ШТА СЕ ТО ЗБИВА У БЕОГРАДУ? Грађане зачудио призор, нико није могао да верује шта види својим очима! (ФОТО)
Како знам да је дошла јесен сад кад ми први септембар више не значи да се враћам у школу?
По оштром јутарњем ваздуху, сазрелом грожђу, тренутку кад се са хладне пенасте кафе пребацим на ону тамну и врућу, новом пару дубоких старки које по навици купим у првом shoppingu за нову сезону, и дугим шетњама по граду у коме је врева поново опипљива.
Гледам људе, фасаде, небо али изнад свега, свака моја маратонска шетња претвори се у обилазак омиљених графита и мурала. Стреет арт сам увек доживљавао као најискренији вид уметности коју данас имамо као друштво.
Ону која од бетона прави музеј, од застоја у саобраћају изложбу и која не настаје са циљем да се прода на аукцији ономе ко понуди највише, већ поклони ономе ко је заслужује највише - наш град а и ми који га чинимо.
Шетам тако јуче доњим Дорћолом и видим да се нешто дешава доле на углу Венизелосове, код бензинске пумпе за коју ми се чини да је ту целу (ex-yu) вечност. Не могу испрва да оцрним шта је, али кад прилазим креативном хаосу који чине фарбе, четке, скеле и кран све указује да управо пред нашим очима као у неком реал лифе тимелапсе моменту - настаје нови мурал.
Окупила се нека фина екипица, види се да им ецо friendly није поза већ суштина, сви имамо исте патике, и сви гледамо у Артеза, сад већ ветерана стреет арта чији препознатљиви призори склада свакодневице са мурала красе квартове широм региона - јер он ствара своје ново ремек дело.
Овакви призори ми хране душу - не само зато што посебно волим то преплитање елеганције предрадног Београда са артефактима индустријског развоја и новом енергијом младих креативаца који ту ентузијастично отварају своје прве локале и од мусавих ћошкова доњег Дорћола стварају ново поглавље градске приче - на тромеђи историје, индустрије и иновације. За њих sustainability није само покретач, већ и поље изражавања, а стари простори и ствари се са великим задовољством поново оживљавају.