БОЕМСКА ЧЕТВРТ КОЈА ОДИШЕ ТРАДИЦИЈОМ: Завирите у Скадарлију, калдрмисану улицу друштвеног живота Београда (ФОТО/ВИДЕО)
Скадарлија је једна од најстаријих и најлепших улица Београда коју поред прелепе калдрме, расвете, и самог амбијента, краси и веома велики број ресторана.
Скадарлија... Једном речју, срце Београда, друштвени живот престонице, место на коме су се састајали и јутрима растајали светски познати глумци, писци, певачи, плесачи, људи жељни приче, доброг друштва и атмосфере коју употпуњује традиционална српска кухиња и песма.
Настављена ископавања на локалитету Винча - Бело брдо
ГОСПОДСКА УСЛУГА! Остварите попусте на "Хармонија Евент Центар" и допустите да ваше славље буде незаборавно (ФОТО)
У НОВОМ СВЕТЛУ СИЈА ХРАМ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ: Још један прелепи храм у Београду добио је декоративну расвету
Скадарлија је једна од најстаријих и најлепших улица Београда коју поред прелепе калдрме, расвете, и самог амбијента, краси и веома велики број ресторана.
Скадарска улица у којој је свака кафана као друга кућа, остаје симбол града на ушћу двеју река. Српска традиција коју свакога дана обиђе мноштво људи, намерних или случајних пролазника представља незаобилазну дестинацију за сваког посетиоца града који жели да упозна Београд у правом светлу.
Међутим, легенда о Скадарлији своју огромну улогу у историји Београда дугује скромном почетку.
Наиме, прве куће у Скадарлији никле су око 1717. године. Око средине 19. века овај крај био је познат под именом Шићан-мала, ромска махала са читавих 14 кућа, да би тек 1872. године добила своје данашње име - Скадарска улица.
У то време, стрмим сокаком протицао је Бибијин поток који је назив добио по ромском божанству спаса Бибији, а данас је преусмерен у одводни систем. Улица је била повезана и са аквадуктом чији је највећи лук назван по граду Скадру, дајући касније име и самој улици. Већ пар година касније, на замајцу индустријализације, у Скадарској улици ниче стотинак кућа и индустријски комплекс "Мала пивара".
Интересантан податак потиче из 1892. године, када је на месту "Мале пиваре" изграђена чувена Бајлонијева пивара, по којој је оближња пијаца добила име. Временом почињу да се отварају прве кафане, а самим тим креће да се ствара праве традиција Скадарлије. Занимљива је чињеница да се у водичу кроз Београд из 1909. године, наводи да је у Скадарској улици и околини било 14 кафана, док је тада живело тек 90.000 људи.
У том периоду настале су тада чувена боемска уточишта "Бумс келер", "Вук Караџић" и "Златан бокал". Из Бокала познати песник Ђура Јакшић готово да није ни излазио. Популарни су били и "Милош Обилић", "Бандист" и "Бумсов подрум" чији је стални гост био чувени писац Тин Ујевић. Господин је чак био прозван "скадарски краљ". „Филипова пивара“ редовно је гостила непревазиђеног Бору Станковића. Из тог доба преживеле су данас најпознатије београдске кафане "Три шешира" и "Два јелена".
У добијању епитета "боемска четврт" Скадарлији, у периоду пре Великог рата, највише су допринеле познате личности тог доба које су живеле у овој улици или њеној близини. Међу њима су истакнути књижевници: Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Антун Густав Матош, Бора Станковић, Бранислав Нушић, Драгомир Брзак, браћа Војислав и Жарко Илић. Скадарлија је била дом и глумцима Милораду Гавриловићу, Чича Илији Станојевићу, Добрици Милутиновићу, Милки Гргуревој, Жанки Стокић и многим другима.
Мало по мало, Скадарлија је постала место окупљања политичке, спортске, уметничке, новинарске и сваке друге елите, а кафане локација на којој се водио живот. Кафане су биле интернет тог доба. Сабирни центар за све аброве, трачеве, идеје и договоре. Место на коме су се распредале анегдоте, стварала уметност и одлучивало о важним државним стварима.
Полако, али сигурно настаје легенда чија се имена и кафане памте и дан данас. Њихови трагови записани су у књигама, мислима неких нових, других прича и људи који данас модерну Скадарлију која се труди да одоли времену и сачува своју традицију.
- Онај ко у Скадарлији није био мора да дође да види овај амбијент, поготову када су ресторани пуни, када је све јако живо и када се може осетити тај неки дух пре свега старог Београда зато што је некако то још увек остало јединствено за разлику од ових нових, урбаних ствари које су постале свакодневница свих нас - рекао је менаџер ресторана "Шешир мој" Милан Лукић.
- Некада није било много кафана и тада су кафане биле садашњи интернет, сабирни центар свих догађаја, овде се продавало, трачарило, водили су се и доносиле важне политичке одлуке. Овде је основан и први лист Политике, све се дешавало у кафани - рекла је Милица Петковић менаџер ресторана "Три шешира".
- Овде у Скадарлији можете чути заборављену староградску музику, налазимо се дуго година под ударом кича и шунда где је народна музика примила другачији контекст, док у Скадарлији још увек можете чути праву, изворну староградску музику. Изузетна је туристичка атракција јер се овде може пробати фантастична српска храна - рекао је Јован Вујовић менаџер ресторана "Златни бокал".
- Скадарлија је у ствари право домаћинско лице Србије, и то је оно како ми домаћини из Скадарлије желимо да свет види нас, Београд, односно Србију - додао је он.
Оно што Скадарлија носи у себи не може се речима описати, то је ствар културе и традиције једног народа, једног Београда, једне престонице, једног града светлости у Србији. Зато се мора доћи и обићи, удахнути сваки зрак прошлог времена помешан са модерним, пробати и осетити, јер се речима не да описати.
