ЗЕЛЕНСКОМ УСКОРО СТИЖЕ ПОНУДА КОЈА СЕ НЕ ОДБИЈА? У Кијев стижу три европска лидера са само ЈЕДНОМ МИСИЈОМ
Зауставиле би се поделе које, очекивано, расту и унутар НАТО-а и ЕУ.
Овакве вести постале су свакодневне: на европским берзама цене деоница пале и у понедељак ујутро, пети дан заредом, јер се улагачи плаше да ће највиша инфлација у САД-у у 40 година навести америчку централну банку (Фед) на агресивније повећање камата раније него што се очекивало.
И на азијским берзама цене деоница су оштро пале, па је МСЦИ индекс азијско-пацифичких деоница, без јапанских, око 9.30 сати био у минусу око 2,5 одсто. Притом је на Токијској берзи индекс склизнуо 3 одсто, док су цене деоница у Шангају, Хонг Конгу и Јужној Кореји пале између 0,9 и 3,5 одсто.
ОВО НИКО НИЈЕ ОЧЕКИВАО: Око 200 бораца братске државе отишло да се бори против Руса!
ПЕСКОВ ОБЕЛОДАНИО ИСТИНУ: Ово је главни циљ слања руских трупа у Украјину
"ГДЕ ЈЕ САДА РЕАКЦИЈА ЗАПАДНИХ МЕДИЈА?!" Рус загрмео из Њујорка, застрашујући догађај га је РАЗБЕСНЕО!
Глобална се економија још није опоравила од шока изазваног пандемијом па се и даље носи с поремећајима који су довели до успоравања раста највећих светских економија. На ту су критичну масу дошли и геополитички удари који су дали додатни замах геоекономским неизвесностима.
Рат у Украјини пресудни је геополитички фактор у овом тренутку, а како се приближава лето, а рат не јењава, све је већа забринутост за наставак негативних ефеката, примарно за Европу која осећа најтеже последице. Откако се Москва вратила војном моделу који фаворизује њену предност, моћни топовски и ракетни удари уз подршку оклопа у Донбасу, остварила је и одређене успехе. Иако у Кијеву и даље влада оптимизам, реални поглед на однос снага, осим кад је реч о моралу - а у оваквом моделу ратовања, за разлику од отвореног напада на Кијев, непрестане експлозије граната не ломе, али слабе морал бранитеља јер се не види противник - износи на видело руску предност, малу, али предност.
Време је, дакле, стварања предуслова примирја и то је приоритет Европи.
У суботу је у Кијеву, ненајављено, осванула Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије. У недељу је немачки "Билд ам Сонтаг" објавио да ће канцелар Олаф Шолц коначно у Кијев. Као лидер јаког тима, уз њега долазе и француски председник Емануел Макрон и италијански премијер Марио Драги. Ни један од њих од почетка руске агресије није био у Кијеву, а Драги и Макрон су разговарали с руским председником Владимиром Путином.
Канцелар Шолц није ишао у Украјину због бесрамног напада украјинског амбасадора на немачког председника Франка Валтера Штајнмајера. Да би промишљено и хладно, али реално, рекао да не жели да се слика и врати кући без резултата.
Европски повереници су у понедељак на састанку утврђивали хоће ли Украјини дати статус кандидата. Делом је због тога председница Лајен била у Кијеву. За ову последњу, колико била важна геополитички, ипак треба размислити може ли испунити критеријум- европска.
Према информацијама које је објавио "Фајненшал тајмс" могући исход је да Украјина ове недеље добије статус кандидата, али уз чврсто утврђени списак обавеза унутрашњих реформи, а на првом су месту борба против корупције и владавина права. Реч је о политичком уступку који би требало да ослаби отпор украјинског вођства било каквој идеји преговора с Москвом. Након тога - датум још није одређен, "Волстрит џорнал" говори о четвртку - у Кијев би дошла тројка најмоћнијих, који ће бити пресудни у обнови порушене земље и њеном приближавању ЕУ.
То би свакако био досад најтежи састанак украјинског председника Володимира Зеленског јер је Немачка кренула у процес ослобађања од руских енергената, али жели да тај процес буду поступан и не изазове нагле, дубинске ударе индустрији с негативним последицама.
Француска се добро опоравља, постаје важно средиште финансијске индустрије након Брегзита и жели да се тај тренд настави. Италија је задужена, а због најављеног раста референтних камата Европске централне банке поскупљује јој задуживање и то је брине у светлу парламентарних избора идуће године након којих ће Драги напустити премијерски положај.
Стабилност трипода који представља овај тријумвират од виталне је важности за стабилност прво европодручја, а последично и целе ЕУ. Украјина, иако размишља у ванредним, ратним околностима, мора бити свесна утицаја овог процеса на властиту отпорност. Источне чланице ЕУ празне складишта оружја и муниције совјетског норматива, а за модерно оружје по стандарду НАТО-а потребна је обука за коју нема времена. Ни логистике за поправак.
Није ни Русија у идеалним околностима, уводи у борбу застареле типове наоружања, тенкове, али количински је и даље у предности.
Северодоњецк је могућа прекретница јер је све више знакова да Украјина не може да га задржи. Његовим падом Русија би могла да оправдати успех "специјалне војне операције", а Кијев јавности да објави да је потребно зауставити масакр војника - председник Зеленски рекао је да дневно гине 60 до 100 људи, што је дугорочно погубно за земљу. Један од сценарија било би примирје по моделу Корејског полуострва. Који год се модел ставио на сто, круцијални је термин "примирје" које сада одговара свима. Председник Зеленски не једном је рекао да су преговори могући кад се руске снаге врате на стање од 23. фебруара, дан пре напада.
Колико год хладно и безосећајно гласила ова реченица, али Зеленски мора бити свестан да се Русија неће повући с окупираног, а да се разговарати мора. Можда би морао да размишља по моделу Нагорно Карабаха за који је Азербајџан чекао годинама, па га вратио. Временска варијабла би могла бити пресудна.
Украјина би, заузврат, добила отворена врата према ЕУ, времена да се војно опорави, Русија би могла да прогласи победу и с њом би се, кад је реч о конвенционалном облику ратовања ослабљеном, могло озбиљно преговарати о новој сигурносној архитектури у Европи како не би, како је поручио Хенри Кисингџер, постала "кинеска предстража у Европи".
Зауставиле би се поделе које, очекивано, расту и унутар НАТО-а и ЕУ јер је примарни интерес остварен, Русија је заустављена и сада чланице почињу да гледају кроз оптику властитих интереса.
Цена енергената би пала, украјинско би жито кренуло пут Африке и Азије, цена би му пала. Инфлација би се смирила. Кијев и Москва би морали да успоставе трајне моделе комуникације. Уклонила би се претња могућег сукоба Русије и НАТО-а која би могла да води према нуклеарном армагедону.
Зеленски и његов тим морају добро да послушају европски тријумвират, а и САД ће тому бити склон.
