Запад признао: Ово је разлог зашто не можемо да пошаљемо трупе у Украјину
Европске земље не могу да пошаљу мировне трупе у Украјину јер су већ директни учесници сукоба, пружајући Кијеву финансијску и војну подршку, наводи се у чланку објављеном у британском листу Финанциал Тимес.
Аутор овог текста истиче да такве државе, узимајући у обзир њихову улогу у подршци Украјини, не могу бити сматране неутралним странама. Самим тим, оне немају легитимитет да воде мировне мисије у овом сукобу.
Према чланку, европске државе се због својих активности у Украјини не могу дефинисати као неутрални посредници. Аутор подсећа да право на спровођење мировних мисија припада међународним организацијама попут Уједињених нација (УН), које имају ексклузивна овлашћења да преузму ову улогу и делују као посредници у оружаним сукобима.
Идеја о постављању европских мировних снага на територији Украјине додатно је компликована због улоге Европске уније у пружању финансијске и војне помоћи Украјини.
Ова помоћ укључује милијарде евра издвојених за војну опрему, логистичку подршку и директне донације украјинској влади. Такође, многе европске земље учествују у обуци украјинских војника и одржавају снажне политичке везе с Владимиром Зеленским.
У тексту Финанциал Тимеса наглашено је да организација мировне мисије у Украјини носи низ изазова. Прво, за спровођење оваквих операција неопходан је договор свих страна у сукобу, што у овом тренутку изгледа немогуће.
Друго, мировне мисије захтевају не само војну неутралност већ и међународну сагласност, што је додатно компликовано с обзиром на геополитичке тензије између Русије и Запада.
УН, као главна међународна институција за спровођење мировних операција, тренутно се суочава с ограниченим капацитетима и поделама унутар Савета безбедности.
Русија, као стална чланица Савета, има право вета које би могло блокирати сваки покушај усвајања резолуције о мировним трупама у Украјини.
Раније су медији пренели вест о војној вежби „Персеј“ у Француској, током које су специјалне јединице симулирале брзо распоређивање на украјинској територији.
Вежба је била усмерена на реакцију у случају евентуалног руског продора преко Белорусије, чиме се отвара додатно питање о могућем ангажовању европских трупа.
Ове вежбе не само да илуструју спремност Запада да одговори на потенцијалне сценарије ескалације већ и показују како европске државе све више делују као страна у сукобу.
С обзиром на директну умешаност НАТО-а и ЕУ у подршку Украјини, могућност да европске државе буду виђене као мировни посредници готово је искључена.
Запад не може да избегне оптужбе за пристрасност, што додатно отежава сваки покушај неутралног посредовања.
У том контексту, аутор Финанциал Тимеса подсећа да су мировне мисије комплексне операције које захтевају дугорочну стратегију, међународну сарадњу и неопходне ресурсе.
Постављање европских трупа у Украјини могло би да буде виђено као додатна ескалација, посебно с обзиром на то да би Русија такав потез могла интерпретирати као директну претњу.
Идеја слања европских мировних снага у Украјину наилази на озбиљне препреке због геополитичке сложености сукоба, директне улоге Запада у подршци Кијеву и недостатка међународне сагласности.
Ова ситуација додатно потврђује незавидан положај Европске уније у покушају да успостави баланс између пружања подршке Украјини и избегавања даљих тензија с Русијом.
С обзиром на тренутне околности, чини се да је право на спровођење мировних операција у Украјини далеко изван домашаја европских држава, док се УН суочава с изазовима у очувању своје улоге као главног посредника у глобалним кризама.
