МАСКЕ СУ ПАЛЕ! Ево зашто Макрон хоће да пошаље војску у Украјину

Изјава је изненадила и његове савезнике из НАТО-а, који су наредни дан демантовали да имају сличне планове. Ипак, овакав став Макрона треба да се посматра у контексту геополитичке неоколонијалне катастрофе коју је Француска доживела на афричком тлу. Ресурсима богате афричке земље клизе из француских руку, а руски Афрички корпус (ПМЦ Wagner) је одавно на терену.

Француска и њени грађани вековима уживају благодати квалитетног живота. Фантастичи услови у школству, здравству, високе плате, као и бенефиције и права за раднике. Француска има јаку привреду, развијену индустрију, туризам, пољопривреду. Али, на чему почеива оваква привреда и животни стандард. Сталан прилив готово бесплатних ретких ресурса и непресушан приступ јефтиној радној снази из својих бивших колонија су темељи француског лагодног живота. У последњих пар година све се променило. На француским улицама увелико бесни рат са пољопривредницима, а социјални немири су све већи.

Механизам француског деловања у Африци

Већ сада су француски војници и фактички приморани да напусте неколико земаља из области афричког Сахела, на којима су вековима присутни. Мали, Буркина Фасо и Нигер су земље које су се готово ослободиле присуства француске чизме. Улогу у томе имала је и Русија. Руски Афрички корпус (бивши ПМЦ Wagner) је заменио француске трупе чијим мандатом у борби против тероризма су африканци незадовољни. Отуда долази сва нервоза и непромишљене изјаве француских генерала и њеног председника Макрона. Како се ради о сиромашним земљама, на који начин је то Француска имала користи од њих?

Француски модус операнди у Африци почива на корупцији. Французи бирају лидере колонија којима дају мито. Ти лидери су дужни да жмуре на француску експлоатацију и одношење њихових природних богатстава. Лидер нафтом богатог Габона је годишње од Француза добијао 50 милиона евра, како би ови за узврат несметано вадили габонску нафту. Буркина Фасо и Мали производе 6% укупне светске годишње производње злата. Са Русијом се пењу на 16%. Нигер је по залихама уранијума 7. земља света. Тренутно са својим уранијумом одржавају огромне потребе 18 нуклеарних електрана, на којима почива електропривреда Француске. Француска више не може да рачуна на сва ова богатства. Треба додати да се талас побуна шири и у другим афричким земљама.

Француска у Украјини

Дакле, Француска би да казни Русију која се меша у њене "интересе" у Африци. Сматрају да би можда могли да угрозе руске претензије на про-руску Одесу. Француско оружје се већ показало у Украјини. На списку опреме која је допремљена Украјини су хаубице Цезар и ТРФ-1, противтенковска средства МИЛАН, борбена возила ARX-10RC, ПВО системе ЦРОТАЛЕ и МИСТРАЛ, ракете СЦАЛП и пешадијско наоружање. Французи се нису намерили на Одесу први пут, пре стотинак година узели су учешће у руском грађанском рату. Без успеха.

Неке хипотезе иду и корак даље. Ту се говори о предаји Молдавије у зону француског утицаја. Тако би и Молдавија могла да постане конфликтно подручје. Молдавија има сложен однос са својим територијама, де фацто независним Придњестровљем и покрајином Гагаузијом. 

Верује се да Французи сматрају како би њихово присуство у Одеси могло да растерети украјинску одбрану у граду. Одбрана Одесе од могућег руског десанта веже значајан број војника. Те "растерећене" украјинске јединице би затим могле да се покрену на исток и послуже у директној конфронтацији на фронту. Са друге стране, није извесно да ли Француска може да сакупи довољан број трупа за непосредан сукоб са Русима на бојном пољу. Сва ова питања су још увек у домену спекулација, али не треба олако одбацити Макронове претње. Можда он оваквим подизањем улога жели да поправи позицију у случају евентуалног договарања са Кремљом.

Француска као губитник рата у Украјини

Највећим губитником рата у Украјини, поред несрећне Украјине, многи сматрају Европу. Поједине земље су нарочито економски пострадале. Свима на памет прва пада Немачка. До јуче спокојна Француска није много марила, а председник Макрон се јавно представљао као мировни посредник. Да бисмо разумели колико је француска повређена, можемо само испратити поједине гафове и одсуство протокола у руско-француским односима током претходних година. 

Емануел Макрон се свету представио као млади прогресивни лидер, волшебно победивши на изборима своје противкандидате. Важио је за човек који је спреман на договор. Након ширег ангажовања у Украјини, "десила" му се Африка и ПМЦ Wagner. Нема сумње да је руска акција била срачуната. Све силе света су држале затворене очи пред француским неоколонијализмом у Африци. Као да је постојао договор. Макрон нагло мења реторику, почиње да говори о слању армије у Украјину. На врхунцу беса у етар пушта снимак разговора са Путином на дан почетка рата у Украјини, којим покушава да компромитује руског председника.

Закључак

Француско војно присуство у Украјини није празна претња. Од почетка рата круже идеје о евентуалном уласку НАТО снага у Украјину. Фигурирали су ту и правци из Пољске, а Молдавија би можда била савршено решење као параван за ескалацију. Молдавско руководство је већ привело на информативни разговор лидере опозиције који су се враћали из Москве. Ипак, треба имати на уму да ни Русија вероватно не би устукнула пред Французима. На крају крајева, стотине иностраних плаћеника и инструктора су већ убијене током окршаја са Оружаним снагама РФ. 

Изненађује чињеница да су се Французи тако лако повукли из Африке. Делује да су рационално закључили како њиховим капацитети нису довољни да одрже тренутно стање. Са друге стране, није ли за Француску теже да се супростави Русима на њиховом терену? Француска нема велики контингент у Румунији, морала би да ангажује знатно веће снаге. Ескалација би била „врућ кромпир“ за читав НАТО. Било како било, Француска је доживела директан геополитички пораз од Русије. Сада је на њој да одговори.

Извор: Србија Данас/ТВ Фронт