Безброј пута сте прошли поред УКЛЕТОГ МЕСТА у Београду, али сигурно не знате СТРАШНУ ТАЈНУ коју крије овај део града (ФОТО)
Још увек се препричавају несреће које су се ту догађале
Много пре "музичке фонтане" и гроба Димитрија Туцовића који је недавно измештен, на београдском тргу Славија налазило се нешто потпуно друго, а мало је фалило да, не само овај трг, него и цео центар града добије сасвим другачији изглед.
Снимак НОВЕ ПЕШАЧКЕ ЗОНЕ из ваздуха у Београду (ВИДЕО)
Трг Славија, један од највећих градских тргова, некада је био само обична мочвара. Овај крај тада је био познат као Симића Мајур и као ловише и баруштина опстајало је у Београду све до 1879. године када је један Шкот променио историју данашњег трга.
Наиме, тада је господин Френсис Макензи, у годинама које ће доћи надалеко уважаван и поштован човек, откупио овај простор од сина тадашњег председника српског парламента - Стојана Симића, исушио га, испарцелисао, урбанизао и наменио за даљу продају.
Макензи је био велики пријатељ Србије и Београда. Саградио је кућу, коју је назвао "Салом мира", где су се често одржавали различити зборови, приредбе, али и страначка препуцавања. Кућа је 1910. претворена у Социјалистички народни дом, стециште радничког покрета, да би после Првог светског рата била претворена у кафану "Славија", а после Другог на истом месту уздизао се чувени биоскоп "Славија". Данас, као успомена на човека који је заправо започео формирање Славије, стоји Мекензијева улица, једна од седам великих која се улива на кружни ток.
Након Другог светког рата трг је добио име по истакнутом вођи социјалистичког покрета у Србији - Димитрију Туцовићу. Комунисти су посмртне остатке Туцовића преместили испод Славије, а на центру кружног тока подигли су му и бронзани споменик. Веровали или не, Славија је званично носила име "Трг Димитрија Туцовића" све до 5. октобра 2000. године, када јој је и службено враћено старо име.
Проклетство Митићеве рупе
Нешто пре Другог светског рата велетрговац Влада Митић имао је у плану да сагради модерну робну кућу на Славији. Међутим, комунисти су му одузели имовину, укључујући и овај плац на коме је већ био ударен темељ. До дана данашњег тај простор није адекватно искоришћен. О тој, сада већ легендарној рупи, кружиле су различите приче - да је ту некада био рудник злата, али и да је ту био почетак тајновитих подземних партизанских пролаза. Почетком 80-их година градска власт је затрпала рупу и подигла парк без дрвећа, како хлад не би заклањао сунчани сат.
Сат је десет година касније уклоњен због полагања камена темељца Дафимент банке, када је власница Дафина Милановић убацила је у рупу, за срећу, 1500 немачких марака. Ипак, малер је наставио да "тера" ово парче земље - банка је пропала, зграда никада није направљена, а овај простор и даље је популарна Митићева рупа.
Да ли је прича о проклетству овог места само "бајка"; оставићемо да сами процените - довољно је да кажемо да је од 1946. до 1980. на овом месту чак 26 пута започела изградња различитих пројекта. Сваки је неславно завршио.
