"Украјинска квадратура круга" Доналд Трамп ће се на почетку мандата суочити са најбитнијим питањем: Миротворац или губитник?

Погледајмо какви су могући Трампови потези у вези с ратом у Украјини. Без обзира на то што Украјина није била међу "топ десет" тема предизборне кампање, то ће питање бити једно од најважнијих Трампових спољнополитичких приоритета, уз, наравно, стање на Блиском истоку и економске односе с Кином. 

Чињеница је да се само дан након изборне победе чуо с украјинским председником Володимиром Зеленским, па би Украјина могла бити прва тема којом ће се након преузимања власти позабавити нова америчка администрација. У Кијеву већ најављују сусрет Зеленског са Трампом. И Трамп, очигледно, сматра да је то проблем, односно решење проблема, од којег жели започети свој други мандат као успешан, по чувеној реченици коју је често спомињао на предизборним скуповима - "Ја доносим мир". Трамп је уверен у своју историјску, па и божанску мисију ("Са мном почиње златно доба"), па је тако "мир у Украјини" једна од главних тачака те његове мисије. А онда ту увек може бити - и овако и онако. Међутим, започиње операција "украјинска квадратура круга".

Трамп је одабрао Украјину као "проблем који он може решити преко ноћи" и тиме потврдити своју супериорност и задати још један ударац демократама, који за то нису били способни. Ипак, питање је може ли он то заиста да учини јер нешто се пита и Кијев, а поготово Москва као кључни актери у свему томе. Наиме, САД има веће полуге притиска на Кијев, али за сада су ти његови "напори" само рачун без (кремаљског) крчмара. Све зависи о томе колико су Руси заиста спремни на компромис јер иако стално говоре да су "у приправности за преговоре", увек је то са задршком "према нашим условима".

Међутим, то је сада и питање Трамповог престижа и таштине јер је обећао завршетак рата. И неки прорежимски руски аналитичари поручују да треба бити опрезан јер би руско одбацивање предлога Трампа могло окренути против Русије. Како наводи Фореигн Policy, с обзиром на политичке улоге везане за Украјину и Трампову жељу да га се доживи као снажног државника - победника имиротворца - мала је вероватноћа да ће допустити да испадне слабић или да њиме манипулише руски председник Владимир Путин.

Наиме, губитак Украјине, односно победа Русије у рату, сматрао би се поразом САД-а, а тиме и самог Трампа.

- То сугерише да ће ипак имати одмерен и промишљен приступ приликом обликовања своје украјинске политике - истиче Фореигн Policy.

Уз све то, треба напоменути да ни амерички војно-индустријски комплекс не би нешто такво допустио, а како смо рекли, Трамп је ипак прво бизнисмен, па ће и тај лоби итекако утицати на његов однос према Украјини. Тако да су сва она нагађања по којима ће Трамп препустити Украјину Путину заправо само "лудом радовање", јер то би била вода на млин Путину, што чак ни Трамп не може да допусти.

А какви су сценарији могући? 

Кренимо од онога којем се у Москви највише надају - а то је да се Украјина препусти самој себи, дакле на милост и немилост Русије. У кампањи су многи прокремаљски политичари и аналитичари "заговарали" Трампово "пуштање Украјине низ воду" и на томе темељили "Путинов план за победу". Он "подразумева" да ће САД престати опскрбљивати Кијев оружјем, односно да га њиме неће опскрбљивати као до сада, те да ће ускратити издашну финансијску помоћ, односно да ће је давати по другачијим, банковним кредитним условима. То је нешто што је врло могуће јер је Трамп ипак пре свега бизнисмен, а тек онда политичар и његов је "код размишљања" више прилагођен бизнису.

Москва се нада да ће се у том случају већина терета пребацити на Европу, а то ће, сматра, изазвати незадовољство и отпор становништва, па ће европске владе морати такође почети смањивати и ускраћивати помоћ Кијеву. Но, како год било (на пример, потпредседник Џеј Ди Ванс отворено је говорио да га није брига за Украјину), то је ипак тешко оствариво. Трамп, колико год био непредвидив, тешко да може допустити Путинову победу, ако ни због чега другог, онда због тога што добар део тамошње јавности Русију и Путина доживљава као супарника, а осим тога, то му неће проћи ни код већине републиканских првака у Конгресу.

Подсетимо само да су водећи републикански конгресници и сенатори тражили написмено од председника Бајдена да допусти Кијеву употребу далекометних америчких пројектила за гађање унутар руске територије, што би могло да значи да Трамп може то да одобри у случају да то не учини Бајдена до примопредаје у јануару 2025. године. Уз то, Путин ипак не може себи допустити, с обзиром на своју улогу месије, да Америка буде та која је постигла мир. Путин, како је, и то не једном, декларисао, жели преговоре о Украјини, али без ње. Он ће учинити све како би Трампа навео на то да о миру преговарају Москва и Вашингтон а онда и Кијев.

Ухвати ли се Трамп на тај Путинов лепак, то је реална и највећа опасност за Кијев. И још нешто, на шта велику пажњу скреће Фореигн Policy - евентуални губитак Украјине и Путинова победа охрабрили би и Кину, односно можда подстакли на "коначно решење" питања Тајвана. А како је Кина његов највећи супарник, Трамп не може допустити да се и Кина, не само Русија, осети јаком и довољно снажном да пркоси интересима САД-а.

Стога и Москва свему томе приступа врло опрезно. Уосталом, као и сви остали, јер су и они свесни Трампове непредвидљивости и његових импулсивних и инстинктивних реакција. Тако је Путинов портпарол Дмитриј Песков опрезно прозборио о Трамповом мировном плану који је објавио The Wall Стреет Јоурнал, назвавши га "апстрактним".

- Тамо је све безлично. Ово више личи на план Wall Стреет Јоурнала, а не Трампа за Украјину. Публикација је више апстрактне природе - оценио је Песков и додао да не постоји ништа што може да реши тај проблем одмах, али верује да ће нова Трампова администрација тражити мир, а не наставак рата.

- То је помак набоље - утврдио је Песков.

Дакле, сценарио по којем би Трамп препустио Украјину Путину (практично) је немогуће и неоствариво. Он би подразумевао не само ударац на Трампов имиџ него и имиџ САД-а. Осим тога, дефинитивно би пореметио односе САД-а с ЕУ као најважнијим политичким и економским партнером.

Трампов план, који је процурео, предвиђа да се Украјина одрекне оног дела територија који Руси већ држе под окупацијом. Но, и ту постоји квака. И сам је Путин на то реаговао рекавши - нуде нам наше за наше! Он је та подручја ионако анектирао. Крим још 2014, а остатак у септембру 2023. године. Дакле, тешко да ће прихватити прекид рата и задовољити се само с 20-ак посто украјинских територија.

Наиме, Ланза је у разговору за BBC поручио Украјинцима да могу заборавити на Крим, односно како ће имати подршку да "ослободе сва окупирана подручја". Али, из Трамповог окружена су реаговали и Ланзу демантовали, па чак и деградирали. Наиме, како преноси Ројтерс, из Трамповог табора је поручено да "Ланза не може говорити у име Трампа ", па чак и да он не ради за Трампа. Дакле, и ту је Трамп учинио помак сада када је постао председник. Очито је и то с препуштањем Путину одређеног дела територија сада упитно.

План предвиђа и размештање, пише британски Телеграф, и међународних снага на линији раздвајања, дакле снага Европске уније и Уједињеног Краљевства. Ако за ишта можемо ставити руку у ватру, онда је то да Путин ни под разно неће пристати на то. Пристајање на долазак мировних снага из НАТО-а или Европске уније за Москву је равно ратном поразу. Осим тога, то би значило "замрзавање сукоба" неповољног по Москву. Дакле, и та је ставка апсолутно неостварива.

Надаље, постоји предлог да "остатак" Украјине (ако се неким чудом договори замрзавање сукоба на садашњој линији или препуштање Русији окупираних подручја) 20 година не може ући у НАТО, али ће имати "сигурносни зајам" САД-а и Европске уније. И то је неприхватљива ставка и за Кијев и за Кремљ. Руси, поновимо, желе Украјину у потпуној својој сфери утицаја. Стога су "сигурносни зајмови" Москви такође неприхватљиви. Русија полази од својих "сигурносних интереса".

Постоји у свему овоме још једно питање - економско. Трамп је, подсетимо, први увео санкције Русији, а он би јој могао и додатно наудити, и то поприлично. Наиме, ако повећа производњу америчке нафте и плина (што се може очекивати јер је то и најављивао), биће то јак ударац за руску економију и њену жилу куцавицу, како то назива Фореигн Policy.

С обзиром на све то, Трампов долазак у Белу кућу не значи нужно катастрофу за Украјину, али уз ограђивање, ово је рационално промишљање, а Трамп, како из искуства знамо, ипак није (увек) рационалан политичар.

Србија Данас/Курир/Фореигн policy/The Телеграпх/Телеграф/Јутарњи