Градоначелник Александар Шапић о кључним пројектима и будућим плановима за престоницу: Водити Београд је као десетобој у атлетици

Бити градоначелник Београда је изазов, јер не постоји комплекснија функција у држави од функције градоначелника Београда. Постоји свакако одговорнија, али комплекснија не постоји, рекао је градоначелник Београда Александар Шапић у интервјуу за портал 24седам, а преноси Беоинфо.

Ви сте, као градоначелник Београда, најавили градњу неколико кружних токова, за које је план био да буду готови до краја 2024. године. Да ли су у плану и додатне мере, попут дигиталне сигнализације или модерних система за надзор саобраћаја, како би се кружни токови што боље интегрисали у постојећу инфраструктуру?

Нисам причао само о кружним токовима, већ о новим саобраћајним решењима за центар града. До краја године, како сам и најавио, завршили смо Улицу Драгослава Јовановића, док смо неке кружне токове започели, али није реално да буду готови до краја године. За неке ствари смо били условљени временом. Свакако да ћемо у новој години кренути са радом на новим саобраћајним решењима. Имали смо ту и неких промена, јер смо тражили најбоље могуће опције, што ћу и представити јавности. Негде су се неке ствари у међувремену појавиле као објективни проблеми. У сваком случају, оно о чему смо говорили започећемо у јануару. У зависности од времена, видећемо колико ће нам требати. У сваки од пројеката које радимо, као што смо и до сада радили, укључени су и сигнализација, али и систем за надзор, као посебан пројекат који ћемо радити. Систем за надзор је пројекат који ће радити Секретаријат за саобраћај, који подразумева посебне саобраћајне камере.

Када се очекује да саобраћајна решења за центар града буду завршена?

Очекујемо да у току зиме ове ствари завршимо, а најавићу и нова саобраћајна решења и нове радове, нарочито у центру града, где смо, ипак, условљени простором и нисмо у ситуацији да проширујемо улице као на Новом Београду, па ћемо ту са неким новим саобраћајним решењима покушати да растеретимо саобраћај. Као што смо проширили стајалиште Зелени венац, као што ћемо кренути да проширујемо и Призренску, као што пуштамо Васину улицу у оба смера, као што ћемо да средимо и Трг републике са кружним током, тако ћемо и код Теразија наћи најбоље могуће решење. На Тргу Николе Пашића исто, и то све ћемо везати са практично потпуно преправљеном Улицом Драгослава Јовановића, где смо променили улазак и излазак из гараже и учинили је једносмерном из правца Трга Николе Пашића ка Улици краља Милана. Ако се сећате, само пре месец дана та улица више је подсећала на Кабул у ратном стању него на нормалну улицу у центру града, е то сад више тако.

Да ли очекујете да ће кружни токови знатно смањити гужву у Београду, посебно у шпицевима?

Кружни токови, тамо где их правимо, немају циљ да смање гужву у шпицу, јер како он може да смањи гужву уколико имате исти број возила који је саобраћао и када није било кружног тока. То је немогуће. Он треба да вам у току 24 часа омогући да, кад су гужве мање, проток буде бољи. Јер кружни ток вам омогућава да се не заустављате као што бисте на раскрсници са семафорима, јер можете да прођете и када није толико оптерећена. Гужве у Београду данас трају четири-пет сати дневно, а саобраћај функционише 24 сата дневно.Значи, кружни ток вам у осталих 17-18 сати омогући да брже пролазите кроз те раскрснице. Када је шпиц, кружни ток нема могућност да вам возило нестане па да се појави на тачку на коју сте замислили. Али кружни токови имају, такође, и светлосну сигнализацију, семафоре. То нисмо ми измислили, то постоји у читавој Европи. Да, у шпицевима се премењује мало другачија регулација саобраћаја, али оно што вам кружни ток обезбеђује, јесте да вам даје више могућности, јер ви захваљујући кружном току можете да идете у било ком правцу, а и присиљава вас да успорите вожњу. На кружним токовима нема тешких саобраћајних несрећа. Кроз кружни ток не можете да пролетите кроз црвено светло 150 на сат и да вам онда неко излети да га убијете, јер кружни ток сам по себи успорава саобраћај и чини га проточнијим и повећава безбедност. У шпицевима он не може да убрза сабраћај. Када је раскрсница под пуним оптерећењем, кружни ток не чини да нестају возила, ако је број возила који дође на ту раскрсницу претеран, он је претеран и у кружном току. Не постоји глупља теза него да ће кружни ток да реши проблем у шпицу.

Која је онда предност кружног тока?

Кружни ток има много својих других предности, о којима сам већ говорио, а у комбинацији са другим саобраћајним решењима даје мало другачију слику, која вам омогућава да саобраћај буде ефикаснији. Кружни ток, код многих људи, и то морамо да знамо, улива једну врсту нелагоде, јер кад улазиш у кружни ток, мораш да се концентришеш више. Не можеш да угасиш мозак, да станеш на црвено, чекаш да кренеш на зелено, и то је то. Али је безбеднији и проточнији када није оптерећен. Е, сада је дошао неко и прича како Шапићев кружни ток није решио проблем гужве. Па не може да реши. Нађите ми раскрсницу која је решила проблем гужве. Нађите ми саобраћајно решење, осим ако није испод земље или изнад земље. Као што сам пробао да објасним, кружни ток у комбинацији с другим решењима даје многе могућности, тако да ћемо кружне токове наставити да правимо тамо где могу да се праве, а где то није могуће, применићемо нека друга решења. Међутим, двомилионски град какав је Београд не може више да издржи да буде град са три кружна тока, какав је био до сада. Гужве у шпицу би требало да смањи бесплатан јавни превоз, нова возила у јавном превозу, где ће људи пре да се одлуче за јавни превоз него за аутомобил. Гужву у шпицу смањује метро, који онда растерећује број аутомобила на улицама. Гужве у шпицу могу да смање неке и рестриктивне или радикалне мере, у којима ће бити забрањена вожња аутомобила у центру града или да буде посебно наплаћивана. Нисам се одлучио за те одлуке, већ за ове о којима сам говорио.

На којим местима се тренутно бележе највећи проблеми у саобраћају и да ли је изградња кружних токова управо за те тачке?

Негде кружни ток јесте решење, негде није. Не може то да се генерализује. Свака раскрсница има своју специфичност, као и свака улица. Негде је проблем протока возила, негде је проблем ширина коловоза, различити су проблеми на различитим локацијама и, наравно, да кружни ток није решење за све проблеме, већ то зависи од ситуације до ситуације. Мислим да смо ми у последњих годину и по дана успели на многим местима, управо различитим решењима, да учинимо саобраћај проточнијим. Пре свега, проширивањем коловоза, јер када проширите коловоз, имате већу проточност возила. На један семафор, када имате три траке, у односу на то када их имате две, на исти број секунди дође за трећину више аутомобила. Просто је, нема ту велике памети. Наравно да постоји разноразни микс саобраћајних решења која вам решавају гужву у саобраћају, али још нико није успео да реши то да када дође број возила који саобраћајница не може да истрпи, неким саобраћајним решењем број возила нестане или да полете и прелете саобраћајницу. То ко очекује од кружног тока, он то не може. Не само кружни ток него ниједно друго саобраћајно решење.

Најавили сте и отварање Новог српског моста почетком 2027. На који начин ће Нови мост бити повезан са постојећом инфраструктуром, укључујући прилазне саобраћајнице и петље?

Тако што ћемо да радимо потпуно нову саобраћајну инфраструктуру. Ако сте приметили, пробили смо из Милентија Поповића у Владимира Поповића читав булевар, направили кружи ток на крају. Имамо сада повезивање Бранкове улице, то јест Булевара Николе Тесле са Булеваром Владимира Поповића. То је све део приступних саобраћајница са новобеоградске стране Новог српског моста. Са друге стране се ради Карађорђева, која ће се спојити са Вудроа Вилсона. Радиће се велика раскрсница на изласку из кружног тока, а пре уласка у тунел код Економског факултета. Ради се све време на реконструкцији Савске улице, која се следеће године завршава, и то су све приступне саобраћајнице Новом српском мосту и тунелу. Или, како смо га назвали, потезом Мали метро. А да ли ће мост бити готов до 2027. године, па ако будемо заустављали радове... Ево, сад смо каснили месец и нешто дана, јер је њих 50 одлучило да зауставља радове. А онда се појавио снимак управо оних на које се највише позивају, на Бранка Пешића и на комунисте, и оних који су водили Београд пре 50 година, снимак у коме они 1974. најављују рушење Старог савског моста као превазиђеног моста, који кочи развој Београда. Па су сад мало утихнули, али наравно, наставиће они да причају своју причу. Кажем, од много тога зависи, али ако буде све како треба, очекујем да ће 2027. године. Нови српски мост да буде пуштен у саобраћај заједно, наравно, са свим приступним саобраћајницама на којима радимо и са једне и са друге стране моста. Ти радови морају да буду готови до завршетка моста.

Какав је предвиђени дизајн моста?

Мост је пројектован много пре мог доласка на чело Београда, тако да ни на који начин нисам учествовао у дизајнирању моста. Чак не знам ни ко је радио идејно решење, морам да вам признам. Ми смо сада фокусирани, ова градска управа и ја, да урадимо оно што је до нас, да се тај мост што пре направи. Оно што знамо је да ће да има две саобраћајне траке са сваке стране, између њих трамвајски део, са стране пешачко-бициклистичку стазу, да ће мост бити пропусности саобраћаја три пута више него нешто је претходно био. Оно на шта могу да утичем, када је овај пројекат у питању, јесу пропратне ствари. Могао сам да утичем на то да се не одустане од њега, а мало је фалило да се одустане због притиска јавности. Утицао сам на то да се уради пројекат тунела који није био у плану уопште. Условио сам пројекат тунела са пројектом моста. На то сам могао да утичем. Утицао сам на то што сам преузео одговорност на себе. Сад, хвала богу, видим да и многи министри из Владе причају о мосту и срећан сам због тога.
Али, о Старом савском мосту сам причао само ја последњих година. Нико други. Сви су побегли од те теме. Зато што сам веровао и пре две године, а и данас верујем, да је ноторна будалаштина да треба да га чувамо, на страну што нема никакву вредност као нацистички, немачки мост који је направљен знамо у којим условима и из којих разлога. Па, таквих мостова је било широм на Европе и сви су срушени после Другог светског рата. Ваљда смо чекали снимак из 1974. да нам, са југословенске радио-телевизије или како год да се тада звала, кажу да су Бранко Пешић и тадашња градска власт сматрали да тај мост треба да буде срушен. Куд се тај снимак раније није појавио?

Да ли је планирано да мост има неке симболичне или естетске елементе по којима ће бити препознатљив?

Како ће изгледати, видео сам на сликама пројекта, као и сви други. Понављам, пројекат и идејна решења су урађени пре мог доласка. Оно на шта сам ја могао да утичем, то је да се са мало више храбрости у то уђе, јер је било на граници тога да се одустане.

Када грађани могу да очекују прве конкретне кораке ка увођењу метро система?

Што се тиче метроа, најбоље је да питате министра финансија Синишу Малог, он води ту групу. Град Београд, све што је до њега ради. Ми имамо фирму „Београдски метро” коју води Андреја Младеновић, који је у име Града тамо, и градски менаџер Мирослав Чучковић, који присутвује тим састанцима. Ја се на дневном или месечном нивоу не бавим Београдским метроом. Оно што знам јесте да је Београдски метро капиталан национални пројекат, од кога ће највеће користи имати град Београд, а мислим и читава земља. Никад се у животу нисам хвалио и китио туђим перјем, па нећу то урадити ни овог пута. Моја заслуга за изградњу Београдског метроа није превелика. Оно где ја као градоначелник доприносим јесте да све градске службе буду у функцији тог великог пројекта, који носи Влада Републике Србије. За то је задужено Министарство финанција на челу са министром Малим и он је адреса за сва питања о Београдском метроу. Ми смо ту да урадимо све што нам се каже на ту тему.

Да ли ће метро омогућити бржу и једноставнију повезаност периферије са центром града и који ће делови Београда највише профитирати?

Прва линија метроа знамо куда иде, знамо куда иду и друга линија и потенцијална трећа, да не понављамо. Са те три линије, мислим да ће бити покривен максимално и садашњи и будући Београд, јер Београд се свакодневно развија и шири. Апсолутно ће бити покривена повезаност периферије са центром града, затим комуникација унутар града и на крају периферија са периферијом. Мислим да метро покрива правац у коме се град развија, а такође покрива и већ насељене делове града. Све три линије метроа ће допринети управо томе што сте ме питали.
Почетком децембра обишли сте радове на проширењу Булевара Зорана Ђинђића. 

Како ће реконструкција овог булевара допринети бољој повезаности са кључним сеобраћајницама и инфраструтурним тачкама на Новом Београду?

Па, баш тако како сте рекли. Захваљујући проширивању Булевара Зорана Ђинђића које завршавамо са Студенском улицом, очекујемо у јануару-фебруару да ће бити готово, па од Тошиног бунара све до Владимира Поповића, Зорана Ђинђића ће бити булевар са три, а негде и са четри траке, као што је, рецимо, у оном делу поред Новог Меркатора. То ће омогућити већу проточност возила и растеретиће са једне стране Булевар Михајла Пупина, с друге стране Булевар Милутина Миланковића, Омладинских бригада, постаће кључни новобеоградски булевар који ће вас доводити до кружног тока на Владимира Поповића, тачке са које можете да бирате на који ћете од четири моста да кренете. То је привилегија коју нема ниједан град у Европи. Да имате тачку која вас доведе до саме реке и онда бирате пут једног од четири моста. То ће бити могуће захваљујући Булевару Зорана Ђинђића и радовима које смо до сада на њему спровели и које спроводимо. Да је остао онај стари булевар, не би ништа од тога било изводљиво.

Шта је тренутно највећи изазов с којим се Београд суочава и како планирате да га решите?

Све је изазов. Више пута сам понављао да је водити Београд као десетобој у атлетици, не постоји ствар која је мање или више важна. Људи имају своје потребе, имају своје приоритете. У овом послу сам 15 година и јако добро знам да не можете никада да посветите пажњу само једној ствари, и мислим да сам за ово време то и доказао. Показао сам, на крају крајева, да сам у стању да се носим са различитим проблемима и да покривам важне области. Мислим да се нико никад није бавио социјалном политиком на начин на који сам се ја бавио још на Новом Београду. Све сам то успео да пренесем и да мултипликујем на ниво града Београда, где сам донео неке одлуке које апсолутно сматрам историјским, јер такве одлуке не постоје у овом делу Европе, а можда и шире.

Што се тиче социјалних мера, увели смо бесплатан јавни превоз за све, бесплатне вртиће за сву београдску децу, ђачку помоћ породици у износу од 20.000 динара по детету уместо нових уџбеника које смо упумпали у образовни систем претходне године, бесплатан улазак на градске базене током летње сезоне, новогодишње ваучере у вредности 6.000 динара за сву београдску децу до 19 година, као и за запослене у школским и предшколским установама, бесплатан енглески језик за све предшколце, укинули смо све листа чекања за личне пратиоце за децу и персоналне асистенате за одрасле, бесплатну помоћ геронтодомаћица за око 2.500 најстаријих суграђана, такође, све услуге социјалне заштите сада су бесплатне, па све до одговорне безбедносне политике.

Да ли под безбедносном политиком подразумевате и увођење нових камера за видео-надзор?

Пројекат безбедности који ми спроводимо је, такође, историјски пројекат. Нема га ни у једном граду сличном Београду. Та покривеност камерама, надзор, контрола не постоји нигде. Ми ћемо имати практично у свим насељеним деловима града физичку и техничку подршку, пре свега мислим на људе који ће бринути о безбедности грађана на територији читавог града. Такву услугу грађанима пружају само неке од највећих метропола на свету и то само у најразвијенијим деловима града, што се приватно плаћа. Ми желимо да помогнемо полицији, да имамо наше службе које ће да учине да се Београђани осећају сигурније и безбедније. Имаћемо видео-надзор на просторима где наша деца проводе највише времена, у двориштима вртића и школа, који ће бити повезан са најмодернијим софтверима који препознају оружје и тврде предмете. Први пут ће се то на овај начин надгледати.

Говорите често и о реформи јавног превоза, шта под тим подразумевате?

Веома је важно говорити и о реформи јавног превоза, највећој у историји града Београда. Никад се у овако кратком периоду није куповао овако велики број возила, где ће у две и по године, закључно са 2027, да уђе више од 1.500 свих нових возила. Да за три-четири године добијете све нове трамваје, све нове електричне аутобусе или некадашње тролејбусе, и све нове плаве аутобусе јер када видите плави аутобус на улици, то значи да је то нов аутобус. Да вас подсетим, ми на данашњи дан имамо више стотина нових аутобуса, које очекујемо и у 2025. и 2026. години, а онда у 2027. очекујемо и све нове трамваје и електричне аутобусе. Све ово смо успели да набавимо захваљујући нашим одлукама и мерама, што нашом куповином, што кроз прављење нових уговора о јавно-приватном партнерству, где су сада приватници дужни одмах да инвестирају у нова возила, што раније никад није био случај. Нису се проширивале и прилагођавале саобраћајнице.

Сада примењујемо нова саобраћајна решења јер се њима нико није бавио 20 година. Када на све то узмете у обзир чињеницу да ће од 1. јануара превоз бити бесплатан за све, онда схватите димензију реформе јавног превоза. Београд ће бити први град на свету, а у Европи сигурно, који има више од пола милиона становника, а који је донео такву одлуку. Не знам да ли је било која вест у последњих ко зна колико година, а која се тиче локалне политике из земље Србије, у тој мери пренета широм света. Сви најеминентнији медији у Европи и свету говорили су похвално о тој нашој одлуци. Мислим да је то довољно говори о томе колико је она важна. Очекујем да у року од две године Београд, што се тиче многих аспеката, не буде исти град.

Да ли сматрате да сте испунили очекивања грађана током свог мандата и на које пројекте бисте посебно указали као успешне?

Не постоји ниједна ствар, ниједна одлука коју сам донео у ове две и по године, а спреман сам испред тога да станем стопроцентно, да је била погрешна. Постоје оне које сам успео више да применим и које сам успео мање да применим, које су биле успешније или су их људи доживели и прихватили боље и оне које су прихватили мање добро.

Све оно што у јавности фигурира у последне две и по године и што ми људи замерају су у највећем броју чисте лажи, јер чак и тамо где има истине, то је подупрто добрим лажима. Рецимо, нисам успео да комунално-безбедносне станице решим у року у којем сам желео. Али су оне у току и биће уређене све 102. Нисам успео можда да сплавове уклонимо брзином којом сам желео јер су постојале објективне околности, али су и они на крају уређени. Лажи које су пратиле све те ствари, прате и реформу јавног превоза. У току је инвестирање у јавни превоз и од стране нас као Града и од стране приватних превозника у оквиру јавно-приватног партнерства. Али, наравно, када се представља како неко распродаје неку имовину, што је ноторна лаж јер ми не распродајемо, него смо само натерали и приватнике да ако хоће да возе у Београду морају да инвестирају одмах.

Како мислите да људи реагују на све те ствари?

Како год да реагују, заиста немам због чега да се додворавам грађанима. Нажалост, живимо у подељеном свету, у подељеном времену у којем су људи фокусирани на тражење разлога како да оправдају своју већ унапред донешену одлуку о некоме на основу чега год, а не да покушају да чују аргумент, или да виде оно што тај неко ради. Мислим да се увек са одређене временске дистанце најбоље види шта је неко и како урадио. На крају крајева, на Новом Београду док сам ја био тамо вероватно су неке ствари подразумевале, а данас када их више нема, онда се сетите како их је некад било. Претпостављам да ће тако сутра бити и у граду Београду, иако се ја дубоко надам да све ствари које смо ми имплементирали и применили да ће то, ко год сутра буде водио Град, да их се неће одрицати и да ће то да буде платформа за вођење Београда и у будућности.

Пре свега, ту мислим на платформу социјалне политике. Још нико за ове две и по године од свих тих и опозиционих новинара и опозиционих политичара и деструктивних, негативних људи, није дошао и рекао ми, „Ово што си ти урадио је било лоше”.

Нико није дошао и неће ни да дође, више ми ни на конференције не долазе, зато што је лепше да измишљате, трујете и да дезинформишете људе и да тиме стварате утисак да нешто не ваља, него да се суочите са оним што стварно јесте. Пример за то вам је и прича која се шири у последњих пар месеци и ради се на њој, како је Александар Шапић са два кружна тока учинио да су у Београду гужве у поподневним часовима. Пошто, вероватно у Београду до само пре пар месеци није било гужве. Ја се тога нешто не сећам, али се такав утисак стиче. Зашто? Па зато што људи имају неку другу политичку агенду и имају потребу да на тај начин неког представљају.Знам да не постоји ниједна лоша одлука која је донета, не постоји ниједна лоша мера, не постоји ниједан пројекат који је лош, постоје ствари које нисам успео да урадим онако како сам желео, али много више њих сам успео да спроведем. Да не причам о политичким околностима у којима функционишем и колико разноразних других проблема само за ове две и по године мог мандата је било, али нисам човек који кука, па нећу ни сада да кукам.

Који су највећи изазови са којима сте се суочили као градоначелник Београда?

Све је изазов. Бити градоначелник Београда је изазов. Не постоји комплекснија функција у држави од градоначелника Београда. Постоји свакако одговорнија, али комплекснија не постоји. Нема функције у држави коју обављате, а да се на дневном нивоу у оквиру ње дешава на хиљаде ствари. Где у једном моменту, они који највише вичу како си неспособан, како се ништа не питаш и како си ти нико и ништа, а онда дођу, па ти шаљу слике ђубријере које су прљаве. Па, чекајте, ако сам неспособан, ништа се не питам, ништа не могу да урадим, што ми шаљете онда слику ђубријере? Али, кад неко обори ђубријеру или када неко узме па баци папир поред ње, они кажу да није очишћено не кажу да је нека неваспитана битанга бацила папир на улицу и није отишла до контејнера. А онда опет, са друге стране, кажу: „Па ти се ништа не питаш!”, па што ме онда зовете за ђубријеру? Видите то тамо са неким ко се пита. Да бисте били на месту градоначелника и носили се са свим изазовима на дневном нивоу мора да постоји велико искуство и знање из те области. Наравно, увек то од куће делује лакше и посматрате ствари са трибина, него када сте на терену, али мислим да не постоји политички комплекснија функција у држави од градоначелника, одговорнија да, али комплекснија и компликованија не.

Да ли планирате да се кандидујете за још један мандат на месту градоначелника Београда?

Мени је довољна сатисфакција чињеница да знам да сам директно био учесник у неким процесима, наравно са свим оним људима који данас воде град заједно са мном, као и са онима који су водили са мном општину Нови Београд. Сатисфакција ми је да сам иза себе оставио неке ствари које ће служити много година у будућности у корист свих оних који буду живели у нашем граду. Имам исувише година и животног искуства да бих се сад мењао. Што би рекао Марко Миљанов, јунаштво је кад браниш себе од других, а чојство је кад браниш друге од себе. Да применим примере, пре свега, чојства, а онда и јунаштва, зато је боље да се ја склоним. Јер то како су неки људи замислили да треба све да функционише, у којем си ти врећа за ударање, а његово је само да удара, боље да се склоним, јер врећа за ударање нисам. А када ударена врећа крене да се враћа у правцу онога ко је ударио, онда ту више краја нема. Можда сам ушао у године када неке ствари просто више не могу да истрпим, а пре сам могао. Када будем завршио мандат и кад будем дао све оно што мислим да могу да дам, ипак надам се да ће мандат бити цео јер можда из неких разноразних околности и не буде, у овом послу никад не знате шта носи дан шта носи ноћ, свакако да је моја одлука да се не кандидујем на следећим београдским изборима коначна и треба чудо да се деси да бих је променио.

Ако се повучите са ове функције, каква је ваша даља политичка амбиција?

Живимо у времену у којем је свакоме све дозвољено. Живимо у времену у којем људи који нису могли да ме виде нигде другде осим на телевизији, који ни сами не знају шта их препоручује, чиме се тачно баве, који немају једну јединицу мере у животу на коју могу да се позову када причају о било чему, правећи неку чудну друштвену атмосферу добијају простор да коментаришу, етикетирају, лажу, обмањују, само зато што се некоме исплати да им даје простор за то. Овде се данас више нико не бави тиме ко шта говори, већ шта се говори, а то што се говори је директно подређено политичком интересу одређене странке, структуре, медијске групе или неке организације. Никога више не интересује одговорност, никога више не интересује препорука и референца. Ето, ја морам да признам да свој карактер да мењам нећу. Свестан сам да политика постаје део простора у којем може свако да истовари по вама кофу фекалија, без икакве одговорности и ником ништа. Не могу да дозволим да дајем на простору никоговићима, за које када их питате ко сте ви и шта вас препоручује, они се увреде и кажу да се тим питањем прелази граница личног, уместо да кажу шта је то због чега и на основу чега они мени или било коме другом о нечему говоре... Оног момента када бих прихватио да се томе повинујем, тада бих себе доживео као карактерно смеће. Да се повлачим пред онима који немају никакву вредност само зато што су друштвене околности наместиле да они могу да раде шта год желе. Ако ми желимо такво друштво и ако желимо да нам град, државу или било шта воде људи који када их питате ко сте ви се увреде јер не знају шта да вам кажу, и ако наш народ жели да такве људе у будућности бира и да им поверава у руке најважније ствари ове земље, од вођења општина, градова и тако даље, ја у томе нећу да учествујем. Заиста се не бавим више ни рејтингом, ни лажима, нити било чиме. Фокусиран сам на оно што данас радим. Потпуно сам сигуран да све што је урађено и што се испостави да је добро, после одређеног периода блаћења престају да помињу и праве се као да је то одувек ту. А није одувек ту.

Шта бисте пожелели суграђанима у 2025. години?

Желим им, пре свега, добро здравље и пуно среће и успеха. Препоручујем Београђанима да посете богат програм који смо за њих припремили у оквиру манифестације „Београдска зима”, која ће трајати до краја јануара.