Драгуљ Београда: Угледни Вог упоредио Храм Светог Саве са једном ГРАНДИОЗНОМ грађевином
Наше знаменитости сијају као светске
Слично као и светски позната Саграда фамилија у Барселони, београдски Храм Светог Саве вечити је „рад у току", који се налази у разним фазама градње више од стотину година, пише часопис „Вог".
Угледни месечник у фокус пажње својих читалаца поставио је причу о Храму Светог Саве у Београду.
Вог доноси опширну репортажу о настајању најваће православне богомоље на Балкану.
Искористите погодности: Шта је све потпуно бесплатно за пензионере у Београду?
- План за Храм представљен је 1893. године, на месту изабраном због важности у животу првог српског архиепископа. Рођен као у краљевској породици крајем 12. века, Растко Немањић одрекао се круне још у младости зарад живота у служби религије. Побегао је ноћу на Свету Гору, где је постао монах и добио име Сава и посветио свој живот развоју српске цркве.Његови напори довели су до тога да је постао први српски архиепископ, па има логике да се Храм Светог Саве, након што су Турци, током српског устанка 1594. године, спалили његове остатке на београдског брду Врачар, издигне на месту где је његов пепео остао - пише Вог.
Реномирани месечник пише да је Градња Храма почела је 1935. године, негде у време када је градња Саграда фамилије, која је почела 50 година раније, успорена значајно због Шпанског грађанског рата
- На прилазу Београду, Храм Светог Саве избија са врха врачарског брда као драгуљ града. Његова грандиозно бела мермерна и гранитна фасада наткровљена бакарном куполом садржи тајну - унутрашњост другог по величини православног храма на свету већином је недовршена. Слично као и светски позната Саграда фамилија у Барселони, београдски Храм Светог Саве вечити је „рад у току“, који се налази у разним фазама градње више од стотину година - пише часопис "Вог".
У тексту се наводи да су политика и рат успорили градњу Храма баш као у Шпанији.
- Други светски рат донео је бомбардовање Београда, што немачко што савезничко, а радови су после тога деценијама замрли. Током рата, унутрашњост су користили Немци, као паркинг у почетку, а касније као складиште. Србија је после рата ушла као део социјалистичке Југославије, а резултат тога био је да је место за Храм постало власништво југословенских власти - наводи се у тексту.
После рата, комунистичке власти нису желеле да врате плац српској цркви 40 година. Искорењивали су православну цркву. Ипак, после 40 година, наш патријарх је добио дозволу да настави градњу. Морао је да пита 88 пута, каже за Вог Младен, радник у Храму.
После распада Југославије 1991. године према тексту у Вогу, градња Храма је поново стала и наредних 10 година није настављена.
- Мишљење нашег патријарха Павла било је да много важније помоћи људима. Имали смо много избеглица и много људи којима је требало помоћи. Зато је одлучио да се поново стане са градњом, па су радови настављени тек 2000. године - каже Младен.
У тексту се даље наводи да је "од 2000. године градња је почела и била финансирана од донација конзорцијума највећих српских компанија, али и ситним донацијама обичних људи".
- Упркос томе што је спољашњост зграде завршена 2004. године, само један корак унутра открива колико још посла остаје да се уради. За просечно око, централна одаја тек је нешто више од бетонске хале, са околним цигланим зидовима и стубовима.Галерија у левом делу здања служи као капела, у којој комбинација тренутне и сталне иконографије украшава простор. Ипак, у дну беспрекорног мермерног степеништа лежи задивљујућа подземна крипта - наводи се у тексту.
Огромна просторија сија од китњастих златних лустера, стаклених мозаика од Мурано стакла апсолутно запањујућих фрески, пише Вог.
