МАЛО КОЈИ ГРАД У ЕВРОПИ ИМА ОВАКВУ ИСТОРИЈУ: Прошетајте музејом града Београда и осетите дух прошлих времена (ФОТО/ВИДЕО)
Београд је једино место на Балкану које је као градско насеље имало своју штампарију, а све остале књиге штампане су у манастирима.
О једном граду, његовој култури, историји и традицији кроз векове најбоље говоре музеји. Најбоље говори уметност, дела наших светски познатих уметника, песника, сликара, људи различитих занимања који су оставили траг у нашем народу и постали саставни део сталних поставки у установама културе.
Београд као престоница Србије може се похвалити многобројним музејима, научницима, открићима, најбољим српским песмама, књигама, глумцима и угледним људима чији животи и дела привлаче и маме туристе из свих крајева Србије, али и туристе из свих крајева света да дођу, виде и осете дух нашег народа, историје и традиције.
ЈАКА ПОРУКА: Прочитајте шта пише на споменику Стефану Немањи (ФОТО)
Овде сигурно нисте залазили, па ни не знате какво се благо крије! Све тајне Београђана налазе се управо у Винчи (ВИДЕО)
НОВИ СЈАЈ: Завод за заштиту споменика "умио" три београдска споменика (ФОТО)
Када је реч о музејима, у престоници је примарно издвојити музеј града Београда који је као музејска институција основана 5. октобра 1903. године, и која има 132.000 званично регистрованих предмета.
Сматра се да је Музеј града Београда основан 5. октобар 1903. када је у регистру Општине града Београда забележена одлука, коју је потписао Коста Д. Главинић, о смештају општинског музеја у Народни музеј, у једну посебну собу на чијим је вратима номиновано: Општински музеј. У децембру 2006. Скупштина града Београда доделила је Музеју града Београда зграду Нове војне академије, саграђену 1899. године, у Ресавској улици.
Од 2015. године, у Музеју града Београда се одржава концертна сезона под називом "Музички сводови Београда" која је покренута на иницијативу организације "Културни елемент".
Музеј данас чине три главна одељења у оквиру којих се прикупљају, штите и истраживачки обрађују покретна културна добра, као што су археолошко, историјско и одељење за историју културе и уметности уз које делују и Одељење за конзервацију и Документациони центар.
У саставу Музеја града Београда улазе, конак кнегиње Љубице, музеј Паје Јовановића, музеј Јована Цвијића, музеј Иве Андрића, музеј Томе Росандића, музеј Бањичког логора, збирка икона Секулић, археолошки локалитет Винча, музеј Младеновца, завичајни музеј Земуна, као и легат Паве и Милана Секулића.
Сталну поставку музеја града Београда чине конак кнегиње Љубице, музеј Паје Јовановића, музеј Јована Цвијића, музеј Иве Андрића, музеј Томе Росандића, музеј Бањичког логора, збирка икона Секулић, археолошки локалитет Винча, музеј Младеновца.
Више о самом настанку музеја, његовом значају за Београд, али и читаву Србију, поставци и предметима које музеј верно чува и преноси из генерације у генерацију говорио је кустос музеја града Београда Владимир Томић који наглашава да сам музеј чува предмете који са собом носе културу и историју још из доба Келта, Римљана, Византинаца, Угара, Бугара, ако узмемо у обзир да је Београд био бугарски јако дуго у средњем веку, као и Аустријанце, Немце, Турке што Београд издваја од осталих градова у Европи и чини га специфичним.
- Мало који град у Европи има ту врсту историје, ту врсту дешавања на његовом простору у тако дугом временском периоду - објашњава кустос Владимир Томић и додаје:
- Страни туристи када дођу центар града они хоће да виде све што им је понуђено, где највећу пажњу одвлачи конак књегиње Љубице, за доста страница занимљив је и музеј Бањичког логора који је такође део музеја града Београда, он прати једну дугу, тешку причу, а та прича је део историје града Београда - рекао је Томић.
Што се туриста и посетилаца тиче, кустос наглашава да музеј углавном посећују страни туристи.
- Исто је као када бисте ви отишли у Беч или неки други град, ви желите да посетите њихове музеје, исто као и они наше. Мислим да је посећеност прилично добра када ми имамо наше изложбе. Неколико изложби одржавају се сваке године у музеју и милсим да је тада посећеност прилично добра, тада долазе људи из града, из Београда - објашњава кустос Томић.
Када је реч о збрикама од историјске важности, кустос издваја прву књигу која је штампана у Београду, чувено Београдско четворојеванђеље из 1552. године.
- Београдско четворојеванђеље је сачувано у неких 40 примерака, најбоље сачувани примерак налази се у музеју града Београда и то је предмет од изузетног значаја зато што је настала у тренутку када је Београд део Османског царства, на свом врхунцу. Период Османског царства, а ви у Београду штампате књигу на ћирилици, богослужбену књигу - објашњава кустос и додаје:
- Београд је једино место на Балкану које је као градско имало своју штампарију, све остале књиге штампане су у манастирима.
Поред прве штампане књиге, кустос Владимир Томић издваја и велику збирку географских карата, као и планова Београда од 16. до 19. века.
- Не постоји штампарски центар у Европи, а да је нешто значио, а да није радио графике Београда, у различитим периодима који су били од историјског значаја. Од 1522. године па све до краја 19. века, ми имамо графику на тему Београда која се штампа и у Бечу, Аузбургу, Паризу, Лондону, Амстердаму, Венецији... Ви имате на свим местима штампање тамошњег Београда на овај или онај начин - рекао је кустос Владимир Томић.
