ЗАПАД У СТРАХУ, ПЛАШЕ СЕ ПУТИНОВОГ БЕСА! Амерички професор изнео МРАЧНЕ ПРОГНОЗЕ: Русија спрема НАЈОШТРИЈИ одговор?
Према непотврђеним извештајима, страдало је око 40 људи док је 100 повређено.
Након што су у светским медијима процурила шокантна информација да је Пентагон помогао украјинским снагама да потопе руску крстарицу "Москва", међународна заједница страхује да би руски председник Владимир Путин могао да узврати.
Крстарица "Москва", понос Црноморске флоте потопљена је 14. априла након што су је погодила два украјинска пројектила Нептун.
ГРЕШКА КОЈУ СВИ ПРАВЕ: Ево када је ПРАВО ВРЕМЕ за ЈОГУРТ И кефир, у супротном нису корисни у исхрани
ПОЗВАНИ У КИЈЕВ НА САСЛУШАЊЕ: Главни тужилац Украјине поднела пријаве против ових седам највиших руских функционера
ЧЛАНИЦА НАТО ЖЕЛИ ДЕО ТЕРИТОРИЈЕ УКРАЈИНЕ! Војни експерт шокирао: "Сада је наступио згодан тренутак"
Потонуће брода био је велики ударац за Русију и најзначајнији губитак за било коју морнарицу у последњих 40 година.
Кремљ је тврдио да је брод потонуо јер је био оштећен у експлозији муниције и пожару који је избио.
Према непотврђеним извештајима, страдало је око 40 људи док је 100 повређено.
Како преноси НБЦ, напад се догодио након што су украјинске снаге затражиле информације од Американца о броду који плови Црним морем јужно од Одесе и који су САД идентификовале као "Москву" и помогле да се потврди његова локација.
Чим се у јавности појавила ова информација, амерички званичници - који страхују да би Владимир Путин могао да одговори на ове извештаје и тако овај конфликт претвори у прави рат - су брже боље појурили да се ограде и нагласе да Вашингтон није унапред знао да ће Украјинци гађати "Москву" и да нису учествовали у доношењу одлуке о нападу.
- Украјинци имају сопствене обавештајне капацитете да прате и таргетирају руске бродове, што су и урадили у овом случају - нагласио је портпарол Пентагона Џон Кирби.
Иако је америчка администрација и даље опрезна по питању провоцирања Путина - председник Џо Бајден је рекао да неће слати америчке трупе у Украјину или тамо успоставити зону забрањеног лета - садашњи и бивши званичници рекли су Њујорк тајмсу да је влада проценила да ипак постоји нека вредност у упозоравању Русије да Украјина иза себе има подршку САД и НАТО.
Званичници сматрају да Москва сада треба да извага да ли може да се носи са већим сукобом, посебно оним који би омогућио НАТО-у да се позове на своју повељу о међусобној одбрани или директније уђе у рат.
Сједињене Државе су до скора криле колико војнообавештајних података су поделиле са Украјином из страха да не испровоцирају Путина али последњих недеља делује као напуштају ту политику - послали су тешко наоружање Украјини, а председник је од Конгреса затражио додатних 33 милијарде долара помоћи за војну, економску и хуманитарну помоћ Украјини, пише Њујорк тајмс.
Кирби је ипак новинарима нагласио да САД не деле информације о томе где се у Украјини налазе руски генерали и други високи званичници, као и да су Украјинци ти који доносе одлуке кога ће и кад напасти.
Шеф обавештајног комитета Конгреса, демократа Адам Шиф рекао је CNN да је Бајденова администрација избегавала да говори о обавештајним подацима које је проследила Кијеву из страха да ће то довести до "ескалације конфликта" али је нагласио да Украјина добија информације у реалном времену како би се "одбранила".
Колумниста Форин полисија и професор међународних односа на Харварду, Стивен М. Волт међутим сматра да би Вашингон морао озбиљно да схвати руске нуклеарне претње.
Иако и даље верује да је шанса да до нуклеарног рата дође слаба, каже да му је сада лакше да замисли ту идеју него пре неколико месеци.
Директног америчког учешћа у рату у Украјини (у виду пуцања и убијања руских снага) нема али, иако је то функционисало у време Хладног рата, Волт сматра да таква политика није апсолурна препрека нежељеном сукобу.
Историјски гледано, до ескалације долази зато што државе не успевају да остваре своје ратне циљеве и можда се чак суочавају са могућношћу великог пораза, навео је он и као пример навео Први светски рат и Вијетнам.
Волт страхује да би одсуство америчких војника у Украјини могло да подстакне Русију да искористи једно или два тактичка нуклеарна оружја у Украјини, знајући да Американци неће страдати а да би напад могао да послужи као "мера одвраћања".
Њега, исто тако, брине и чињеница да је Путин познат по томе да је неко ко испуњава своја обећања.
Забринут због западног наоружавања Украјине и све јачих веза између Кијеа и Вашингтона, Путин је послао велику војну силу на границу и запретио војном акцијом. САД и НАТО га нису схватили довољно озбиљно и, како је навео Волт, "сви знамо шта се даље догодило".
- Уместо што руска упозорења одбацује као блеф, можда би Вашингтон требало да их схвати озбиљно - навео је Волт и додао да је успешно одупирање Украјине руској инвазији, потпомогнуто америчком војном помоћи, осоколило западне лидере да даље притискају Путина и пожеле да га казне због инвазије.
Проблем је, навео је он, што ти покушаји да се порази Русија могу да "охрабре рационалног лидера да размотри друге опције, попут демонстрације силе мањим нуклеарним оружјем".
Са друге стране, ако Путин помисли да га чека потпуни пораз, војни колапс и пад са власти, да ли Запад заиста верује да неће подићи улог? То би, наводи Волт, била коцка али се руски лидер и раније коцкао.
Он неће наредити нуклеарни напад широког спектра јер би то било самоубиство али демонстрација силе против противника који нема нуклеарно оружје и која би прошла релативно без тежих последица, је прилично остварива идеја.
- И врло узнемирујућа - навео је експерт.
Са друге стране, кршење нуклеарног табуа би учинило Русију паријом на дуже време, а могло би да помогне Западу да привуче Пекинг на своју страну. Исто тако би могло и да уплаши многе владе и подстакне их на непромишљене потезе да се оконча рат.
Рат у Украјини је трагедија и иако Волт сматра да могућност нуклеарног конфликта није много вероватна, наводи да би западни лидери морали озбиљније да схвате претњу нуклеарним оружјем и уместо да причају о војним циљевима и кампањама, пажњу усмере на договарање примирја и окончање рата - а то би значило да ће све стране, укључујући и САД, морати да се задовоље са много мање него што су желеле.
