Како је Скадарлија постала боемска четврт?
О лепотама Београда писали су и пишу многи путописци. Његова архитектура, музеји и галерије, Калемегданска тврђава, Храм Светог Саве и друге цркве, београдски споменици, Скадарлија, реке Сава и Дунав, Ада Циганлија, планина Авала и многа друга знаменита места, чине Београд привлачним туристичким одредиштем за туристе из целог света.
Прича о београдској Скадарлиљи враћа нас у време док је Београд још био под Турцима, а данашња Скадарлија део приградског насеља, ван бедема османлијског Београда. Стрмина дуга око 500 стотина метара, прекривена турском калдрмом, била је тада настањена Ромима, звана "Шићанмала", односно Циганска махала. Као и свако друго предграђе великих градова из тога времена, и ово је било једно сиромашно место, нимало лепо за живот.
У понедељак почињу пријаве за бесплатне новогодишње пакетиће у општини Савски венац
Када је Београд коначно 1867. године враћен Србији, кренуло се у урбанизацију града, по пројектима Емилијана Јосимовића, првог професора архитектуре у Београду и Србији. Ромска заједница је своје уточиште пронашла на Чубури, а Скадарлију су почели да настањују занатлије, трговци и угоститељи. Своје данашње име улица је добила 1872. године, по средњевековној српској престоници Скадру. Те исте године у Скадарску улицу доселио се можда и најпознатији њен становник – Ђура Јакшић.
Пошто се налази недалеко од Народног позоришта, Скадарлију су с краја 19. и почетка 20. века посећивали многи познати песници, глумци, писци, сликари, а неки од њих су у њој, или у њеној непосредној близини, и живели или становали. Да споменемо само Ђуру Јакшића, чика Јову Змаја, Бору Станковића, Густава Матоша, Војислава Илића, Бранислава Нушића, као и глумце Чича Илију Станојевића, Добрицу Милутиновића, Жанку Стокић.
Када је 1901. године срушена кафана "Дарданели", поред Народног позоришта, за њене госте тај догађај је био раван трагедији. Према Браниславу Нушићу, дан кад су срушени Дарданели био је "Дан народне жалости". Сви су са сетом и неверицом посматрали рушевине до јуче њиховог омиљеног места. Убрзо је на тој локацији подигнута зграда Управног фонда, а тадашња уметничка и интелектуална елита полако је почела да се сели у Скадарлију.
