"Двојко", срећан ти рођендан! На данашњи дан пре 125 година пуштен је у саобраћај први трамвај
Београдом данас крстаре трамваји на 12 линија, а ево како је било пре тачно 125 година
На данашњи дан пре 125 година пуштен је у саобраћај први трамвај на коњску вучу у Београду, на линији Калемегдан - Славија или популарни "Круг двојке". Волите ли да се возите трамвајима?
10. јубиларни БЕОГРАДСКИ НОЋНИ МАРКЕТ обележен уз рекордан број посетилаца и рођенданску торту
Од коња, преко "Белгијанаца", "Чеха" (популарних "Катица"), "Швајцараца" до "Шпанаца"... Трамваји су симбол Београда, један од његових заштитних знакова, најстарили облик градског превоза у главном граду Србије.
Београдом данас крстаре трамваји на 12 линија, а пре тачно 125 година (1892. године) пуштена је у промет прва линија на коњску вучу, на потезу од Калемегдана (Савског пристаништа) до Славије, коју деценијама популарно називамо "Круг двојке".
Главни град Србије био је тек један од пет градова у свету који је у то време имао трамвај са коњском вучом. Имали су га још само Лондон, Париз, Берлин и Њујорк.
Трамвај је ишао брзином од 5-7 км/х и вукла су га два коња која су се смењивала на два сата. Није било станица, него је стајао када му пролазник/путник махне.
Првобитна траса је ишла од Полицијског комесаријата до Железничке станице, потом Споменичком (данашња Немањина) и Фрушкогорском (данашња Ресавска) до раскрснице са Крагујевачком (данашња Улица краља Милана), код Официрског дома. Одатле је до Славије коришћена пруга линије која је саобраћала од Калемегдана.
Београд кроз историју: Изненадиће вас шта се некада налазило на месту ГЛАВНЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ
Ова линија има не само историјску, већ и туристичку и емотивну вредност за све Београђане, а посебно је занимљиво да је било и незгода. Наиме, стрма улица Риге од Фере била је узрок неколико превртања трамваја, тако да је 1912. године траса из ње пребачена у Кнез Михаилов венац (данашња улица Тадеуша Кошћушког).
Тај трамвај тада није био линија 2 која је уведена касније (тек 1928. године) и која је, заправо, асоцијација за трамвајски саобраћај у Београду. Како линије 1 одавно нема, "двојка" је добила то почасно место у списку линија ГСП-а.
Линија број 2 је специфична по томе што је кружна, тј. нема почетну, нити крајњу станицу и уласком у трамвај у оба смера довешће вас, пре или касније, на исто одредиште. "Двојка" такође описује замишљени "круг" око најужег центра града који је знатно касније након њеног увођења постао познат и као "Круг двојке".
Нису могли да им одоле: Шта су све светски лидери пазарили у Београду
Трамваји су уведени на основу уговора из 1891. године који је тадашњи председник општине Београдске Милован Маринковић потписао са Периклесом Цикосом из Милана. Уговором, који је био потписан на 45 година, били су предвиђени трамваји на коњску вучу и на пару, ваздушни притисак и електрицитет.
Тим уговором биле су предвиђене три трамвајске линије или како се тада говорило "варошке жељезнице" - до Новог гробља, до Железничке станице и до Топчидера. За трамвајске линије по радским улицама је била предвиђена коњска вуча, док би се на линијама за Топчидер, дуж Саве за превоз робе и на онима за које се покаже да је боље, користила вуча "махинама".
Занимљив податак који се може наћи у историјским списима: на линији која је ишла пругом са коњском вучом, од Теразија преко Марвеног трга (данашњи Трг Николе Пашића), Фишекџијском улицом (данашњи Булевар краља Александра) и Новим путем (данашња Рузвелтова улица) до Новог гробља, осим путника, био је планиран и превоз покојника.
За увођење трамваја на електрични погон било је неопходно да буде изграђена елетрична централа, која је завршена у августу 1893. године. Пред почетак лета 1894. године, електрични трамвај се прво појавио на прузи која је од Светосавског дома у Душановој улици ишла кроз улице Риге од Фере и Горње градско поље поред Калемегдана до Пристаништа.
Трамваји на електрични погон су тада били "хит", одраз цивилизацијског напретка друштва, симбол европског модерног друштва. Београд је тада био раме уз раме са европским метрополама.
Почетком 20. века, односно тачно пред Први светски рат, 1912. године, београдски трамвајски систем је имао 8 линија, 24 трамваја и 12 приколица. После разарања у Првом светском рату, београдски превоз је обнављан у фазама све до 1932. године.
Пукла цев у току радова на Славији: Ево које околне делове треба да избегавате (ФОТО/ВИДЕО)
У новембру 1935. године први трамвај је спојио Земун и Београд, а на хиљаде људи су одушевљено дочекали овај догађај. Пред Други светски рат, Београд је имао 10 трамвајских линија и укупно 104 трамваја.
После нових разарања у другом великом рату 20. века, Београд је почео да стаје на ноге крајем 50-их и почетком 60-их година. Упоредо са обнављањем града, успостављен је и нов систем градског превоза.
Градски саобраћај у Београду су обележили трамваји "Белгијанци" и "Лејланд" аутобуси. "Белгијанци" су саобраћали до 80-их година, када су их заменили чешки ЧКД трамваји. Белгијски PPC и "Ђуро Ђаковић" трамваји су до краја деценије повучени из употребе.
Београђани, ово је данас омиљено место за изласке, а не знате какву КРВАВУ ТАЈНУ крије (ФОТО)
После санкција, рата у бившој Југославији, НАТО бомбардовања, поново је цела земља морала да буде обнављања, а самим тим и систем јавног градског превоза у Београду. Осим донација аутобуса из Јапана, Београђани и његови посетиоци, добро памте и донацију трамваја из швајцарског града Базела (зелени трамваји), а у том периоду набављен је и одређени број нових чешких трамваја Татра ЧКД Т4, као и 30 шпанских трамваја ЦАФ Урбос 3.
