Нови легати и збирке у Адлигату: За недељу дана добили благо које други не добијају годинама (ФОТО)
У Удружењу Адлигат налази се и библиотека књижевника др Милана Ранковића (1932-2012), једног од тројице првих магистара и доктора естетике који су после Другог светског рата добили то звање у Београду, а затим је радио као универзитетски професор.
Више од 60 легата, као и књиге и предмети најмање 400 значајних људи из Србије, али и из целог света, налазе се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат" у оквиру којег су отворени Дом легата, Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности. Са више од два милиона публикација и 220 чланова у 40 земаља, Адлигат је постао омиљено место којем уметници и интелектуалци из Србије, али и региона и света, поклањају своје заоставштине. Август је увек месец када велики број људи сређује своје домове и прилив књига и легата је велики, па не чуди то што је у претходних недељу дана у ово удружење стигло доста значајних легата или допуне легата, као и књиге из библиотека веома значајних људи: издавача и дизајнера Савете и Слободана Машића, предратног уредника Политике Живка Милићевића, министра културе др Милана Ранковића, новинарке Гордане Суше, архитекте Ивице Млађеновића и књижевника Драгана Лакићевића.
ДОБРЕ ВЕСТИ ЗА ПРЕСТОНИЦУ: Расте број вакцинисаних и ревакцинисаних, ево колико је доза дато
БЕОГРАЂАНИ, ОПРЕЗ! Данас велике измене саобраћаја због бициклистичке трке - ове улице неће бити проходне
ОД 1. СЕПТЕМБРА ОДВАЈАЊЕ ВАКЦИНИСАНИХ И НЕВАКЦИНИСАНИХ ЂАКА? Шта о овом предлогу кажу родитељи и шта чека малишане
- За Легат Савете и Слободана Машића преузето је још стотине докумената, ауторских књига и плаката, као и изузетно важна архива првог приватног издавача у Југославији, куће Независна издања. Машићи су архитекте, светски признати великани српског и југословенског дизајна, аутори визуелног идентитета БИТЕФ-а, ФЕСТ-а, многих других култних институција, те филмова и позоришних представа. Ово је изванредна допуна донацији учињеној пре неколико година, када је чак 27.000 књига поклоњено Адлигату, укључујући важан део библиотеке овог брачног пара у којој су биле и стотине књига са посветама - каже Виктор Лазић, председник Удружења Адлигат.
Новинар Живко Милићевић (1896-1975) био је симбол предратног српског новинарства, уредник Политике у којег су Рибникари са пуним правом имали највеће поверење. Пре неколико година захваљујући оснивачу Адлигата Милошу Јевтићу овом удружењу је поклоњен значајан део његове библиотеке, укључујући значајну архивску грађу (рукописе) и његову бисту. Живко је био оснивач подлиска "Политика за децу", један је од твораца српске и југословенске савремене новинске приче између два рата, био је уредник Радио Београда и суботичке издавачке куће "Минерва", а познато је и да је значајно помогао Стевану Јаковљевићу око писања "Српске трилогије", Живко је за собом оставио десетак књига, писао је песме, позоришне и књижевне критике, путописе итд.
- Сада је књиге поклонила Живкова унука Јелисавета Протић, а међу стотинак изванредних старих издања пажљиво спакованих у две кутије пронашли смо и потпис Станислава Винавера, као и три књиге које је Живко донео после преласка преко Албаније - каже Лазић.
У Удружењу Адлигат налази се и библиотека књижевника др Милана Ранковића (1932-2012), једног од тројице првих магистара и доктора естетике који су после Другог светског рата добили то звање у Београду, а затим је радио као универзитетски професор. Био је књижевни критичар у редакцији Борбе. Затим постаје заменик министра културе Србије (1973-1976) и министар културе Србије (1988-1991). Објавио је више од 40 књига, бројне студије, критике и есеје у домаћим и иностраним часописима. Ранковићеви радови су превођени на руски, француски, енглески, италијански, бугарски, шведски, словеначки и македонски језик. Донацију са нарочито много руске литературе поклонила је његова супруга Тања Ранковић.
- Ако нисте спремни да мењате свет немојте ни да се бавите новинарством - говорила је новинарка Гордана Суша (1946-2021) својим колегама. Њене ћерке Ања и Вана Суша на препоруку члана Адлигата Дејана Михаиловића поклониле су више од хиљаду књига из Сушине библиотеке, укључујући стотине посвета, међу којима су и посвете Милована Ђиласа, патријарха Порфирија и многих значајних новинара. Међу преузетим књигама нарочито је значајна збирка квалитетне новинарске литературе. Збирка Гордане Суше са репрезентативним књигама и посветама из њене библиотеке биће изложене на посебан начин у Музеју књиге и путовања. Гордана Суша се новинарством бавила од 1970. после дипломирања на Факултету политичких наука.
Осим у дневнику "Данас", у коме је провела последњих пет година новинарске каријере, радила је у Радио и на Телевизији Београд, Yutel-u, ВИН продукцији и то од репортера до глодурских тема. Писала је за Нашу Борбу, Ослобођење, Независне новине, Блиц и многе друге наше медије. За председницу Независног удружења новинара Србије изабрана је 1999. године, а у својој богатој професионалној новинарској каријери била је и чланица Савета РЕМ-а.
Архитекта Ивица Млађеновић (1937-2020) оставио је завидан траг у својој професији, а сада је значајан део његове архиве спакован у педесетак кутија и тридесетак џакова стигао као легат поклоњен Адлигату. Његово капитално остварење су свакако "Београдска тријенала светске архитектуре" (1985 - 2015), о којима је сада Адлигату предат значајан део документације, укључујући преписку са значајним архитектама широм света. Овим изложбама Млађеновић је приближавао нека од најзначајнијих светских имена и достигнућа архитектуре. Тријенале је излагано у најзначајнијим градовима на четири континента, и у доба пре интернета вршило је велики утицај на струку, и на подизање угледа нашег града и земље у свету. Поред стамбених зграда у Тузли (1931), три стамбене куле у Новом Саду (1971), као круна његовог рада може се узети реализовани пројекат Светски дом Голф 12 у Београду у којем је учествовао као иницијатор и селектор, а бавио се и футуристичком и еколошком архитектуром. Као теоретичар, Млађеновић потписује 23 књижевна издања, од којих се истичу: Архитектура и њени приврженици, 50 угледних архитеката света, 55 истакнутих архитеката Југославије и Архитектура на трагу. Амерички биогафски институт сврстао га је у едицију Међународни именик водећих личности (1998), Међународни биографски центар у Кембриџу сврстава га у прво светско издање 2.000 угледних интелектуалаца 21. века (2002), а уврштен је и у листу Заслужних чланова Међународне заједнице архитеката (УИА) као један од 185 угледних архитеката света. Легат је поклонила његова ћерка Дејана Млађеновић.
Књижевник Драган Лакићевић (1954) већ више од деценије поклања књиге Музеју књиге и путовања. Сада је Лакићевић поклонио још десет кутија књига које је прикупио претходних година, а ту је и значајан број књига са посветама.
