Да ли сте знали да је на Авали постојао град Жрнов? Уништио га је краљ Александар, а ево и због чега
Мало ко зна о чему се ради
Испод Београда се налази неколико насеобина од којих су нека настала још у неолиту. Тако се испод насеља на Бањици налази прави неолитски градић, Винча је једно од најдуговечнијих насеља на простору Европе, а Келти су нешто касније једно насеље сместили на месту данашње Карабурме.
Овај део Београда је данас НАЈЛЕПШИ, али мало ко зна причу о СТОТИНАМА Срба који су ту страдали
Но, уколико изуземемо Калемегдан који је највећа мистерија овог града, место које је под велом тајне је средњевековни град-тврђава Жрнов (или Жрнован) који се налазио на месту где је данас споменик Незнаном јунаку на врху Авале. Питате се у чему је мистерија овог места од ког данас није остао камен на камену као да га никад није било? Дакле, нејасно је зашто је ову средњевековну тврђаву, која је свој златни период имала у доба Српске деспотовине, краљ Александар Карађорђевић одлучио да брутално уништи 1934. године.
Шта значи СОКО у руци победника на Калемегдану?
Наиме, остаци града су минирани да би се на том месту подигао комплекс споменика Незнаном јунаку по нацрту Ивана Мештровића. Колико је идеја да се сружи Жрнов била неочекивана види се из тадашње реакције београдске чаршије, која је била затечана када се пронела информација да ће град да буде уништен, и са неверицом је примила вест мислећи да је реч о трачу или неком краљевом хиру, али... Апели јавности нису уродили плодом. Два дана је, како тврде многи Београђани, трајао тај чин минирања.
Напокон, после много труда и динамита 19. априла 1934. Жрнов је престао да постоји, на рушевинама се фотографисао и сам краљ, а оно мало камених остатака били су пренети у оближње подавалско село Бели Поток. Логичног одговора за чин тако темељног уништења Жрнова које је урађено по налогу, иначе сујеверног, југословенског монарха нема, а присталице теорије завере поминују чак и да су масони уплели своје прсте.
У прилог тези да колико је краљ био сујеверан говори и урбана легенда да је завршетак радова на згради Скупштине пролонгиран због тога што му је једна гатара прорекла да ће бити убијен када се заврше радови (Скупштина није завршена за његовог живота), па тим пре чуди да се одлучио на овај у најмању руку чудан корак. Неки историјски извори, пак, правдају краља чињеницом да није знао да су град подигли Срби, већ је мислио да су то учинили Турци, те да због тога није имао дилему шта да ради.
Било како било, краљ Александар је само неколико месеци после уништења Жрнова страдао у атентату у Марсељу од усташа, а неки стари Београђани и они који памте њихове приче данас не иду на Авалу у посету Мештровићевом споменику из личног протеста.
