КЉУЧ ЈЕ У КЊИГАМА : 62. Међународни београдски сајам књига од 22 до 29. октобра 2017. године

Најзначајнија и најпрестижнија књижевна манифестација у југоисточној Европи, 62. Међународни београдски сајам књига, ове године ће се одвијати под слоганом „Кључ је у књигама“. Очекује се учешће близу 500 директних излагача, од којих ће више од 50 излагача бити из иностранства.

ЈАВНИ АПЕЛ! Људи, схватите - Сајам књига се одржава у ПОГРЕШНО време!

Овогодишњи слоган подсећа на универзалну вредност литературе и значај књижевног стваралаштва за формирање естетских вредности каквима човечанство тежи.

На најрепрезентативнијем Сајму књига у региону, на више од 30.000 м2 изложбеног простора у халама 1, 1А, 2А, 2Ц и 4, традиционално ће учествовати највећи домаћи, као и бројни инострани издавачи и писци. Премијерно ће бити представљена књижевна издања, а публика ће моћи да присуствује бројним дискусијама и предавањима о књижевности, стваралаштву, издаваштву и значају књиге у времену у коме живимо. Као и сваке године, учесници манифестације присуствоваће обележавању значајних јубилеја.

Гости ВУЛКАН ИЗДАВАШТВА на Сајму књига писци Јуси Адлер-Олсен и Матео Струкул!

Током осам сајамских дана поштоваоци књижевности моћи ће на једном месту, под куполама сајма, да сагледају целокупну овогодишњу домаћу издавачку продукцију и да, по традиционално најповољнијим ценама, обнове своје приватне збирке књига.

У фокусу 62. Београдског сајма књига биће савремена књижевност на немачком језику, а заједничким наступом представиће се земље немачког говорног подручја - Немачка, Аустрија, Швајцарска и Лихтенштајн.

Посетиоцима ће бити предочено око 1.000 књига савремених аутора из све четири земље, од чега ће београдска публика имати част да јој се премијерно представи чак 350 наслова.

Карл Маркус Гаус, Херта Милер, Марсел Бајер, Владимир Каминер, Јан Вагнер, Фолкер Кучер, Инго Шулце, Арно Камениш, Дана Григорча, Мелинда Нађ Абоњи, Јонас Лишер, Тереза Преауер, Валентин Гребнер, Луц Ратенов и Катрин Регла, само су нека од угледних имена гостујућих писаца, који ће имати прилике да свој рад представе широј публици сваког сајамског дана, али и на вечерњим програмима на различитим локацијама у центру Београда.

Програм 4 ЗЕМЉЕ 1 ЈЕЗИК усредсредиће се, између осталог, на везу између гласова, звукова и језика, на писце који стварају користећи различите регистре језика, оне који повезују музику и језик, те оне који пишу на два или више језика. Кроз дискусије на тему превођења немачке литературе, говориће се о везама и сусретима различитих култура, те о томе како књижевност гради мостове међу земљама.

Посебна специфичност програма заједничког наступа четири земље немачког говорног подручја на 62. Међународном сајму књига у Београду, јесте представљање креативног стваралаштва за децу и омладину на немачком језику кроз забаван и поучан програм за најмлађе читаоце - серију интерактивних креативних радионица, читалачких клубова, предавања, стваралачких семинара, играоница и перформанса.

Програм земаља учесница и њихових мање познатих специфичности почеће у понедељак, у хали 2, на штанду 4 ЗЕМЉЕ 1 ЈЕЗИК.

Након креативне радионице за ученике основне школе, одржаће се презентација „Необична географија“, на којој ће учешће узети амбасадори Савезне Републике Немачке, Републике Аустрије, Швајцарске и представник Лихтенштајна.

Сви наступи и разговори биће симултано превођени.

Поред земаља почасних гостију на 62. Међународном београдском сајму књига учествују и издавачи из Анголе, Белорусије, Босне и Херцеговине, Индије, Ирана, Јапана, Канаде, Кине, Македоније, Румуније, Русије, Турске, Украјине, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Уједињених Арапских Емирата.
Литература различитих иностраних издавача биће представљена и на штандовима дистрибутерских кућа у
хали 4.

Међу бројним иностраним гостима, писцима, преводиоцима, издавачима, који ће на овогодишњем сајму књига учинити част организаторима и љубитељима књижевности у Србији, поред осталих, биће и Јевгениј Водолазкин, Марсел Бајер, Ангела Рихтер, Габријела Шуберт, Роберт Ходел, Ала Татаренко, Андреј Базилевски, Никола Маловић и други

62. Међународни београдски сајам књига биће отворен за публику
у недељу, 22. октобра од 10 часова,
а свечано отварање заказано је за 22. октобар у 18 часова у хали 2 Београдског сајма.

У име земље почасног госта учеснике Сајма ће поздравити Карл-Маркус Гаус, аустријски писац и публициста, велики познавалац књижевности средње и источне Европе и утицајни књижевни критичар на немачком говорном подручју.

Рођен 1954. године у Салцбургу од родитеља који су 1945. године из Војводине дошли у Аустрију, Гаус пише о културама и појавама које су мало познате, посебно на Западу, желећи да покаже да је Европа далеко шира и разноликија него се чини, да је прави конгломерат различитих културолошких и верских утицаја.

Гаус је, као један од водећих европских интелектуалаца, посебно заокупљен малим европским народима, «маргиналним» културама о којима се мало зна. Његове књиге, путописи о разноликостима европских мањина и друштава, позивају на очување мултиетничке и мултикултуралне сложености старе и новонастајуће Европе.

Гаус је уредник салцбуршког часописа Књижевност и критика и аутор низа књига преведених на бројне језике, за које је добио низ награда, попут Европске награде за есеје „Шарл Вијон“, Почасне награде за толеранцију Аустријског издавача, Награде Виленици за средњеевропску књижевност и награде „Манес Шпербер“ и других.

Написао је до сада више од 25 књига, међу којима се истичу «Уништење Средње Европе», «Европски алфабет», «Са собом, без себе», “Из близа, из далека“, а према његовој првој књизи путописа «Умирући Европљани» снима се филм.

62. Међународни београдски сајам књига отвориће академик Миро Вуксановић

Миро Вуксановић, рођен је 4. маја 1944. године у Крњој Јели, у Црној Гори. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1969, на групи за југословенску и општу књижевност.

За управника Градске библиотеке у Сомбору изабран је 1975. Тај посао је обављао до 1988. год. У том периоду је фонд Библиотеке увећан за сто хиљада књига. За Библиотеку је примио Орден рада са сребрним зрацима, Вукову награду, Искру културе, Сурепову награду, Октобарску награду и друга признања. Покренуо је издавачку делатност Библиотеке и био њен уредник.

Управник је Библиотеке Матице српске од 1988. године (са најдужим управничким стажом у најстаријој српској националној библиотеци).
Вуксановић је покренуо серије и уредио 23 тома каталога Библиотеке (старих и ретких књига, и легата), обновио
„Годишњак“, покренуо едицију „Трагови”, едицију о дародавцима и друга издања. Уредник је петојезичне Библиографије књига у Војводини која редовно излази од 1981.

Члан је Уређивачког одбора Српске енциклопедије, Уређивачког одбора Српског биографског речника (за који је написао 139 биографија), Савета Српске библиографије, Управног одбора Задужбине Иве Андрића и Задужбине Милоша Црњанског, члан Српског књижевног друштва и Друштва књижевника Војводине, председник жирија београдског Сајма књига и више књижевних награда, члан Извршног одбора Матице српске, одбора њених одељења.

Пет година је био потпредседник Вукове задужбине. За потпредседника Матице српске изабран је 2004. године. Покретач је и уредник првих књига Едиције Матица у којој, по позиву, своје књиге објављују водећи савремени српски писци. Од 2008. је главни уредник Издавачког центра Матице српске и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности.

Иницирао је и покренуо друге важне послове у Матици српској. Један је од иницијатора за оснивање Његошевог одбора Матице српске, установљења Награде „Сретен Марић” (за есеј), годишњака „Раскршћа” и научних скупова које приређује Матичина Библиотека.

Књижевним радом се бави од 1975. године. Објавио је књиге: Клетва Пека Перкова, роман, 1977, 1978, Горске очи, приповетке, 1982, Немушти језик, записи о змијама, 1984, Вучји трагови, записи о вуковима, 1987, Градишта, роман, 1989, Тамоони, поеме и коментари, 1992, Морачник, поеме, 1994, Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика, 1995, Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о ријечима, 2000, 2001, Точило, каме(р)ни роман у 33 реченице, 2001, Кућни круг, роман у концентричном сну, 2003, Семољ земља, азбучни роман о 909 планинских назива, 2005, 2006 (четири издања у 14.000 примерака); Повратак у Раванград, биографске приповести с прологом и писмом својих ликова, 2007.

За књижевни рад добио је: Награду „Политике” за причу 1975; Награду „Мирослављево јеванђеље” за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000; Награду за уметност Вукове задужбине 2000; Просветину награду за прозу 2000; Борбину” награду за књигу године 2001; Награду за књигу године Друштва књижевника Војводине 2001; Награду „Светозар Ћоровић” за прозу 2002; Награду „Лаза Костић” за приповедну прозу 2005; НИН-ову награду критике за најбољи роман на српском језику у 2005. години; Награду „Меша Селимовић” за најбољу књигу на српском језику у 2005. години.

За дописног члана САНУ, на предлог Одељења језика и књижевности, изабран на Скупштини САНУ 5. XI 2009. године.