обухватала је делове данашње западне Русије, северне и североисточне Украјине са Кијевом, источне Белорусије, а основана је 862. године.

Ово је година када је, према Првој хроници из 12. века, варјашки (викиншки) краљ Рјурик позван да влада Русијом.

Према Првој хроници, 862. године Рјурик и његова браћа позвани су од племена Чуда, Илменских Словена, Кривича и Веса да владају Русима из седишта те прве руске државе - Великог Новгорода.

Од тог времена, до периода када је основан СССР, 20. децембра 1922. године, многи владари, кнежеви, цареви и вође владали су Русијом. Најпре у оквиру феудалистичког и монархистичког уређења, а касније и републиканског од 3. марта 1917. године (абдикација великог војводе Михаила Александровича, пре ког је абдицирао цар Николај II Романов) и јачања бољшевичког утицаја од Октобарске револуције 25. октобра 1917. године.

Мапа: Русија у тренутку формирања СССР-а - велики делови централне и источне Украјине са Кримом, Јерменија, Азербејџан, Грузија, Придњестровље и источна Белорусија под контролом Русије - Руске републике. Мапа је преузета са сајта Russia Beyond.

Пред крај Првог светског рата, уследио је буран период грађанског рата у Русији између бољшевика и белогардејаца (који су бранили монархију и цара). Унутрашњи сукоб је трајао од 1917. до 1923. године и завршен је оснивањем нове државе Савеза Совјетских Социјалистичких Република годину дана пре завршетка крвавог братоубилачког рата - тачније 20. децембра 1922. године.

Током огромног периода руске историје, сасвим је логично да су се и њене границе стално мењале.

Ако бисмо ушли у анализу руских граница од оснивања прве руске државе, требало би нам много времена да све објаснимо, па ћемо се зато фокусирати на границе које су посебно сада предмет бројних расправа, а тичу се периода непосредно пре оснивања Совјетског Савеза 1922. године и односе се на три данас горуће регије на границама огромног руског пространства или руске сфере утицаја - Украјину, Белорусију и Закавказје.

У оквиру руских граница уочи оснивања СССР-а биле су данашње Русија; источна Белорусија; источна, јужна, северна и централна Украјина као и Крим; Грузија; Азербејџан; Таџикистан; Узбекистан; Туркменистан; Киргистан; Казахстан; док је Република Тану Тува прогласила независност (1921) следећи пример Финске (1917) и Јерменије (1918) које су такође прогласиле независност и одвајање од Руске републике (3.март 1917. - 30. децембар 1922.), док су Бесарабију (Молдавију) освојиле румунске трупе 1918. године.

Међутим, треба подсетити, да су у оквиру руских граница у тренутку када се догодила Октобарска револуција 1917. године још увек биле и данашња источна Пољска, цела Белорусија, као све три балтичке државе Литванија, Летонија и Естонија, док је данашња Калињинградска област - руска ексклава, припадала Немачком царству (некада Пруској), а данашњи Калињинград се тада звао Кенингзберг.

Непосредно пре оснивања СССР-а само западни део Украјине није био под контролом Руске републике, али је северозападни део био под контролом Руске Империје. Читава обала Црног мора, укључујући полуострво Крим, данашња Транснистрија (Придњестровље у Молдавији), град Кијев били су под територијалном контролом Русије, док је Бесарабија (Молдавија) била под контролом Руске Империје до 1918. године, када су је освојиле румунске трупе и када је пала под контролу Румуније.

После Првог светског рата, сукоб у Украјини је настављен до 1921. године када је највећи део данашње Украјине преузео Совјетски Савез. Галиција и западна Волинија су се нашле у Пољској. Буковину је припојила Румунија, а Чехословачка је 1919. године припојила Русинску Крајину, која је организована као посебна аутономна област (1919-1938), под називом - Поткарпатска Русија.

Дакле, једине територије које нису биле под контролом Руске републике уочи оснивања СССР-а биле су данашње Волинска, Лавовска и Ивано-Франковска област, али су зато биле подељене између Пољске, Румуније, Чехословачке.

Крим и источни делови Украјине били су у континуитету преласка из монархиље у републику и комунистичку државу под руском сфером утицаја и њеном контролом.

Током периода Руског царства и Империје, Белорусија је цела била под контролом Русије.

Потписивањем Брест-Литовског уговора са Немачком и њеним савезницима под немачким условима
Русија се одрекла свих територијалних претензија на Пољску, Летонију, Естонију и део Белорусије (западну Белорусију), а потом је и признала независност Украјине и повукла своје трупе из Финске. Проглашена је и демобилизација.

Дакле, источни део Белорусије је остао у Руској републици, односно СССР-у, док је западна Белорусија, сходно мировном уговору из Риге, била укључена у састав Пољске.

Руско присуство на Кавказу не треба да чуди и није ништа ново. Русија први пут на Кавказ "избија" у време владавине цара Александра И и то током Руско-турских ратова 1806-1812. године, када су постепеним ширењем чак и мањи делови данашњег Ирана и Турске били под руском контролом, све док Јерменија није прогласила независност 1918. године и изашла из састава руске државе. Дакле, тадашња Русија је захватала територије данашњих држава: Грузија, Азербејџан, Јерменија као и мале делове североисточне Турске и северног Ирана.

Ако сумирамо оно шта нам показује мапа из периода почетка 20-их година прошлог века у контексту тренутне ситуације у Украјини, можемо поставити питање шта је све Украјина добила на рачун Русије. Добила је огромну територију - центалне, источне делове Украјине, Кијев, читаву обалу од румунске границе, преко Одесе, Николајева, Херсона, Симферопоља и Севастопоља на Криму па све до Маријупоља, важне стратешке луке на обали Азовског мора.

Украјина је захваљујући Русији изашла у потпуности на Црно море и контролисала је целу његову северну акваторију и обалу, ако изузмемо руске поморске војне базе на Криму око чијих закупа је Русија имала споразум са Украјином.

Ако се вратимо на историјске мапе од оснивања прве руске државе у деветом веку, Украјина је само у периоду од 14. до почетка 16. века била ван руске контроле и ван њеног територијалног утицаја. Постала је први пут "на дуже стазе" независна држава 1991. године, мирним распадом СССР-а.

Након смрти Јосифа Стаљина, 1953. године, Никита Хрушчов је постао нови вођа Совјетског Савеза. Пошто је између 1938. и 1949. године био први секретар Комунистичке партије Украјинске SSR, Хрушчов је био упознат са стањем у Републици. По преузимању највише власти, почео је да наглашава пријатељство Украјинаца и Руса. Године 1954. је широко обележавана 300. годишњица Перејаславског споразума. Крим је 1954. бирократском одлуком издвојен из Руске СФСР и припојен Украјинској SSR.

Многи чланови совјетског руководства су долазили из Украјине, а од њих је најпознатији Леонид Брежњев. Он је касније истиснуо Хрушчова и постао је нови совјетски вођа од 1964. до 1982. године.

Стога се поставља питање да ли је руски председник Владимир Путин у праву када каже да је Крим руски, и да ли је давањем независности двема украјинским територијама Луганску и Доњецку погрешио и прекршио међународно право или је с историјског аспекта имао пуно право да то учини, с обзиром на историју ових области и етнички и језички састав становништва које тамо живи, а које је према његовим речима било на удару украјинских власти од Евромајдана 2014. године.

Више о дешавањима у Украјини прочитајте ОВДЕ.

БОНУС ВИДЕО: Стравичне сцене: Исцурео гас у Јордану - повређено више од 100 особа