Део Новог Београда добио статус културног добра: Први експериментални блокови изграђени још 1958. године
"Централна зона Новог Београда" добила је статус културног добра-просторно културно-историјске целине
На предлог Завода за заштиту споменика културе Града Београда, одлуком Владе Србије 29. јануара "Централна зона Новог Београда" добила је статус културног добра-просторно културно-историјске целине, саопштили су из Завода за заштиту споменика културе Београда.
Пијаца у центру престонице носи име познатог чешког пивара: Знате ли ко је био Бајлони?
Српска делегација у посети Француској: Весић најавио како стоје ствари са београдским метроом
После Другог светског рата нови Генерални урбанистички план Београда из 1950. године акценат је ставио на ширење Београда преко Саве и изградњу Новог Београда.
Наступио је десетогодишњи период обележен бројним конкурсима и радом како појединаца тако и пројектантских тимова што је за последицу имало изградњу првих "експерименталних" стамбених Блокова 1 и 2 (1958) према пројекту архитекте Бранка Петричића, а потом и преосталих девет стамбених блокова Централне зоне према пројектима тима који су чинили Леонид Ленарчић, Милутин Главички, Милосав Митић, Душан Миленковић и Урош Мартиновић.
"Централну зону Новог Београда" чини девет симетрично распоређених блокова 21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29, 30, наводи се у саопштењу.
Средишња три блока 24, 25 и 26 нису реализовани према првим детаљним урбанистичким плановима и данас чине заштићену околину просторне културно-историјске целине.
Ови блокови су оригинално замишљени као три главна трга Новог Београда, свечани, централни и станични који би формирали Централни проспект између Железничке станице Нови Београд и Палате СИВ-а, по којем читав простор данас носи назив.
Од идеје формирања три трга се услед економских и политичких околности убрзо одустало па је простором Централне зоне преовладало становање са основним функционалним садржајима.
На пољу конструкције и материјала, први пут је у Београду и СФРЈ примењен систем префабрикације, ИМС систем Бранка Жежеља, који је пружао много веће могућности, него традиционални тип градње и ливења бетона на лицу места, односно изградњу мега-структура уз коришћење бетонске панел конструкције што је временом довело до експанзије ауторске архитектуре и урбанизма као и грађевинарства у технолошком и иновационом погледу.
Сви сегменти архитектуре, од пројектовања до реализације, указују на сложеност процеса изградње заснованим на међународним стандардима послератне модерне, али и на економским факторима послератног периода.
Модерна урбана структура Централне зоне допринела је квалитетном повезивању историјских центара Београда и Земуна. С обзиром на њену специфичну позицију у односу на оба града, ова зона је од посебног значаја не само за Нови Београд, већ представља и један од најзначајнијих делова ширег подручја Београда.
За урбанистичку концепцију и решења по којима се реализује Нови Београд Октобарском наградом Града Београда за 1968. годину награђени су архитекте Никола Добровић, Милорад Мацура, Станко Мандић, Милош Сомборски, Видо Врбанић, Бранко Петричић, Александар Ђорђевић, Урош Мартиновић и Милутин Главички.
