СТО ДАНА ОД ПОЧЕТКА РАТА: Очи целог света упрте су у Украјину и Русију - какав ће бити крајњи исход сукоба
Напад је почео са више страна, сирене су одзвањале највећим украјинским градовима, а украјински председник Володимир Зеленски позивао је Запад у помоћ.
Тенкови на граници су се гомилали, сателитски снимци то доказивали, а западни обавештајци упозоравали - Русија спрема копнену инвазију на Украјину. Оно што је за многе било мало вероватно, постала је сурова стварност 24. фебруара када су руске снаге ушле у Украјину. Чак 100 дана касније - борбама се крај не назире.
РУСИ У ПРИПРАВНОСТИ: Пацифичка флота на опрезу, 40 ратних бродова испловило из лука (ВИДЕО)
ПУСТИЊСКО ЗЛО НИКАД НЕ СПАВА: Ћелије ИСИС-а напале из заседе аутобус пун људи, 24 цивила убијено и рањено!
"УКРАЈИНСКА ВОЈСКА ПРЕТРПЕЛА КОЛОСАЛНЕ ГУБИТКЕ" За пар дана снаге ДНР ће потпуно опколити котао код два града!
Руски председник Владимир Путин објавио је тог дана почетак, како је он то назвао, "специјалне војне операције" против Украјине, а Европа, али и остатак света пробудили су се у потпуно другачијим околностима. Напад је почео са више страна, сирене су одзвањале највећим украјинским градовима, а украјински председник Володимир Зеленски позивао је Запад у помоћ.
Више од три месеца касније, и тачно 100 дана од почетка инвазије, са терена и даље стижу вести о борбама, изгубљеним животима и порушеним цивилним објектима. Украјину је за ово време напустило више од шест милиона људи, а Европска унија показала је јединство, како у санкционисању Москве, тако и у прихвату избеглих Украјинаца. Који су кључни догађаји који су обележили сукоб у који су упрте очи целог света?
Првобитни шок
Тензије на украјинској граници, подсетимо, трајале су неколико недеља. Запад је оптуживао Русију да на граници гомила трупе, а неки обавештајци су чак упозоравали да би Русија у јануару могла да отпочне копнену инвазију. Неколико рунди разговора између НАТО и руских званичника нису донели резултате.
Тог 24. фебруара Русија је Украјину напала из три смера, а руски председник Владимир Путин објаснио је да покреће "специјалну војну операцију" у циљу "демилитаризације" и "денацификације" Украјине. У говору на државној телевизији Путин је позвао украјинску војску да се преда и оде кући, а остатак света да не реагује јер ће одговор Русије бити "тренутни", и "толико снажан као што нико никада до сада није осетио".
Прво су, како су преносили медији, гађани аеродроми и војна постројења, а затим су тенкови и пешадија ушли у Украјину из Русије, са Крима - полуострва које је Русија анектирала 2014. године.
Свет је био затечен. У једној од првих реакција са Запада, министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок поручила је да смо се "овог јутра пробудили у другачијем свету". Додала је да је Путин "погазио најосновнија правила међународног права", наглашавајући да Украјина "није урадила ништа како би ово било оправдано".
Прва рунда преговора између зараћених страна одржана је већ после неколико дана у Белорусији, али ни она, ни неколико наредних састанака није уродила плодом. Неколико држава и светских званичника нудили су се да буду посредници, али одлуке донесене у дијалогу нису отишле ништа даље од договора око отварања хуманитарних коридора.
Западне санкције у јединство ЕУ
И као што можда није очекивао толико снажан отпор украјинске стране, руски лидер није могао да очекује ни тако јединствен одговор Европске уније. Многи су тумачили да је ово можда и први пут од њеног настанка, да је Европска унија оправдала своје име - од Софије до Стокхолма - чланице су овог пута јединствено рекле "не" Русији.
И заиста, санкције које су уведене - било да су економске, спортске, културне или неке четврте врсте - уведене су, у мањој или већој мери, у свим земљама ЕУ.
За само неколико дана од почетка инвазије скоро читав ваздушни простор Европе био је затворен за руске авионе, а из ЕУ су одлучили и да забране рад за "Russia Today", један од провладиних руских медија. Такође, из ЕУ су саопштили да је из банкарског SWIFT система искључено и више руских банака, а да ће санкције трпети и Централна банка Русије.
Пети пакет санкција, који је последњи ступио на снагу у априлу, предвиђа замрзавање финансијских средстава ћерки руског председника Владимира Путина, као и забрану увоза кавијара, вотке и угља. Поред Путинових ћерки, на списку су индустријалац и милијардер Олег Дерипаска, председник Сбербанке Херман Граф, власник рудника злата Саид Керимов и олигарх Борис Ротенберг. И ово је само неколико имена у низу оних који су обухваћени строгим мерама ЕУ.
У државама Евроске уније до сада је замрзнуто око 30 милијарди евра које припадају руским пословним људима којима су уведене санкције. Међутим, питање увоза руских енергената било је остављено за сам крај. Наиме, како су оцењивали многи аналитичари, ембарго на руску нафту и гас најјаче би погодио Путинову "ратну машинерију".
Тек после скоро месец дана преговора, лидери ЕУ сагласили су се око шестог пакета санкција који укључује и делимичну забрану увоза нафте, која ће заправо и на даље моћи да се креће кроз нафтовод "Дружба" кроз велики део Европе. Тиме се изашло у сусрет Мађарској, Чешкој, Словачкој и Бугарској које су и даље веома зависне од овог енергента.
Питање нафте, међутим, било је само врх леденог брега који је јединство Европске уније ставио на тест. С обзиром на то колико чланице ЕУ и даље зависе од руског гаса, ембарго на овај енергент, како се чини, засад је склоњен са стола у Бриселу.
Избегличка криза
За то време, број људи који су напуштали Украјину растао је из дана у дан и то драстично. Европа се суочавала са новим таласом миграната и избегличком кризом каква није виђена од краја Другог светског рата. До средине маја Украјину је напустило више од шест милиона људи, подаци су УНХЦР.
Њихова прва и главна дестинација углавном је била суседна Пољска. Закључно са 29. мајем, у ту земљу ушло је више од 3,6 милиона држављана Украјине. Украјнци су одлазили и одлазе и даље у Румунију, Мађарску, Молдавију, Словачку, али и Белорусију и Русију.
Европска унија, иначе, пристала је да одобри привремени боравак Украјинцима који беже од рата, до три године. Блок је, наиме, покренуо механизам – који никада раније није коришћен – да се украјинским држављанима и њиховим породицама омогући право на рад, образовање и социјалну помоћ.
ЕУ каже да би они који су имали дугорочни боравак или статус избеглице у Украјини такође били обухваћени – или директивом или националним правилима. И да ће се радницима на одређено време или студентима, који немају право, помоћи да се врате кући.
Према извештају Међународне организације за миграције (ИОМ), у Украјини је данас и више од осам милиона интерно расељених лица.
Путинова стратегија
Већ први дани рата, међутим, Путину су донели изненађење. Како су оцењивали бројни аналитичари, руска првобитна стратегија није успела, а његова очекивања да ће Украјинци да се предају и да ће Кијев брзо да падне није испуњено. Тих дана на друштвеним мрежама појављивали су се бројни снимци експлозија у Харкову, а на сателитским снимцима забележени су дугачки конвоји који су се упутили ка Кијеву.
Како је писао Џастин Бронк за "Ал Џазиру", руски план окружења кључних градова с брзо убаченим ваздушним снагама и копненим једицама које возе главним путевима ослањао се на претпоставку да ће украјински отпор бити хаотичан и благ.
Али, отпор је био веома снажан – и редовне украјинске војске, и добровољаца и резервиста из целе државе. Као резултат у првих месец дана рата, руске снаге су забележиле доста ограничено освајање територије у северно од Кијева, североисточно од Харкова и Сумија, те на југозападу око Миколаива.
- Очекивали су да ће Кијев да се преда, да ће грађани да их дочекају цвећем, али дочекали су их Молотовљевим коктелима. Имамо једну успорену ситуацију, имамо руску војску која пролази кроз реформе, ово је први озбиљни рат који води Русија а не СССР и виде се проблеми јер су украјински грађани спремни за борбу, имају западно наоружање и још важније имају обавештајне службе САД, ЕУ и Британије - рекао је раније за Euronews Србија Драгослав Рашета из организације Нови трећи пут.
На истоку, у Донбасу, те на југоистоку око Мелитопоља и Маријупоља, руска војска имала је више успеха, а крајем марта управо је Донбас постао и кључан циљ руских снага.
Оптужбе за масакр у Бучи
Након што су руске трупе напустиле место Буча, северозападно од Кијева, украјинску војску која је ушла у град дочекао је узнемирујући призор - беживотна тела на тротоарима, масовне гробнице и мушкарци са везаним рукама и фаталним ранама.
Како су јавили новинари агенције Франс прес, видели су најмање 20 тела дуж једне улице. Анатолиј Федорук, градоначелник Буче, рекао је да је град већ сахранио 280 људи у масовну гробницу. Улице су пуне лешева, а неки од убијених, како је тврдио градоначелник, имају само 14 година.
"Оно што се догодило у Бучи и другим предграђима Кијева може се описати само као геноцид", рекао је градоначелник Кијева Виталиј Кличко за немачки лист Билд, преноси АП.
Иако Русија одбацује оптужбе о масакру у Бучи, и тврди да је у питању "провокација", бројни светски званичници осудили су бруталност, а из Брисела су најављене нове санкције. Тај град посетила је потом и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
- Мој инстинкт каже: ако ово није ратни злочин, шта је ратни злочин, али ја сам лекар по образовању и правници морају пажљиво да истраже овај случај - рекла је председница Европске комисије. Она је навела и да јој је украјински премијер Денис Шмихал показао фотографије снимљене у Бучи на којима се види убијање недужних пролазника и да је на основу тих фотографија јасно да су дејства руске војске била усмерена на цивиле и цивилне објекте, преноси Ројтерс.
Она је навела и да јој је украјински премијер Денис Шмихал показао фотографије снимљене у Бучи на којима се види убијање недужних пролазника и да је на основу тих фотографија јасно да су дејства руске војске била усмерена на цивиле и цивилне објекте, пренео Ројтерс.
На састанку са генералним секретаром УН Антонијом Гутерешом, Путин је навео да руска војска нема никакве везе са догађајима у украјинском граду Бучи, али да Москва зна ко је и како извео ову провокацију.
Иначе, руски војник наредник Вадим Шишимарин осуђен је за убиство Александра Шелипова (62) у североисточном селу Чупахивка, надомак Кијева 28. фебруара. То је било прво суђење за ратне злочине од почетка руске инвазије.
Шишимарин је на суђењу признао да је пуцао, али и да је деловао по наређењу и затражио опроштај од његове удовице. Осуђен је на доживотну казну затвора.
Опсада Маријупоља
Руске снаге отпочеле су 2. марта бомбардовање јужне украјинске луке Маријупољ, а тај напад трајао је непрекидних 14 сати што је, како су тврдиле украјинске власти, зауставило одлазак цивила. Тог дана почела је опсада града која је трајала недељама.
Украјински председник Володимир Зеленски назвао је овај град "срцем овог рата", а покушаји украјинских трупа да се пробију кроз опсаду града нису завршавали са успехом.
Град је постао заправо једна од кључних мета руских снага јер његово заузимање, како је писао BBC, ствара копнени коридор између области под контролом проруских сепаратиста на истоку Украјине и кримског полуострва на југу.
Пре почетка рата то је био град са око пола милиона становника, иначе живахна лука и индустријски центар. Међутим, управо неке од најупечатљивијих слика овог сукоба стигле су управо из Маријупоља где су уништена позоришта, али и болнице.
Украјинске снаге које су браниле град састојале се од батаљона Азов, чији су припадници назначени као екстремно десничарски, а Русија их зове "есктремним националистима", дела Украјинске националне гарде и 36. бригаде украјинских маринаца. И управо је њихова одбрана у челечани Азовстал била у фокусу одбране града.
Последња група припадника украјинских снага у Азовсталу предала се руским трупама 20. маја, а Министарство одбране Русије саопштило је да руске снаге потпуно контролишу ту бившу челичану у Маријупољу. Шта ће са њима бити и даље се не зна, а док украјинска страна позива на размену заробљеника, Руси желе да се овим борцима суди.
Свим оружјем на Донбас
Након прве фазе рата у којој је, како су оцењивали аналитичари, украјинска страна пружила много више отпора него што су Руси очекивали, руске оружане снаге почеле су крајем марта прегруписавање. Фокус - исток Украјине, односно, како су истицали руски званичници, "ослобађање Донбаса".
Како је рекао портпарол руског Министарства одбране Игор Конашенков, сврха прегруписавања руских оружаних снага је да се удвоструче напори у приоритетним областима и првенствено да се заврши операција у Донбасу. Русија планира да преузме пуну контролу над Донбасом и јужном Украјином, у оквиру друге фазе војне операције у Украјини, изјавио је вршилац дужности команданта руског Централног војног округа, Рустам Минекајев.
Циљ Русије, како је нагласио вршилац дужности команданта руског Централног војног округа Рустам Минекајев је да се успостави потпуна контрола над Донбасом и јужном Украјном, што ће омогућити обезбеђен копнени коридор до Крима, као и утицај на виталне објекте украјинске економије. Контрола над југом Украјине, како је рекао, пружа могућност приступа и Придњестровљу.
Жариште ове друге фазе у Донбасу премештало се временом из једног до другог града, а након блокаде јужно од Изјума, тежиште руске офанзиве у региону Донбаса пребачено је на Северодњецк, град у ком је пре избијања рата живело нешто више од 100.000 људи.
Иако су аналитичари очекивали да ће битка за Северодњецк потрајати, последњих дана чули смо изјаве које сугеришу да су руске снаге ипак заузеле већи део града. Реч је о највећем граду у Луганској области који Руси нису контролисали, а који је претпрео жестоко гранатирање. Уколико Русија потпуно заузме Северодењецк, то би имало вишеструки значај.
"Са заузимањем Северодоњецка, потом Лисичанска и непосредне околине тих градова, читава Луганска област у својим административним границама би се нашла под контролом руских и проруских снага у Украјини и тиме би један део прокламованих циљева од стране руског државног и војног руководства био практично остварен", рекао је за Euronews Србија историчар Александар Животић.
Страх од нуклеарне претње
Над Европом се свих ових 100 дана рата надвијао страх од употребе нуклеарног оружја. Како је и сам Путин запретио, уколико се Запад умеша, следи "муњевит" удар, а то се нашироко протумачило као упозорење за НАТО да се војно не меша у рат у Украјини.
Путин је био наредио стављање руских одбрамбених снага, у које спадају и нуклеарно наоружање, у "посебан режим високе приправности", али како је недавно изјавио руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, Русија настоји да уклони претњу нуклеарног рата упркос "великим ризицима у овом тренутку". Лавров је упозорио да је претња од избијања трећег светског рата "озбиљна" и "стварна".
Да Русија нема намеру да употреби тактично нуклеарно оружје у Украјини, саопштио је недавно руски амбасадор у Лондону Андреј Келин у интервјуу BBC.
- Тактично нуклеарно оружје у складу са руском војном доктрином не користи се у таквим конфликтима. Ми имамо стриктни списак услова употребе тактичког нуклеарног оружја - нагласио је Келин. Он је додао да се углавном ради о ситуацијама када је под знаком питања постојање државе, а то, како каже, у овој ситуацији није случај
Немачка штампа недавно је оценила да руско помињање нуклеарног оружја оставља утисак посебно на немачког канцелара Олафа Шолца, који у свакој прилици понавља да се мора избећи директан сукоб са нуклеарном велесилом. Ипак, упркос томе се Немачка прикључила земљама које испоручују тешко наоружање Украјини.
Испоруке западног оружја
Иако Запад није директан учесник рата, западно оружје јесте на тлу Украјине, а управо оно, како су оцењивали аналитичари, помогло је Украјини да се добро одбрани. Украјински позиви за помоћ савезницима са Запада трају од почетка руске инвазије на ту земљу, а будући да је и пре избијања сукоба било јасно да се НАТО неће директно укључивати, позиви су од почетка усмерени пре свега на наоружавање. Ескалација сукоба покренутог руском инвазијом на Украјину покренула је многе западне земље да заобиђу забране извоза оружја или пак "искоче" из неутралности и слањем војне помоћи помогну Украјинцима.
У низу транши протеклих месеци стигла је и најава да ће Сједињене Америчке Државе послати 100 такозваних камиказа дронова Украјини као део пакета војне помоћи овој земљи. Када је реч о земљама Европе, оно што би требало истаћи је да су неке од њих, као Шведска и Финска, одлучиле да одустану од своје дугогодишње војне неутралности, те послале помоћ Украјини. Свој допринос дале су и Велика Британија, Холандија, Шпанија, Чешка, Естонија и Хрватска.
У најновој "пошиљци" наћи ће се, како је најавио амерички председник Џозеф Бајден напредни ракетни системи средњег домета Украјини, након што је Кијев тражио то оружје истичући да му је неопходно да би се одбила руска офанзива на истоку.
Објављено је такође да ће Велика Британија послати вишецевне ракетне системе у Украјину како би јој помогла у одбрани од Русије. Британија ће послати лансере М270 који ће моћи да гађају циљеве удаљене до 80 километара, што ће омогућити "значајно повећање способности украјинских снага", навело у саопштењу британско министарство.
Како је писао раније Дојче веле, готове све чланице НАТО испоручиле су барем малокалибарско оружје, заштитну опрему или муницију, али не и тешко офанзивно наоружање. И Немачка која је дуго одбијала да пошаље оружје, намерава Украјини да испоручи најмодернији систем за противваздушну одбрану којим располаже. Украјина би на тај начин била у стању да "заштити од руских напада из ваздуха један комплетан велики град", рекао је канцелар Олаф Шолц у Бундестагу. Осим тога, Украјина би од Немачка требало да добије и радар за лоцирање положаја непријатељских хаубица, топова и ракетне артиљерије.
Историчар Александар Животић наводи за Euronews Србија да Украјина добија оружје према западним проценама о томе колико је угрожена.
- Видите, тај темо испорука је јасан. Кад год је војни пртисак с руске стране већи, видите да се убрзавају испоруке. Али оно од чега Запад страхује, то је да се не испоручују системи којима би могли да туку циљеве по дубини руске територије јер би их то увело у велики проблем - рекао је Животић.
Додаје да је до сада била пракса да се шаље оружје које је пре свега дефанзивног карактера и да се највише испоручивало противоклопно наоружање, радари, транспортна средства и средства за електронско ратовње.
А када је реч о будућим догађајима у рату, Животић истиче да му не делује да ситуација иде ка смиривању. "Мислим да ће ово доста потрајати, докле год има воље за борбом на обе стране. Што се Украјанаца тиче, они имају вољу да се бране и имају подршку материјалну са Запада", навео је.
Додаје и да је руско инсистирање на офанзиви трка са временом.
- Украјинци најављују да ће од почетка јула бити способнији за шире операције односно да ће они дотле добити велику количину наоружања и војне опреме - закључио је Животић.
