ЈЕДАН ОД СИМБОЛА БЕОГРАДА: Знате ли причу о чувеном ХОТЕЛУ "МОСКВА" који је отворио краљ лично?
Место којим се Београд поноси већ деценијама
Код Теразијске чесме и у близини Зеленог венца нема особе која није застала и остала фасцинирана предивом зградом која носи име хотел "Москва".
СРЦЕ ЋЕ МУ ПУЋИ! Претужна порука једног оца на мрежама изазвала велику пажњу, изгубио је ДРАГОЦЕН предмет (ФОТО)
ДЕЦА ЗА ПРИМЕР! Мале комшије одушевиле Врачарце - њихов оглас СВИ МАСОВНО ШЕРУЈУ, ево и зашто (ФОТО)
ОВАЈ ПРИЗОР БИ ОТОПИО И НАЈЛЕДЕНИЈА СРЦА! Фотографија баке која чека аутобус по овом снежном дану РАЗНЕЖИЛА ЈЕ СВЕ (ФОТО)
Овај хотел представља један од симбола нашег главног града, представља место састанака, место уживања, нешто чиме се Београд поноси већ деценијама, а уједно и најстарији хотел који и даље ради у српској престоници.
Управо на данашњи дан, 17. јануара, 1908. године он је и званично отворен, а отворио га краљ Петар И Карађоређевић лично. На свечаности је свирао Оркестар краљеве гарде, а гости су били најзначајнији људи тог времена. Саграђен је у стилу руске сецесије са елементима грчке антике, а дело је београдског архитекте Јована Илкића.
Горњи део хотела краси слика бога Нептуна, који је симболизовао руску жељу за поморском доминацијом, а Илкић је дизајну припојио и многе друге занимљиве елементе, попут жутих плочица на екстеријеру са зеленим украсима.
Градња хотела завршена је 1907. године и процењује се да је коштала два милиона златних динара.
Од половине прошлог века под заштитом је државе као један од најзначајнијих споменика културе града Београда.
Хотел је првенствено радио као објекат палате Русија, са 36 соба. Након скоро три године градње, хотел је отворен 1908. године и представљао је велику инвестицију Руског царства и Краљевине Србије. Временом је хотел Москва проширио своје капацитете и заузео целу палату.
Хотел Москва подигнут је на месту некадашње кафане “Велика Србија”. Власник кафане Светозар Вукадиновић успео је да договори градњу хотела са Романом Ивановичем Поцилом из Руског осигуравајућег друштва.
Затим 1905. године они добијају предлоге дизајна своје луксузне палате од двојице архитеката из Санкт Петербурга, познатог Ота Вагнера из Беча и београдских архитеката Андре Стевановића, Николе Несторовића и још неких виђенијих стручњака. Иако је био први избор, Ото Вагнер је одустао од овог пројекта, да би се на крају власници одлучили за београдског архитекту Јована Илкића. Он је у Петербургу радио на нацртима заједно са руским уметницима и архитектама.
Хотел Москва угостио је велика имена југословенске и српске књижевности и културе, као и велики број светски познатих имена, од којих су нека Томас Едисон, Алберт Ајнштајн, Никола Тесла, Луис Фиго, Роман Полански, Алфред Хичкок, Вуди Ален, Муамер ел Гадафи, Ричард Никсон, али и многи други.
Такође, познат је и по свом оригиналном колачу, Москва шнит, који је посао и симбол овог места. Рецепт за овај, сада већ надалеко познат слаткиш саставила је посластичарка хотела Аница Џепина.
