БЕОГРАД ДАНАС: Ноћ за памћење - легендарни балкон и дочек кошаркаша са Светског првенства у Манили
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
Српска мушка кошаркашка репрезентација остварила је невероватан резултат на овогодишњем Светском првенству у Малини - освојила је сребро када се томе нико, па чак ни највећи оптимисти међу нама, није надао.
Нераскидива спона са завичајем и непролазна уметност једног од највећих Зајечараца у историји - Зоран Радмиловић и његов родни Зајечар
Сокобања: Уметници, краљеви и генијалци који су обликовали ово чаробно место - Од Стевана Сремца до Ива Андрића и Исидоре Секулић
ШАБАЧКИ ВАШАР: Мала Госпоијина, луна парк, бувља пијаца, печење, музика и гарантовано добар провод
На Светско првенство послата је репрезентација за коју су многи сматрали да ће једва проћи групну фазу. Ипак, тимски дух, пријатељство и борба за грб, заставу и химну државе из које потичу, али и за свог палог брата Боришу Симанића, који је на овом Светском првенству у дуелу са једним кошаркашем Јужног Судана зарадио повреду, због које ће неколико дана касније изгубити бубрег. Боришина повреда само је још јаче ујединила остатак репрезентације, која је функционисала под диригентском палицом селектора Светислава Пешића, који је и водио Југославију до своје последње златне медаље на Светским првенствима сада већ давне 2002. године у Индијанаполису у Сједињеним Америчким Државама, где су наши кошаркаши на свом путу до злата поразили и фаворизовани тим домаћина. Ипак, данас, 21 годину касније, још увек се нисмо поново радовали том злату, али ово сребро, извојевано у моментима када смо се најмање надали, заиста сија као злато.
Испред готово хиљаду одушевљених навијача, на аеродрому Никола Тесла, наши кошаркаши вратили су се у своју родну земљу окићени сребрним медаљама око врата. Поздрављени су овацијама и повицима "Шампиони" док су ступали пред одушевљене навијаче, који су дошли да их дочекају. Наравно, када је пред људе изашао капитен наше репрезентације Богдан Богдановић, навијачи су одушевљено викали "МВП, МВП, МВП", а није изостало ни сада већ легендарно "Алексааааа!", када је пред фанове стао љубимац навијача и целог српског народа Алекса Аврамовић. Након дочека на аеродрому, чланови репрезетације упутили су се на свечани пријем код државног врха, након чега су се дали на пут ка легендарном балкону.
Дочек је имао посебан емоционални набој. Осим кошаркаша, на балкону су се нашли и чланови 3x3 баскет репрезентације Србије, који су освојили пету узастопну златну медаљу на Европским првенствима, као и највећи свих времена, Новак Ђоковић, најуспешнији тенисер у историји.
Навијачи су испунили центар Београда, од Старог двора до Скупштине, стварајући атмосферу, која ће се дуго памтити. Бакље су гореле, заставе Србије виориле су се на сваком кораку, а ватромети су обасјавали ноћно београдско небо. Атмосфера је била тако, емотивна да су чак и спортски хероји показали своје емоције.
Публици су се редом обраћали наши хероји, наравно пре свих наш капитен Богдан Богдановић, па и Алекса Аврамовић, али оно што је публику заиста одушевило и гануло јесте појављивање нашег Борише Симанића. Бориша је на овом првенству показао како се гине за грб, заставу, химну, своју земљу и своје земљаке и Србија ће му због тога заувек бити дужна и захвална.
Међутим, тренутак када се на балкону појавио Новак Ђоковић, за многе је био врхунац дочека. Сузе у очима најбољег тенисера света јасно су говориле колико му значи да присуствује оваквом догађају и бити део овог спортског братства.
Дочек је био више од спортског славља. Био је то тренутак заједништва, поноса и инспирације. Овај дан, 12. септембар 2023. године,остаће урезан у памћење свих који су присуствовали и свих који су пратили ову причу о храбрости и вери у успех, чак и када се чини немогућим.
Србија је можда освојила сребро на светском првенству, али овај дочек и ова еуфорија међу нацијом сија светлије од било које златне медаље. Овде, у срцу Београда, љубав према спорту и заједништво су победили, а Србија поново, доказано, носи епитет земље кошарке.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
