БЕОГРАДСКОМ МОНМАРТРУ БИЋЕ ВРАЋЕН СТАРИ СЈАЈ: Весић најавио обнову "Боемске републике"

Београдском Монмартру биће враћен стари сјај, обећавају градски челници. Да новински написи попут апела за реконструкцију и заједнички труд какав су уложили друштво "Скадарлија" и ТОБ могу имати ефекта, показала је одлука градске владе о обнови старе боемске улице у срцу главног града. 

По тој одлуци, 14,2 милиона динара биће уложено у уређење старе калдрме, мобилијара и Скадарлијске чесме. Градски менаџер Горан Весић је представио пројекат реконструкције најважније туристичке и историјске улице Београда. Туристичке, јер сваки странац дође у Скадарлију, а историјеке јер су у њој оставили траг најзначајнији боеми наше историје, најпризнатији српски песници, комедиографи, глумци и сви други уметници, новинари и државници. Готово да нема значајне особе да није имала своју кафану и своје навике у Скадарлији. 

- Реконструкција улице почеће на пролеће. На конкурсу Министарства трговине, туризма и телекомуникација за пројекте подстицања туризма Скупштини града је одобрен пројекат за обнову Скадарлије уз 10 милиона динара од новца за финансирање пројекта туризма, што је две трећине укупне суме. Градска скупштина ће на име обнове која је поверена "Београд-путу" преко Дирекције за путеве одобрити још 4,2 милиона динара - објашњава Весић.

Како тврди градски менаџер, калдрма ће бити у потпуности обновљена, од Булевара деспота Стефана до Улице Страхинића бана, као и у делу Зетске. 

- Вратићемо јој оригинални изглед и стари сјај какав је имала после реконструкције 1969. године када је Скадарлија доживела процват. Где год затекнемо бетон којим је у нова времена заливана, разбићемо га. У њој ће места бити само за боемске и етно ресторане којима се прославила и акустичну музику, а не за кафиће и ноћне клубове са озвучењем и новокомпонованим нумерама. Све то ће се уредити посебним актима приликом зонирања града, где ће Скадарлија бити означена као посебна туристичка градска зона – каже градски менаџер. 

Биће прописано како и шта угоститељски објекти могу да раде, као и како ће изгледати баште, што значи и каквим столицама ће бити замењене многе пластичне. Традиционални изглед Скадарске улице регистроване 1872. (која је пре тога, од 1830. и Милошевог бесплатног насељавања Београда била и Циганско сокаче, а до 19. века кроз њу чак текао поток), тачније изглед улице откако је постала центар боемске четврти биће враћен по пројекту реконструкције Угљеше Богуновића из 1966. године. 

- Нећемо је мењати јер историја Скадарлије је историја Београда. Скадарлија у којој се крајем 19. века пресељавају градске кафане и одржавају први мјузикли у Бумс-Келеру, када је поток преусмерен на две стране, према Цетињској и Страхинића бана, и после реконструкције остаје стециште значајних личности историје. Скадарлијом су шетали светски државници попут Маргарет Тачер, краља Хуана Карлоса и краљице Елизабете, све до данашњих, међу којима су Скадарлију недавно у шетњи кроз Београд са премијером Александром Вучићем посетили и Џозеф Бајден и Јоханес Хан чије су слике са калдрме обишле сајтове целог света - додаје Весић. 

Друштво "Скадарлија" које заседа у Кући Ђуре Јакшића преко пута које је Момо Капор налакћен на карирани столњак "разговарао" са великим скадарлијским песником, често је последњих месеци обавештавало градску власт и јавност о дотрајалој инфраструктури и канализацији која се у неким деловима туристичке променаде излива. 

Председник друштва Драган Глигоријевић подсећа на неодговарајуће тезге и запуштену чесму на крају улице, која је уместо симбола чистоће постала стециште паса луталица и агресивних просјака. 
И обнова инфраструктуре је у посебним плановима града за обнову старе инфраструктуре, најављује Весић и додаје да ће чесми потпуном реконструкцијом вратити првобитни раскошан изглед. 
Осим оригиналних клупа и канделабара београдских паркова, у Скадарлији ће моћи да буду и само тезге у складу са изгледом улице. 

Приликом посете Паризу, градски менаџер се пријатно изненадио како су у "Републици Монмартр" поносни на то што су се званично "побратимили" са Скадарлијом. Додаје да су тамо ових дана јако радосни због обнове београдске боемске улице. 

Од Циганског сокачета до места за бекство државника 

Од улице у којој су деца јела црни хлеб и маст на џомбастој калдрми Скадарлија је, привлачећи најпре у своје водвиљске биртије друштво уметника из кафане "Дарданели" код позоришта, временом постала свет, прича колекционар старих инструмената Ненад Здравковић, заљубљеник у боемску улицу у којој је одрастао и остао. Сећа се и како је Тито са ручка у "Три шешира" побегао обезбеђењу у пекару "Код Спасе", која и даље постоји, на бурек.