БЕОГРАД ИСПОД АСФАЛТА КРИЈЕ ВЕЛИКУ ТАЈНУ: Знате ли шта се налази испод Карађорђеве улице?

У Карађорђевој 31, недалеко од Бранковог моста налази се једно тајновито место. Мало скрајнут са главног пута и скоро срастао са стеном у позадини, налази се улаз у старе престоничке лагуме.

Током 19. века, део града уз саму десну обалу Саве представљао је трговачки центар Београда, пошто се транспорт у то време углавном одвијао бродовима. Роба која је пристизала у град чувана је у лагумима - вештачким пећинама којих данас има 13, на потезу од Бранковог моста до Калемегдана!

ВЕСИЋ О ГРАДЊИ ТУНЕЛА: Зашто постоје брда, него да се праве тунели испод њих

У то доба, у време пре хладњача и замрзивача, намирнице су се чувале управо на оваквим местима. Сваке године, када би Дунав и Сава заледили, шегрти и калфе би одлазили на реке, секли ледене коцке, довлачили их и постављали на под једне овакве просторије. Тако би добили ефекат џиновског фрижидера, где је било могуће чувати храну. Зато су ова места била веома драгоцена – прича Зоран Николић, аутор књиге “Београд испод Београда”.

У лагумима је температура увек била стабилна, па су трговци ту чували житарице, суво воће и другу робу која је пролазила градом.

Ево како ће ускоро изгледати Студенски трг (ФОТО)

Репрезентативни вински подрум који се данас налази на овом месту изгледа исто као пре два века. Грађевина у приземљу служи као винарија, али је њена унутрашњост нетакнута, па зато представља аутентичан амбијент из тог времена.

– Најстарији записи везани за ове лагуме датирају из доба аустријске власти, из 1724. године, када је забележено како Митрополија Српске православне цркве на овој савској обали има своје винске подруме. За неке данас не постоје датуми изградње, али је остала прича о занатлијама које су их копали. Углавном су били цинцарског порекла и сматрало се да су управо они највештије занатлије свог доба – објашњава Николић и додаје да је управо ово било срце некадашњег “малог Београда”.

ЛЕПА ВЕСТ ЗА БЕОГРАЂАНЕ: Лидо поново повезано са Земуном (ФОТО)

Два стуба на улазу у винарију остаци су старе дизалице-лифта која је служила да се роба одатле подигне навише, ка Косанчићевом венцу. Тада су на горњем делу постојали посебни прилази, где је терет био утовариван у запреге које би га касније одвозиле ка градским пијацама или другим одредиштима.

Са порастом броја становника и доласком нове технологије, лагуми су временом изгубили своју првобитну функцију и данас представљају само атракцију за авантуристе и заљубљенике у ‘подземни Београд’.