БЕОГРАДОМ КРУЖИ НЕОБИЧАН АУТОБУС: Ово је права београдска КОМШИЈСКА ЛИНИЈА, на њој се сви путници, али и возачи међусобно знају
Линија број 64, да ли вам је то познато? Личи да иде негде по Новом Београду, зар не? Али… не, та линија на Новом Београду дефинитивно не постоји.
Иако вам није позната, то није ништа необично, јер је реч о правој "комшијској" линији, која покрива баш оне улице у које други аутобуси ни не залазе.
Баш зато, линија 64 готово да избегава главне улице, али је драгоцена за оне којима су станице других линија далеко. И за њу се може рећи једно – то је права звездарска линија, скоро па “најзвездарскија“!
На њој чак ни не раде аутобуси, јер због уских улица није ни могуће, већ ГСП-ови минибусеви.
Почетна станица зове се баш “Звездара” и заправо је то окретница тролејбуса 28 и 40 и аутобуса 77.
На овом минибусу ситним бројевима пише 64. Онај ко користи овај превоз, заправо, не треба ни да гледа папир или дисплеј – тачно зна када ће аутобус доћи, а можда и како се зове њихов возач.
Линија на којој се сви познају
На првој станици углавном уђе само један до два путника, али онда линија креће да се пуни.
"Где си ти, знаш колико те чекам?", рекла је једна госпођа возачу, очигледно редовна путница, иако је он кренуо тачно на време.
“Па, што ниси дошла горе”, упитао ју је.
“Где да се попнем, боле ме ноге!”, одговорила је.
“Малопре сам ти возио маму...”, наставио је он разговор.
Управо због оних којима је мука да се пењу уз звездарске брежуљке ова линија и постоји.
Потом, минибус скреће у Милана Ракића, пролази студентски дом “Рифат” и Спортски центар “Олимп”, да потом ушао у уске улице Зеленог брда. Лево-десно изађе на Булевар.
Ко год би ушао поздравио би возача и разменио коју реч и било би крајње непристојно не рећи му макар “пријатно” или “довиђења“. Потом минибус стиже до окретнице Устаничка.
Ту, међутим, није крај вожње, минибус је даље наставио ка окретници Коњарник, где је поново скренуо у једну улицу где других аутобуса нема – Михаила Тодоровића. Овим “маневром” поред самог ауто-пута, минибус заправо опслужује ОШ “Стеван Синђелић”.
Потом наставља ка Плавом мосту и ка Шумицама. Тек када уђе у окретницу Шумице, заправо, напушта територију Звездаре. Али, то је само минијатурни “искорак” ове “линије из краја”.
Јер, то је и последња станица.
Извор: Србија Данас/Блиц