Београд има ефекат ТОПЛОТНОГ ОСТРВА: Температуре се у различитим деловима града разликују и ДО 10 СТЕПЕНИ
Температура измерена у различитим деловима Београда може да одудара и по неколико степени због микроклиматских карактеристика, а такве разлике најбоље се виде када је ведро и без ветра. Примера ради, данас поподне је на Дорћолу је измерено два степена испод нуле, у Сурчину је температура била тачно на нули, у Новом Београду минус осам, а у Младеновцу минус девет.
- Најниже темпратуре су у нижим деловима града, док је у вишим деловима мање хладно. Поред тога, Београд је специфичан зато што постоји такозавни ефекат топлотног острва, што значи да је у централним деловима града, због израженије урбанизације и густо насељених делова престонице, као и због грејања више кућа и станова, температура различита у односу на перфирене делове града. Поред тога, топлије је уз Дунав и Саву на обали него на местима удаљенијим од река. Вода греје приземни ваздух и не дозвољава да се охлади више него онај ваздух изнад поља - објашњава метеоролог Недељко Тодоровић.
Град подељен у пет зона
Данас око 16 сати је на Дорћолу и у Миријеву измерено -2 степена, на Тргу републике је било -3, колико и на Бановом брду, док је на Новом Београду било -8, а у Младеновцу -9. Занимљиво је да је у Сурчину измерено чак три степена више него у центру: жива је била на нули. Занимљиво, јер је овај део града у еколошком атласу Градског завода за јавно здравље из 2002. смештен у хладније крајеве престонице.
У том атласу престоница је подељена у пет топоклиматских зона. Прва је Сурчински плато, а она је, између осталог обухватила Сурчин, Земун, али и Макиш ка Обреновцу. Друга је Крњача, односно комплетна лева обала Дунава, трећа Нови Београд, четврта Брдовито залеђе (Миријево, Бањица, Баново брдо, Миљаковац, Раковица...) и пета зона – центар града.
Додуше, у том атласу изражене су и руже ветрова, а велике температурне разлике осећају се када је време ведро и није ветровито. Тодоровић каже да се при "ефекту ветра" разлике у температури смањују јер ветар изједначава приземне температуре.
А Нови Београд представља такозвано "хладно острво".
- У јануару и фебруару, посебно ако је време мирно и има снежног покривача, на Новом Београду се ствара својеврсно језеро хладног ваздуха и формира се приземна магла. Тада се дешава да температура у овом делу града буде -10, када је у центру града -5, а на Кошутњаку још два-три степена виша – објашњавају стручњаци.
Метеоролог Ђорђе Ђурић каже да је разлика између централних и периферних делова града највише приметна када на нашим просторима преовлада антициклон поље високог ваздушног притиска.
- При таквим условима примећује се некад и већа разлика између периферије и центра града. Она може бити три до четири степена, а у екстремним ситуацијама и до 10 степени. Често током лета бива случај да у центру Београда буде 22 или 23 степена, а на периферији буде пријатније, са око 14, 15 степени - каже Ђурић.
У Србији активиран НАРАНЏАСТИ МЕТЕОАЛАРМ: Временске прилике веома ОПАСНЕ за безбедност људи
У центру -15, у Батајници -26
Међутим, подаци из 2012. јасно илуструју да тако нешто може да се догоди и зими. Те зиме, која је била екстремно хладна, почетком фебруара је у центру Београда измерено -15 степени, на аеродрому у Сурчину -24, а на аеродрому у Батајници чак -26, што у истом граду даје разлику у температури од чак 11 степени!
