Место на ком тајне Црњанског, Киша, Предића остају спашене од заборава: Удружење "Адлигат" дигиталним корацима чува историју (ВИДЕО)
У фебруару ове године отворено је Одељење за дигитализацију Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу “Адлигат” које је суфинансирало Министарство културе и информисања.
У Удружењу “Адлигат” налази се изузетно значајан део српске и светске архивске грађе. У оквиру Одељења за дигитализацију врши се обрада материјала од изузетног значаја, документи који су непроцењиве вредности.
- Отварање Одељења за дигитализацију финансирало је Министарство културе и информисања, на чему смо нарочито захвални министру Владану Вукосављевићи и његовом помоћнику, великом стручњаку за дигитализацију, Дејану Масликовићу. Постоји посебна просторија са три рачунара, скенером и професионалним фото-апаратом. Током обраде материјала у нашим фондовима врши се обележавање њихове важности од 1 до 10, а сви материјали који добију оцену од 5 до 10 би требали да буду дигитализовани у што скоријем периоду, наравно сходно могућностима које су скромне. Код нас се налази један број материјала изузетног значаја, то су документи и књиге које бисмо могли окарактерисати као непроцењиве у сваком смислу. То су, на пример, писма Саве Шумановића, Милоша Црњанског, Исидоре Секулић, Данила Киша, велики број српских књига штампаних пре 1800. године, дневници наших војника писаних током преласка преко Албаније или током битке на Кајмакчалану итд. Најзначајнији материјали су по правилу и највише угрожени. Постоје само у једном једином примерку, па би се оштећењем или уништењем тог примерка начинила немерљива штета српском народу: изгубили бисмо непроцењиво благо - наводи оснивач Удружења Виктор Лазић и додаје:
Публици на дохват руке: Путања од аналогног ка дигиталном ходницима Музеја науке и технологије (ВИДЕО)
Уз њене методе и лекције физика је ђацима постала "ин" и "кул": Марина је професорка која ствара бољу будућност Србије (ВИДЕО)
Српски научници у дигиталном добу створили "ТЕСЛАГРАМ": Уз овај изум цео свет је безбедан! (ВИДЕО)
-Чином дигитализације обезбеђујете се да ће ти материјали увек бити присутни у култури и сећању српског народа и света, без обзира на то шта нам будућност донесе, мада се, наравно, надамо да неће бити ратова, поплава, земљотреса и других недаћа на које не можемо да учинимо. Са друге стране, ови материјали су изузетно осетљиви. Уколико оригинале пружите истраживачима на коришћење, сваким коришћењем они се хабају и оштећују. Многа стара документа не можете чак отворити или узети у руке, без да их оштетите, јер је папир толико осетљив. Дакле, једини начин да се ти документи, садржај веома старих књига итд. учини доступним јавности јесте искључиво дигитализација. Ми смо оформили екипу ентузијаста који се баве дигитализацијом најзначајнијих материјала, међутим њихове активности увелико зависе од тренутних могућности наше институције. Суочавамо се са великим бројем свакодневних проблема, па нажалост, дигитализација краткорочно није увек наш приоритет, иако дугорочно она то мора да буде - каже Виктор.
Процес дигитализације архивске грађе веома је комплексан, а захтева и кадар који је довољно стручан да тај процес изнесе од почетка до краја према стандардима које важе у овој области. Како наводе у Удружењу “Адлигат” процедуре су веома компликоване, али у њиховим редовима раде људи који “веома воде рачуна о сваком појединачном документу и разумеју његов значај”.
-Постоји неколико кључних изазова у вези са дигитализацијом старих и ретких материјала. Прво дигитализацију мора да спроводи високо образован кадар који је при том посебно обучен за рад на тој врсти грађе. Као што сам поменуо, грађа се лако оштећује, а правилна дигитализација је занат као и сваки други. То значи да један човек може то да обавља грубо и лоше, иако је крајни резултат пристојан, али у овом случају потребна је филигранска уметност, потребна је готово уметничка сензибилност људи који обављају дигитализацију. Они морају да воле и разумеју сам предмет на којем раде, његов значај и садржину, али морају и да знају његове техничке особине. Предмет дигитализације треба да њима значи колико и библиотекару или библиофилу. Наћи и обучити такве људе није лако, а затим, потребно их је и пристојно платити. Пошто су материјали толико значајни и осетљиви, неопходо је урадити читав низ предрадњи, пре почетка дигитализације. У савршеним условима, највреднији материјали би морали прво да прођу конзервацијске и рестаураторске процесе, па тек онда да се ставе на сто за дигитализацију. Посао књиговезца, конзерватора и рестауратора уско је повезан са дигитализацијом и немогућност да та три посла спојимо увелико кочи процес дигитализације. Дакле, ако поседујемо изузетно важан документ стар 300 година, а он ће се самим отварањем распасти, онда дигитализација нема никаквог смисла. Потребно је прво да се документ доведе у такво стање да се може дигитализовати без оштећења, а то се готово никада у Србији не ради. То нисмо радили ни ми, јер је у тренутку било важније покренути поступак дигитализације и одређени материјал приказати јавности, него да све буде одрађено како треба - каже Виктор Лазић и додаје:
-Као великом заљубљенику старина, мене и даље прогањају слике парчића докумената који се крње и отпадају док покушавамо да их скенирамо или фотографишемо. Са друге стране, дигитализација књига је нарочит проблем, пре свега зато што се у самом процесу дигиталзације оштећују рикне. Ту су неопходни посебни скенери који смањују оштећивање рикне на минимум, али често ни то није довољно. Када су у питању уобичајени материјали, који такође могу бити ретки и важни, неопходно је да постоји посебан књиговезац, који треба да буде мајстор свог заната, да књигу развеже и даје после врати у првобитно стање. То није нимало лако, а у многим случајевима је немогуће. Потребна је велика стручност да би се овај процес спровео како треба, а ми у Србији још увек учимо, а при том немамо довољно средстава. Зато сматрам да је за одређену грађу ипак боље да сачека, да би сви услови били испуњени - закључује он.
Одељење за дигитализацију у сарадњи са другим институцијама успело је да дигитализује више од 50. 000 страница изузетне архивске грађе. Иако је сам процес веома компликован и изискује доста средстава, Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу “Адлигат” не одустаје од дигитализације и очувања историјског наслеђа.
-Годинама нисмо имали своје Одељење за дигитализацију, него смо је обављали спорадично, у сарадњи са другим институцијама. Тако смо са Универзитетском библиотеком "Светозар Марковић" добили важан пројекат код Британске библиотеке у Лондону у оквиру којег је дигитализовано 50.000 страница изузетно значајне грађе из Првог светског рата, затим део наше збирке старих српских календара и правних књига које је издао славни издавач Геца Кон, којег су Немци убили 1941. године, док му је већи део породице стрељан. Енглези су, рецимо, организовали преношење скенера у наше просторије, како осетљив материјал не би био изношен из просторија у којима се чува. Поред тога, у сарадњи са Математичким институтом САНУ дигитализован је део личне архиве Михаила Петровића Аласа који се налази код нас - око 2.000 страница текста. Започели смо дигитализацију архиве Уроша Предића, 1700 документа се налази у нашем фонду. Немамо тачан план, зато што су нам и даље руке везане - средства која у сврху дигитализације можемо да одвојимо су недовољна и спорадична. Међутим, ипак чинимо све што је у нашој моћи да што више материјала дигитализацијом заштитимо и презентујемо јавности. Захвални смо помоћи како држави тако и свим појединцима којии су нам у овом подухвату помогли, а посебно истичемо Дејана Масликовића из Министарства културе, Адама Софронијевића из Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" и Јасмину Нинков, директору Библиотеке Града Београда, која је непогрешиво препознала значај онога што покушавамо да урадимо и подржала нас у више наврата - истакли су из Удружења.
Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат" препознало је значај дигитализације и свакодневно ради на очувању културне баштине и историјског наслеђа. Своју мисију вредно настављају, а њихов досадашњи рад показао се као веома успешан и преко неопходан.
-Дигитализација је будућност планете. Један народ и земља биће присутни на свету једино уколико су присутни у дигитализацији. Документ или дело које нису дигитализовани једноставно неће бити видљиви, биће исто као да не постоје. У модерном свету присутност и доступност имају засебну вредност и она је често једнака, ако не и већа од вредности самог материјала који се дигитализује. Дакле, повећаној доступности и присутности повећавамо не само видљивост већ и вредност како појединачних дела, тако и целокупне наше културе. Постојање, то је дигитализација - закључује оснивач Удружења Виктор Лазић.
