"ЦВЕТИЋ" ОБЕЛЕЖИО ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ УСПЕШНОГ ПОСЛОВАЊА: Прославу употпунио најомиљенији гост (ФОТО)
Ако нисте никада свратили на кафу, обавезно то учините
Четири деценије прошло је од отварања култног кафића Цветић, тачније "Цветни трг" у Његошевој улици, прекопута Треће гимназије. Стешњен, али скоцкан тако да ма колико да је гужва за свакога има места, овај кафић отвара душу Београда из осамдесетих година. Тада су оваква места била знак да велеград у стопу прати корак са западом. Онако како сте могли да попијете еспресо у Трсту, могли сте и у Београду.
"СВИ СУ ЗНАЛИ ДА ЗОРАН ГОМИЛА СМЕЋЕ, АЛИ СУ БИЛИ НЕМОЋНИ" Комшије о преминулом мушкарцу ког су ватрогасци извукли из куће пуне отпада
Нове лед сијалице на згради Старог ДИФ-а захваљујући ЈКП "Јавно осветљење"
РАДОВИ НА МРЕЖИ ШИРОМ БЕОГРАДА: Детаљан план активности ЈКП "Јавно осветљење"
Данас је у овом кафићу скромна прослава - гостима, који са газдарицом Ванесом причају као да су јој сви пријатељи добили закусу и слаткише. А на кафу је свратио и заменик градоначелника Београда - Горан Весић. Редован је гост и комшија. Попричао је са Ванесом, попио кафицу, а онда смо му "украли" домаћицу, која нам је открила како је ово место радило последње четири деценије.
Младић и девојка, који су овде пили кафу "с ногу" могли су се упознати и виђати, слушати последње плоче новог таласа, тражити се погледом у диму и за шанком. Такав кафић, у ком се стоји, поздравља и рукује с пријатељима који долазе и одлазе, сусреће и растаје, уз капућино и виски, био је одраз последње моде. А данас, Цветић је попут оних старих београдских кафана жива легенда, историја. Тај момак и девојка данас би могли овде довести и своје у унуке.
- Ја сам се родила три месеца пошто је кафић отворен, тако да сам овде одрасла. Од почетка се овде скупља разнолико друштво, од музичара, пилота, преко полицајаца, па до професора. Они су се овде дружили и то је било упечатљиво, нису се договарали, него су се састајали овде онако, кад неко налети, ви га сретнете - прича нам Ванеса Маравић.
Кафић су отворили њени родитељи - Раде и Марија Маравић. Тата јој је преминуо, а мајка је данас редован гост. Ванеса је преузела све дужности 2008. године, а у овако малом простору она је и власник и конобар и менаџер. Не чуди стога што је данас сви зову по имену.
Када је у кафић ушао један младић, Ванесина сестричина и њена другарица јавиле су му се изненађеним и стидљивим гласом. Он је професор.
- Ми смо прекопута гимназије, али овде се не скупљају ученици, зато овде долазе њихови професори, тако да им не дају да се скупљају - уз осмех нам прича Ванеса.
Цветић је тако, сачувао неки код да он није за најмлађе друштво. Клинци, каже Ванеса, знају да су ту долазили њихови родитељи.
Време се променило, уместо простора резервисаног за стајање, а осим шанка и високих столова уз зид постојао је само сепаре у који су могле да се сместе две особе и попричају, данас је ово минијатурни, али обичан кафић са столицама и столовима. Па ипак, када уђете имате утисак да сте у једном великом друштву, а не у кафићу где одвојено седе непознати људи.
- Морали смо да га реновирамо, променило се време, али чини ми се да се то опет враћа. Остале су ламперије и стари излог, исто натпис, месингана слова - каже Ванеса.
Миросављевом ћирилицом исписано је, тако "Кафић Цветни трг" а на прозору стоји и натпис "Цветић", јер ово место сви знају баш под тим именом.
- Некада се поред кафе овде пио виски, а данас више људи пије пиво или ракију. Петком је било крцато овде, а некада су људи били опуштенији, живот је био безбрижнији. Данас нам дођу на кафу пре посла, Горан нам је редован гост - прича Ванеса.
Долазили су познати, у Цветић је каткад "налетао" Драган Николић, али и Тони Монтано, који је баш пре неки дан испио своје пиће овде. Сликар Владета Андрић оставио је ту и једно своје дело, које стоји на зиду и један је од детаља који је остао у кафићу из времена када је ту био велики полукружни шанк.
Постоји још једна ствар која је остала - брава. Постоји мали код како се улази и излази, врата није довољно само да гурнете и повучете, већ морате и да окренете браву благим покретом шаке.